Priče sa dušom

Isprobajte u 2017: MALE RADOSTI sa dušom koje su mi ulepšale ovu godinu

UDAHNITE SVOJOJ OBUĆI NOVI ŽIVOT 

Otkako sam se upoznao sa Majom Vojinović moj pogled na obuću potpuno se promenio. Nije da do sada nisam nosio cipele na popravku, ali kada mi je ova obućarka iz Mirijeva doterala dva para cipela koje su sada dobile novi život, rešio sam da 2017. počnem sa prepravkom još nekih komada.

Ne dozvolite potrošačkom društvu da vas ubedi da sve mora da se baci ako se malo pokvarilo. Ne samo što ćete uštedeti novac, već ćete biti ponosni jer ste popravili ono za šta ste mislili da je nepopravljivo, a još više ako odete kod Maje pa drugima razbijete predrasude, jer je sve to u čemu hodate delo ruku ženskog Đepeta.

P.S. Ona popravlja i starke.

POJEDITE KOLAČ U POSLASTIČARNICI

Obožavam slatkiše, pa sam se ove godine potrudio da pronađem stare poslastičarnice, skrivene u malim ulicama dvomilionske prestonice. Odlučio sam da više ne jedem kolače u tržnim centrima i da ih plaćam papreno i do 400 dinara, koliko god bili ukusni i pravljeni od najboljih sastojaka koji stižu iz evropskih gradova. Prepustio sam se domaćem ukusu vrednih poslastičara iz malih radnji. Em što je ukusnije, em što je atmosfera domaćinska, em što na taj način podržavate male privatnike umesto tajkuna. Još uvek istražujem, ali za sada na mestu broj jedan je neprevaziđena grilijaž torta u Svetozara Markovića 36 (poslastičarnica DJ) i mil fej u Orijentu u centru Mladenovca (parče sa slike košta svega 90 dinara).

KUPITE „BRENDIRANI“ SAT NA BUVLJAKU

Dok sam se šetao Tbilisijem, glavnim gradom Gruzije, posetio sam buvlju pijacu i pijacu antikviteta. Mnogo volim takva mesta. Za oko mi je odmah zapao sat u zlatno-zelenoj boji – Komandarskie, sa crvenom petokrakom u sredini. Nije radio, nije imao kaiš i koštao je kao 4 kafe u Beogradu! Po povratku kući, moj časovničar Rizmanovski na Kanarevom brdu oduševljeno me je pitao odakle mi taj raritet i objasnio mi je da je to ruska pozlata, kao i da je korišćen u padobranskim jedinicama u vojsci SSSR-a. Uradio mu je kompletan remont, a nakon toga sam se dao u potragu za zelenim kaišem. Otkad sam sve kompletirao ne skidam ga sa ruke i navijam ga svakog jutra.

Mnogi ljudi me pitaju za ovaj sat misleći da je neka moderna marka. Jeste: Komandarskie, vazdušno-desantna snaga Crvene armije!

ŠAL NA POKLON

Dobio sam brojne poklone od sagovornika koji su mi ispričali svoje Priče sa dušom, ali jedan od najdražih je vuneni šal od firme Iskon Mode, koji su mi uručili nakon mog izlaganja na Business café-u. Kažu da su bili pod utiskom. Veoma drag poklon koji mi je stigao na kućnu adresu je knjiga Priče iz tvrđave Jovana Kocmanovića, mladog profesora koji se vratio u Golubac da turiste prevozi čamcem i priča im legende tog kraja.

IZGUBLJENO SOČIVO U AVIONU

Od Reuniona do Pariza leteo sam oko 13 sati avionom i iz nepoznatog razloga nisam skinuo kontaktna sočiva. Zbog suvog vazduha i mog dremanja u jednom trenutku desno sočivo je ispalo i otišlo u nepovrat. Nisam imao rezervno, osim naočara koje su već bile polomljene. „Ok, preživeću još 4 dana“, pomislih u sebi.

Uvek verujem u čuda. Vrpoljio sam se i okretao se u polumračnom avionu, a naći maleno sočivo dok svi spavaju bila je nemoguća misija. Pomirio sam se sa sudbinom i nastavio da dremam, ipak razmišljajući o tom komadu najlona koji je tu negde.

Posle osam sati letenja, stigao je doručak, a ja na svom sedištu ugledao potpuno osušeno sočivo na kojem sam sve vreme sedeo! Stavio sam ga u kutijicu sa tečnošću, verujući da još nije sve izgubljeno. Sutradan sam ga oprao, rizikovao (priznajem) i stavio na oči. Dioptrija je bila ista! Da li je u pitanju čudo ili kvalitet, svakako ne predlažem da ovo pokušavate kod kuće, ali ovo je još jedan od razloga zašto svoja sočiva već 20 godina kupujem ovde. Pozdrav za gospođu Branku!

DIRLJIVE PORUKE ČITALACA

Mnogo je lepo kada vam se neko sam javi porukom ili vam pošalje svoj komentar o vašem radu. Ove godine čitaoci su mi se baš dosta pisali, a ono što je skoro svima bilo zajedničko i što su hteli da podele sa mnom je da im priče ulepšaju dan, da mi veruju i da su čak napravili kolač po receptu moje majke koji sam jednom objavio i bili kod mog doktora za kičmu.

