Priče sa dušom

Nema ih u medijima, a čine najbolje za NAŠU DECU: Elitna jedinica u ARMIJI PROSVETNIH radnika

Cenimo li prosvetne radnike onoliko koliko bi trebalo? Često se stiče utisak da smo zaboravili koliko su oni važni u životu svakog od nas i u jednom obrazovnom sistemu.

Udruženje za podsticanje preduzetništva Živojin Mišić misli na njih i već četvrtu godinu zaredom bira retke učitelje i nastavnike koji su najbolji u svom poslu, koji rade na sebi, odgovaraju na promene koje im društvo nameće i koji uče decu da budu spremna za 21. vek.

Pored ličnog dela nagrade, svaki od ovogodišnjih 11 najboljih edukatora dobio je i po 100.000 dinara za unapređenje rada, realizaciju projekata sa učenicima ili opremu koju smatraju korisnom za razvoj metoda učenja.

U 2017. godini za najbolje su, po predlogu roditelja, đaka, kolega, a po oceni komisije, izabrani: Borko Petrović, nastavnik engleskog jezika u OŠ Stevan Jakovljević u Paraćinu, Velimir Radlovački, nastavnik računarske grupe predmeta u Školskom centru Nikola Tesla u Vršcu, Verica Lukić, učiteljica u OŠ Kralj Aleksandar Prvi Karađorđević u Jadranskoj Lešnici, Gradimirka Nikolić, nastavnica tehničkog i informatičkog obrazovanja u OŠ Jastrebački partizani u Merošini, Danijela Rakić, nastavnica harmonike i kamerne muzike u Muzičkoj školi Kosta Manojlović iz Zemuna, Dušan Stanković, učitelj u OŠ Braća Ribar u Donjoj Borini, Ivona Ranđelović, nastavnica engleskog jezika u OŠ Vuk Karadžić iz Pečenjevca, Mila Đačić, nastavnica muzičke kulture u OŠ Sveti Sava u Grockoj, Miomir Dejanović, učitelj u OŠ Svetozar Marković u Vranju, Natalija Diković, nastavnica tehničkog i informatičkog obrazovanja u OŠ Petar Leković u Požegi i Tatjana Romanov, učiteljica u OŠ Sveti Georgije u Uzdinu.

Svečana dodela organizovana je u Klubu poslanika na Dedinju, gde su se okupili brojni gosti, zajedno sa ovogodišnjim i edukatorima koji su nagrađeni prethodnih godina, što je bila prilika da u toku koktela, za Priče sa dušom popričam sa nekoliko nastavnika i učitelja.

DONEO PRVU DIGITALNU UČIONICU U SRBIJU

U toku svog obraćanja prisutnima, nastavnik engleskog jezika u Osnovnoj školi Stevan Jakovljević iz Paraćina Borko Petrović izjavio je da je veliki posao pred prosvetnim radnicima, pa je to i bilo moje prvo pitanje.

– Mislio sam na kolege, odnosno na sredinu u kojoj radimo i koju moramo da menjamo. Mi smo prepoznati u toj našoj mikro-sredini kao najveći radnici, kao donosioci promena i donosioci svetla mraku. Moramo osvetliti i prosvetliti ne samo naše đake, što svakodnevno radimo, već i nastavnike – naše drage kolege, ali i roditelje. Moramo zbiti redove i shvatiti da smo na istom zadatku, da treba više sarađujemo i to bez sujete, da se trudimo da budemo najbolji, da širimo ovako lepe priče i da se radujemo lepim projektima. Bar u ovom 21. veku imamo na čemu da radimo, čemu da se radujemo i čemu da se nadamo.

Osnovna škola Stevan Jakovljević iz Paraćina imala je jedan od najboljih rezultata kada je reč o rezultatima testova završnih ispita, daleko iznad republičkog proseka

Kolege o Borku imaju veoma visoko mišljenje, kažu da on živi svoj posao i da strastveno uvodi nove nastavne tehnologije u učionicu. Školi je obezbedio donaciju od šest miliona dinara od Samsunga, a zahvaljujući tome 2014. godine prva digitalna učionica stigla je u našu zemlju, u Paraćin.

