Nosila sam drap haljinicu od štofa i crne cipelice. Ni cvet za reverom nismo imali, ali smo bili presrećni. Venčali smo se i otišli na posao – priča mi Radmila Vlajković (80) i pokazuje uramljenu fotografiju od 4. decembra 1954. godine, kada se kao dvadesetogodišnjakinja, u opštini Savski venac udala za osam godina starijeg Veljka (88). Neizmerna ljubav, poštovanje i poverenje među ovim posvećenim supružnicima traju punih 60 godina, a jedinstveni jubilej, dijamantsku svadbu, znatno bogatiju od venčanja, nedavno su sa rodbinom proslavili u restoranu Kod Ive.
– Iz Koceljeve sam došla 1953. godine i upoznala se s Veljkom u Opštini Savski venac. On je poreklom iz Dalja kod Osijeka, ali su ga kao bebu doneli u prestonicu. Bio je tržišni inspektor, a ja službenik u stambenoj upravi. Radila sam preko puta hotela Bristol, a on na uglu ulica Kraljevića Marka i Karađorđeve. Tu smo se nalazili – priseća se Radmila mladalačkih dana.
– Ovako svečano smo obeležili i 50 godina braka. Čini mi se da smo jedini u našem okruženju koji smo doživeli šest decenija zajedničkog života. Možda smo jedini u Beogradu i Koceljevi, ko zna – kaže u šali.
Optimizam izbija iz svake njihove rečenice, a na pitanje kako žive u Beogradu, odgovaraju uglas: „Prelepo!“. Radmila kaže da se svakog dana bavi domaćinstvom, da kuva razna jela i da, kad je lepo vreme voli da prošeta sa suprugom po centru Beograda, gde žive.
– Više ne idemo po slavljima, uglavnom smo kod kuće. Spremam kuvana jela sa povrćem, ribu i hranu koja nije masna. Za praznike ispečem ćurku ili jagnjetinu. Velja obožava girice koje mu je unuk Marko kupovao u restoranu Polet, a sada kada je zatvoren, ne znamo šta da radimo – iskrena je.
Veljko mi otkriva da na televiziji ne gleda političare, već sportski program i seriju Mala nevesta.
– Ima tri godine kako je pratim, obožavam te njihove šarene indijske nošnje – kaže.
– Serije ne gledam, ali volim muzičke programe. Kad zasvira Miša Mijatović, ja „do daske“ pustim televizor i zapevam. Omiljena pesma mi je Od izvora dva putića. Gledam i emisiju Sanje Marinković i modu na Fashion TV- nadovezuje se Radmila.
Iako im je prijatno i zabavno i kad nemaju društvo, Vlajkovići nikad nisu sami. Svako malo neko im navrati u goste: ćerka jedinica Zorica, zet Bratislav i unuci Jovana i Marko.
– Oni su nam organizovali dijamantsku svadbu, a mi smo kao pravi mladenci samo došli i seli za sto. Slavljeničku tortu na tri sprata napravila nam je moja sestričina. Imali smo četrdesetak gostiju iz najuže rodbine, a da smo zvali sve, bilo bi više od stotinu – pričaju.
– Unuka nas je naterala da se poljubimo. Vikala je: „Ljubite se, ljubite se“ i šta sam drugo mogla nego da poljubim dedu – prepričava Radmila anegdotu.
Pitam ih za recept za dug život i dobar brak.
– Zdravo se hranimo, nikad nismo išli po kafanama, razmišljamo pozitivno. Uživamo u sitnim radostima. Ujutru zajedno merimo pritisak i popijemo lekove uz kafu ili čaj. Kao mladi smo dosta putovali, a sada odemo jednom godišnje na jedan dan u banju Vrujci. Unuku sam zamolila da nas odveze u banju Vrdnik na Fruškoj gori. Stalno je reklamiraju, uređena je, moderna i lepa. A što se braka tiče, jedina tajna je da se dvoje lepo slažu, da se sporazumevaju i da su vredni i da rade – poručuje Radmila, koja je ove godine obeležila još dva jubileja, 80 godina života i 30 godina penzionerskih dana.
Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com
Foto: Marko Mrkšić