DOMAĆA TESTENINA BOLJA OD ITALIJANSKE

Možda sam postao dosadan sa pričom o domaćim proizvodima, ali to je zbog toga jer sam pod utiskom i jer im više verujem nego uvoznim. U 2016. pojeo sam najbolje taljatele ikada, iako sam prethodne dve godine dosta boravio u Italiji i isprobavao tamošnje testenine. Na pitanje moje majke od čega ih pravi kad su tako dobre, Sanja Milosavljević odgovorila mi je: od ljubavi, malo brašna i jaja. Moje gnezdo je jedno od otkrića godine, baš kao i ren iz Nove Pazove (koji kupujem na pijaci u Zemunu kod Bojane, vikendom, tezga 169), ajvar iz Koceljeve i Srbobrana i sir Friški jazački.

KAKO SAM PRONAŠAO ROĐAKE
Što više pričam sa ljudima, to više saznajem da se svi udaljavamo od životnih prioriteta. Neretko ćete videti da mnogi više znaju o drugima i njihovim porodicama nego o sebi i o svojim korenima. Proverite svoje znanje i odgovorite na ova tri laka pitanja: „Kako su se zvali vaši čukundeda i čukunbaba?“, „Čime su se bavili vaši preci i gde su živeli?“ i „Od kojih bolesti su bolovali“? Istraživanjem sopstvenog porodičnog stabla možete, između ostalog, upoznati zanimljive rođake za koje niste znali da postoje.

Ove godine sam posle priče mog oca saznao da u Donjoj Šatornji imamo rođake, po babine linije, što bi rekao Radoš Bajić, koji poseduju fabriku suvih šljiva. Posetio sam ih, osvežio porodična sećanja i napisao Priču sa dušom o Šljivku. Mada mnogi na pomen rodbine odmah imaju negativne misli i odbojnost, ne zaboravite da svi potičete iz iste kuće i loze. Uostalom, u inostranstvu, a pogotovo u razvijenim zemljama često će vas pitati da im objasnite o poreklu vašeg imena i prezimena, jer je tamo porodica uvek na prvom mestu. Lepo je to znati, zar ne?

ISPROBAJTE LET ZA MALE PARE

Nikad nisam voleo da putujem kad i normalan svet. Znači, Nova godina, Božić, Vaskrs, Prvi maj i špic letnje sezone otpadaju iz mog plana. Mart je idealan za posetu evropskih gradova, karte nisu skupe, a vreme je prijatno za šetnju. Mada mi mnogi ne veruju da je jeftinim avio-kompanijama moguće stići i za desetak evra do željene destinacije, ali oni nisu to ni probali. Ove godine sam tako otišao do Bordoa i Nanta, na zapad Francuske, a vama predlažem da posetite sajtove Wizz Aira, Ryanaira i EasyJeta i da pronađete grad u kojem niste bili. Iz Niša, recimo, možete otići do Bratislave, Milana i Berlina upravo za ovaj iznos. Naravno, ako vam nije teško da spakujete sav svoj prtljag u torbu veličine 42 x 32 x 25cm.

 

DARUJTE POKLON U TEGLI

Još od kad se pojavila Srpska magaza, ja volim da poklanjam domaće proizvode: za slavu, za rođendane, kad idem u goste. Ako već pratimo naše lokalne običaje na svim tim svetkovinama zašto bismo nosili viski i inostrane čokolade sa slikom kravice. Zar nije lepše da nekome poklonite kutiju ratluka (preporučujem porodicu Bosiljčić koja u ulici Gavrila Principa 14 u Beogradu prodaje najsvežiji i najukusniji ratluk) ili teglu džema, slatkog i litar rakije.

Na festivalu Hedonopolis na štandu ZimniCar mlada domaćica elegantno (sa mašnom) upakovala je baš ovo o čemu pišem – teglu sa pekmezom i rakiju. Da ne ponavljam, kupovinom tako originalnog proizvoda ne samo što ćete obradovati vama drage ljude i biti jedinstveni, već ste ostavili novac vrednim ljudima iz vašeg okruženja, umesto korporacijama koje ga imaju i previše.

Ovo su neka od mojih zapažanja iz 2016. godine, tokom koje sam intervjuisao 188 osoba i preneo vam njihove Priče sa dušom.

Srećna vam Nova godina,

da ste živi, zdravi i veseli,

da uvek više dajete, a manje da očekujete,

da radite i da verujete,

da kupujete od proizvođača iz vašeg komšiluka,

da se radujete malim stvarima

i da nikad ne zaboravite šta je u životu na prvom mestu, a šta su sporedne stvari.

Živeli!

Nenad

pricesadusom@gmail.com

 

Tekst: Nenad Blagojević (prenos teksta dozvoljen uz link ka www.pricesadusom.com u skladu sa Pravilima korišćenja i uslovima oglašavanja)

Fotografije: Nenad Blagojević, privatna arhiva

 

Da li vam se dopao ovaj tekst?

%d bloggers like this: