Priče sa dušom

Novi biznis na Balkanu: Ivanin BELI LUK je CRNE BOJE, nema neprijatan miris i deset puta je jači

Milion puta sam ponovio u Pričama sa dušom, to će reći i moji sagovornici, a i ja sada – u poslu je ideja najvažnija. Nedavno sam čuo za Black look i odmah pronašao Ivanu Stanković (28).

Ova Beograđanka ispričala mi je svoju priču sa dušom: analizirala je tržište, odabrala proizvod koji se na Balkanu jede u ogromnim količinama, nabavila specijalnu mašinu za fermentaciju i stvorila crni beli luk.

Njen proizvod jedu ljudi kojima je beli luk potreban zbog zdravlja, koji ne žele da imaju neprijatan zadah posle konzumiranja i koji vole da eksperimentišu sa hranom.

Sa ovim specijalitetom srela se u jednom restoranu u Parizu i rešila da ga prva donese u Srbiju.

– Dopao mi se slatkast ukus ovog luka, pa sam malo guglala o njemu i tako se rodila prva ideja. Saznala sam da je reč korejskom gurmanluku, starom više stotina godina koji se kod njih pravi tako što beli luk potope u određeni sud i čekaju mesecima da se fermentiše. Recimo, kao mi što radimo sa kiselim kupusom. Tako dobijeni luk deset puta je zdraviji od običnog belog luka, a ne gubi nijedan sastojak. Nivo antioksidanasa se povećava, kao i ugljenih hidrata – objašnjava mi Ivana dok degustiramo Black look u restoranu Miamiam.  

Od prve zamisli do realizacije prošle su tri godine, a tek 2016. rešila je da postane preduzetnica. Prošla je na konkursu programa podrške mladim preduzetnicima Razvojne agencije Srbije i dobila novac za početak. Prijatelji Vesna i Milan uradili su joj dizajn pakovanja u koja, za sada, idu po dve glavice.

Prvo sam kupila fermentator – mašinu koja održava, odnosno kontroliše vlagu i temperaturu. Sve radim sama, od proizvodnje do pakovanja. Kad u mašinu ubacim luk, on tu ostaje mesec i po dana – priča Ivana za Priče sa dušom i naglašava da je beli luk koji koristi poreklom iz Srbije. Proizvod nema nikakve dodatke, tokom fermentacije menja mu se hemijska struktura, pa postaje slađi od običnog belog luka. Zbog toga ga u restoranima često serviraju u vidu mezea ili čak dezerta.

– Nekoliko vinarija me je kontaktiralo da im pošaljem luk kako bi ga uvrstili u meze tokom degustacije vina. U Beogradu je napravljen i sladoled, a u jednom restoranu ga dodaju u čokoladni tart. Može i na hleb da se maže, neki kažu da im je kao bombonica. Možete ga pojesti koliko želite i kao što rekoh, zadaha nema. Ja volim da ga uvaljam u sirovi kakao. Lepo ide uz ribu, meso, biftek, uz testeninu – ponosno ističe Ivana i dodaje kroz osmeh da nije sigurna da li su oni koji inače mnogo uživaju u mirisu belog luka, spremni da probaju njen proizvod.

Ovaj luk jača imuni sistem, pomaže u borbi protiv gojaznosti, snižava krvni pritisak i holesterol, deluje antibakterijski

– Najčešće ga jedu ljudi koji su proputovali svet ili oni koji jednostavno vole da isprobaju novitete u gurmanskom opusu. Naravno, osobama koje se hrane zdravo ovaj luk je često na meniju. Takođe, to su uglavnom mladi kojima je beli luk potreban da ih štiti od gripa, na primer, ali nisu u prilici da jedu običan zbog neprijatnog mirisa. Ovom prilikom pozivam i starije generacije da probaju moj Black look.

Pitam je i da li je u Srbiji bilo komentara tipa „šta se praviš pametna, pa menjaš naš dobar, stari beli luk“.

– (smeh) Naravno. Oni koji ne znaju šta je ovo upravo su mi to govorili – da se ne pravim pametna i da zadah mora da ide uz beli luk. S druge strane, moj suprug, roditelji i šestogodišnja ćerkica su uvek bili uz mene, kao i svi klijenti koji prate trendove u oblasti zdrave hrane i koji su spremni za promene.

Koliko god njena priča bila zanimljiva, Ivana mi otkriva da na Balkanu nije lako plasirati ovakav proizvod na tržište.  

– I dalje je teško, ali se nadam da će krenuti nabolje sa zimskom sezonom i nadolazećim gripom. Stiže i period slava, pa će lepo ići uz meze i vino i kućne sedeljke. Ja otpočetka verujem u svoju ideju, zdravo se hranim, volim neobične stvari i nadam se da ću to uspeti da prenesem i svojim mušterijama. Nedavno mi je pisala jedna gospođa iz Novog Sada, tako da se radujem širenju tržišta i van Beograda. Kad sam bila mala, masline je retko ko jeo, a danas su nam postale uobičajene. Nadam se da će tako biti i sa ovim mojim proizvodom – rekla mi je Ivana, koja je po obrazovanju inženjerka organizacionih nauka, po profesiji preduzetnica i model iz hobija.

Fejsbuk stranicu sa njenim lukom pronađite OVDE.

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (prenos teksta dozvoljen uz link ka www.pricesadusom.com u skladu sa Pravilima korišćenja i uslovima oglašavanja)

Fotografije: Nenad Blagojević, privatna arhiva

Da li vam se dopao ovaj tekst?

%d bloggers like this: