Ovo su majstori za EKOLOŠKE IGRAČKE u Srbiji: Uz njihove cipelice deca UČE DA VEZUJU PERTLE

Spojila ih je jedna televizijska emisija u kojoj je Zlatko Skender (54) iz Rakovca gostovao 2014. godine, predstavio svoj drveni svet igračaka za decu i objavio da traži poslovnog partnera. Aleksandra Mičića (40) zainteresovala je njegova priča dok je gledao emisiju kod kuće u Beogradu.

Pozvao ga je, ponudio poslovno partnerstvo i nakon određenog vremena dogovorili su se oko zajedničke saradnje, stvorili brend drvenih igračaka uz nesebičnu pomoć dizajnera Karima Salima. Tako su nastale Pika pau drvene igračke, poslovno partnerstvo i jedno novo divno prijateljstvo.

Danas su ove igračke poznate i tražene i van granica Srbije jer su napravljene od prirodnog materijala, jer ne sadrže hemijske štetne supstance, bez oštrih su ivica, a samim tim izuzetno bezbedne za decu i spadaju u kategoriju ekoloških igračaka.

U radionici u Rakovcu, gde sam ih posetio, posebno me je zainteresovalo to što su igračke obnovljive, što znači da ako ih dete, recimo, isprlja, roditelj može finom šmirglom da ih popravi, odnosno da igračkama vrati prvobitan sjaj!

– Pravimo ih od punog drveta, a osnovni materijal je beli jasen sa detaljima od bukovog drveta. Drveni delovi se spajaju uz ekološki atestirane lepkove. Praktično, ti lepkovi mogu doći u neposredan kontakt sa hranom, a da nema posledica po dete, odnosno, drugim rečima, može se reći da su jestivi. Igračke nisu bojene ni lakirane, ne sadrže metalne i plastične delove, drvo je obrađeno i oblikovano ručno i na mašini – objašnjava mi Aleksandar, koji je sa suprugom razmišljao o nekom ovakvom poslu mnogo pre nego što se upoznao sa Zlatkom. Još pre 14 godina među prvima je u prestonici imao igraonicu za decu.  

– Iako tada nismo još bili roditelji, oduvek me je zanimalo sve što ima veze sa decom. Kada sam video šta Zlatko radi, odmah sam poželeo da posle igraonice krenemo u nešto novo. Bezbednost deteta u igri sa ovim igračkama nam je na prvom mestu, a to sada najbolje vidim kao otac – kaže Aleksandar.

Zlatko mi objašnjava da je drvo koje koriste u proizvodnji isključivo iz Srbije i da mu u realizaciji njegovih ideja i neospornog umetničkog talenta „pomaže“ jedna mala mašina za obradu drveta. Ona je tu kada treba dobiti određenu krivinu ili fino doterati brojne detalje. Tako dinosaurus, flaša, žirafa, patka, helikopter, slova azbuke i abecede, cipelica pomoću koje deca uče da vežu pertlu, automobil, lavirint dlanovi, lavirint elipsa sa klikerima, dobijaju svoj krajnji izgled.

– Najvažniji momenat u stvaranju igračke je, u stvari, jedan čarobni trenutak koji rečima ne mogu da vam opišem. Tada nastaje slika u mojoj glavi, odnosno svojevrsna borba i to je mojoj duši od svega najlepše. Jedan pametan čovek je jednom rekao: „Ono što ne vidite u glavi, nećete moći videti ni u rukama“. Ono što zamislim ne bude odmah gotovo, ali kroz razne korekcije dođemo do prvobitnog. Radujem se i sve većoj proizvodnji, i novcu koji zaradim, jer od ovoga živim, ali pre svega tom duhovnom momentu – otkriva Zlatko.

– Naše igračke bude u deci dozu kreativnosti i mašte, a među mališanima verovatno mogu da probude i nekog malog stolara ili ljubav prema ovom poslu, koja se kasnije može lepo razviti i otići u dobrom smeru – objašnjava mi stolar – umetnik iz Rakovca kraj Beočina.

Strategija ovih drugara je da sve rade taktički – korak po korak, a na prvom mestu su kvalitet i bezbednost igračaka. Mada ih turisti često kupuju za poklon i nose kući, Aleksandar i Zlatko priznaju da bi voleli da njihove igračke odu još dalje i da se izvoz uskoro poveća.

– Mi smo mala firma i ne možemo sve da platimo, pa zato većinu obaveza radimo sami. Zlatko je šef proizvodnje, a ja se brinem o svemu ostalom: o prodaji, distribuciji, marketingu… Ali, ništa nije teško kada se posao voli  – iskren je Aleksandar.

– Do sada smo dobijali samo pohvale za ono što radimo. Naš cilj je da deci omogućimo da u trenucima odrastanja imaju kvalitetne, zdrave, edukativne i estetski oblikovane igračke koje će proces igre dovesti do novih znanja i spoznaja. Veoma je važno da deca igrajući se sa našim igračkama razvijaju finu i krupnu motoriku i koordinaciju pokreta. Igrajući se sa igračkom „lavirint elipsa“, u želji da kuglice postave na odgovarajuća mesta, ona pokreću ne samo ruke već i celo telo, a samim tim razvijaju krupnu motoriku. A da ne govorim o slagalicama koje su potpuni hit i koje podstiču logičko razmišljanje. Domaće mušterije ih, između ostalih, kupuju i u Dexy Co prodavnicama u Beogradu i Novom Sadu, ili preko sajta Pika pau.

Pitam ih i da li ljudi u Srbiji umeju da cene originalnost i ekološka svojstva njihovih proizvoda.

– To vreme polako dolazi kod nas. Ne mogu da kažem da je prodaja zdravih igračaka u našoj zemlji na zavidnom nivou, na šta verovatno direktno utiče standard stanovništva, ali svest se polako menja i ljudi sve više uočavaju razliku između naših i, recimo, kineskih igračaka. Činjenica je da je kineska igračka jeftinija od naše, a isto tako je činjenica da je ta ista igračka napravljena od drveta lošijeg kvaliteta, a često se u prodavnicama mogu videti igračke od pločastih materijala. Uz dužno poštovanje, one se ne mogu porediti sa našim igračkama koje su izrađene od punog drveta poput jasena i bukve – objasnio mi je Aleksandar i pozvao čitaoce Priča sa dušom da posete sajt Pika pau na OVOM linku. Na fejsbuku ih pronađite OVDE.

Tekst i fotografije: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (Tekst je moguće preneti u drugi digitalni medij uz obaveznu objavu izvora teksta i objavu linka ka www.pricesadusom.com u samom tekstu kao i na kraju teksta)