– Shvatam da zbog engleskog jezika imam prednost da sarađujem sa kolegama iz inostranstva i da su mi zbog toga otvorena još neka vrata, ali se uvek trudim da svoje kolege uključim u projekte i da radimo zajedno. Od prošle godine držim besplatnu večernju nastavu za kolege koje žele da uče i usavršavaju engleski –  sredom u osnovnoj školi, a četvrtkom u gimnaziji. U tih dva sata nedeljno pokušavam da ih dignem, da im dam krila, ne samo po pitanju engleskog, već i kada je reč o tehologiji – rekao mi je ovaj mladi nastavnik, koji već 14 godina radi u školi Stevan Jakovljević.

– Ovo je moja osnovna škola, a moji bivši nastavnici danas su mi kolege. Imam njihovu punu podršku, kao i od direktorke, stalno mi daju vetar u leđa, pa pravimo razne projekte, inovativne ideje i prepoznati smo kao jedna od najboljih škola u Srbiji – ispričao je Borko za Priče sa dušom. Njegov sajt posetite na ovoj ADRESI.

LUTKARSKE PREDSTAVE U SEOSKOJ ŠKOLI

U Jadranskoj Lešnici, selu koje je 16 kilometara udaljeno od Loznice nalazi se Osnovna škola Kralj Aleksandar Prvi Karađorđević. Tamo je pre neki dan, na oduševljenje đaka i kolega, priznanje za najboljeg edukatora donela Verica Lukić, učiteljica sa 16 godina staža.

– „Važno je da budemo ljudi i da smo zajedno“ – to je moja vodilja koju prenosim deci. Sve ostalo doći će samo po sebi – iskrena je Verica.

– Roditelji i učenici su me prijavili. Trenutno sam učiteljica đacima prvog razreda. Prethodno smo imali dva odeljenja, ali se broj prvaka smanjio, pa ih sada ima 25.

Verica mi priča da su deca sa sela drugačija od one u gradu, dodaje da imaju drugačiju dušu, da se raduju na poseban način, da vole igru, ali i knjigu.

– Moje lično mišljenje je da više vole školu nego deca u gradovima. Drugačije je doživljavaju, tu mogu i da se druže, da se sretnu sa drugom decom, da se igraju.

Ova učiteljica poseban akcenat stavlja na kreativnost i osmišljavanje igara i tako podstiče aktivnost učenika, razvijanje koncentracije, memorije, mašte. Prvaci se često igraju u dvorištu, vole izlete, ali ponajviše lutkarske predstave.

– Već šestu godinu radimo sa lutkama i putujemo po festivalima. Đaci obožavaju da glume, da gledaju kako u toku predstave lutke pričaju, mi tako prenosimo poruke. Roditelji nas podržavaju, prave nam lutke i rado se uključuju u naše aktivnosti – ispričala mi je Verica, čiji blog možete videti OVDE.

ČASOVI ENGLESKOG VAN KLUPA

Iz rodnog mesta čuvenog pevača Tome Zdravkovića, sela Pečenjevce, na dodelu je stigla Ivona Ranđelović, nastavnica engleskog jezika. Ona u Osnovnoj školi Vuk Karadžić radi od 2002. godine, a u tom kraju izdvojila se po svojoj energiji, entuzijazmu i želji da pokrene pozitivne promene kod dece.

– Naša škola ima oko 300 đaka, i podeljena je na dva veća sela. Ja živim u Leskovcu, svakog dana putujem u Pečenjevce na posao, a prethodno sam već radila u seoskim školama. Za nagradu Najbolji edukatori prijavila me je koleginica Aleksandra Marinković, nastavnica srpskog jezika, koja mi je rekla za ovo priznanje pre nekoliko godina, dok sam bila trudna, ali me je podsetila kada je ove godine objavljen konkurs.

Ivona ima poseban način rada, a kao velika ljubiteljka drame, muzike, plesa, fotografije i video snimaka, prenosi tu ljubav i na đake i primenjuje kroz obrazovne sadržaje poput pisanja priča gde deca uče da „čitaju“ muziku i prepoznaju osećanja, tempo, dinamiku i na osnovu toga osmisle priču.

– Ja sam i pijanista, završila sam srednju muzičku školu, dugo sam pevala u horu i volim da pravim video zapise. Najviše koristim obrazovnu dramu, a 90 odsto časova imamo van školskih klupa. Sednemo u krug i radimo, a na taj način imamo stoprocentnu aktivnost učenika. Više radimo na komunikativnom pristupu, malo manje na pisanju, ali je zato usvajanje jezika na višem nivou. U početku nije bilo lako naterati decu da učestvuju, a sada je situacija potpuno drugačija. Radimo vrlo obimne, sadržajne i režijski ozbiljne priredbe i predstave.

Iako je nagrada pozitivna i afirmativna, Ivona mi je rekla da nije uvek lako raditi ovaj posao jer su roditelji dosta zauzeti, da ima dece koje čuvaju baba i deda, da nema uvek kompletnih porodica, tako da je ono što dobiju na času dragoceno.

Jedan od video snimaka koje je napravila sa svojim učenicima i kolegama pogledajte na sledećem linku.

 

MALI NAIVNI SLIKARI IZ UZDINA

Pravo bogatstvo različitosti nalazi se u selu Uzdin, u opštini Kovačica. U ovom multikulturalnom mestu žive ljudi pet nacionalnosti: Srbi, Rumuni, Slovaci, Mađari i Romi, pa je takav i sastav dece u školi Sveti Georgije.

– Učiteljica sam drugom razredu, koji pohađa osmoro đaka. Na konkurs me je prijavila moja deset godina mlađa koleginica, jer me je, kako kaže, prepoznala me kao jednog od inicijatora mnogih aktivnosti u školi. Vrlo sam iznenađena nagradom jer je konkurencija bila velika, a nas 11 odabrano od 500 prijavljenih kandidata – predstavila mi se na početku Priče sa dušom, Tatjana Romanov, učiteljica iz malog vojvođanskog sela Uzdina.

– Moj kolektiv je multunacionalan, a imamo dosta dece iz mešovitih brakova. Veoma je važno da mi učitelji kreiramo neke situacije koje će razvijati tu multikulturalnost. Sve praznike zajedno obeležavamo, slavimo Božić i u decembru i u januaru. U vannastavnim aktivnostima posebno negujemo naivno slikarstvo, čuvamo tu tradiciju, a deca obožavaju likovne radionice. To ne čudi jer je poreklom iz našeg sela poznata slikarka, gospođa Jonašku – rekla mi je jedna od 11 dobitnika priznanja Najbolji edukatori Srbije za 2017. godinu.   

Ako vam se dopao ovaj tekst, podelite ga na društvenim mrežama, a ikonicu za fejsbuk pronađite sa leve strane ove stranice.

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (prenos teksta dozvoljen uz link ka www.pricesadusom.com u skladu sa Pravilima korišćenja i uslovima oglašavanja)

Fotografije: Udruženje za podsticanje preduzetništva Živojin Mišić

 

komentaraNapišite komentar

  • Ovde ima ljudi kojima je i ova nagrada malo priznanje koliko duše ulažu u svoj rad. Nažalost, ima i zalutalih, ali se to lako da prepoznati i u njihovim hvalisavim govorima. Vama Nenade hvala na lepim pričama. P.S. Digitalna učionica nije bila prva, već treća u Srbiji, a prva u osnovnoj školi i bila je samo jedna u nizu tog projekta jedne kompanije i ministarstva.

    • Ne slažem se da među najboljim edukatorima Srbije ima zalutalih. Svako je dobio to priznanje na osnovu mukotrpnog rada i velikih rezultata, a i sama selekcija je bila rigorozna jer je mnogo kompetentnih ljudi o tome odlučivalo. Još jednom čestitam svim nagrađenim edukatorima i želim im puno uspeha u daljem radu.
      Što se digitalne učionice tiče, tačno je da je prva digitalna učionica u osnovnoj školi otvorena u Paraćinu i ja sam kao koordinator projekta lično sarađivao sa kolegama iz Elektrotehničke škole “Zemun” u kojoj je otvorena prva takva učionica u zemlji. Uz njihovu svesrdnu podršku i pomoć, naš kolektiv je prošao osnovnu obuku za rad u jednoj takvoj učionici. Inače, samo Ministarstvo i kompanija “Samsung” su u našoj školi u Paraćinu prepoznale dostojne partnere u zajedničkoj saradnji koja se i dalje nastavlja i širi, najviše zbog naše vizije budućnosti obrazovanja i neospornih rezultata naših nastavnika i učenika. Zbog toga se naša škola diči najvišom ocenom na eksternoj evaluaciji, što je i bio jedan od uslova za dobijanje ove vredne donacije. Drago mi je da smo samo jedna u nizu škola koje su prepoznate kao lideri u svom obrazovnom sistemu. To je svakako jedno lepo, odabrano društvo.

Da li vam se dopao ovaj tekst?

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.