Priče sa dušom

OD KAZABLANKE DO SRBIJE: Marokanka Žade živi u Beogradu već 18 godina, a razlog je LJUBAVNA PRIČA

Kreme i svoje proizvode predstavila mi je na francuskom, a intervju za Priče sa dušom uradili smo na srpskom jeziku. Perfektno ga je naučila i svakodnevno ga govori sa članovima porodice (kao i maternji arapski) a u našu zemlju se zbog ljubavi prema svom suprugu doselila pre 18 godina.

Gospođu Šaibiju Bujdo Nikolić (Chaibia Bouydo Nikolić) prvi put sam video na štandu Kraljevine Maroko na Danima Afrike u Muzeju afričke umetnosti. Izlagala je svoje proizvode, ispričala mi je da je imala i prodavnicu na Banjici, koju je zbog toga jer naš narod slabo poznaje tradiciju Maroka i tamošnje proizvode, a samim tim i zbog nerentabilnosti, morala da zatvori. Ispostavilo se i da smo komšije.

U stanu na Miljakovcu, uz marokanski čaj i slatke specijalitete nedavno mi je ispričala svoju Priču sa dušom.  

– Ja se bavim prevođenjem, to je moja profesija, a hobi mi je pravljenje kozmetičkih proizvoda. Za to zadovoljstvo uglavnom nađem vremena uveče, kad se vratim sa posla.

Sve sastojke nabavlja u Maroku i, kako kaže, svi su prirodni. Dok stvara, ponekad joj pomaže ćerka, ali u većini slučajeva ipak radi sama.

Žade, kako je od milošte zovu prijatelji i porodica kaže da su najtraženije maske za lice, a da od sastojaka najviše koristi: glinu, vodu narandžinog cveta, arganovo ulje, bademovo ulje i ružinu vodu. Mušterije najčešće traže sapun za piling tela (crni sapun) koji se jednom nedeljno koristi u hamamu kako bi se mrtva koža odstranila i prodisala.

– Maske su dobre za lice zato što ga osvežavaju, a mogu da se koriste protiv bora i za zatezanje lica – kaže Žade.

Ispričala mi je i nekoliko detalja iz svog života u otadžbini, u Maroku.

– Ja sam rođena u Kazablanki i tamo sam odrasla. Cela moja porodica živi u tom divnom gradu. Naše poreklo je berbersko. Sve ovo što radim sa kozmetikom, radim da bih sačuvala i vratila staru tradiciju Maroka, koju mi je prenela moja pokojna majka. Od nje sam sve ovo naučila.

Njeni kupci su Beograđanke i Beograđani raznih profesija: domaćice, doktori, profesori, studenti. Osim maski za lice, oni obožavaju i marokanske začine.

Žade mi priča da u Srbiji najviše voli prirodu, toplinu ljudi za vreme praznika i običaje, a iz Maroka joj nedostaju rodbina i praznična okupljanja.

U ovu severnu afričku zemlju odlazi sa mužem i ćerkom svake druge godine, a u Srbiji čuva svoju tradiciju: marokansku užinu, čaj, baghrir. Za Bajram prijateljicama i dragim ljudima sprema tradicionalnu večeru. Upravo baghrir, čuvene marokanske palačinke napravila mi je sa svojom sestrom prilikom moje posete. Probao sam ih sa puterom i medom, uz marokanski čaj, naravno.

Tekst i fotografije: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (Tekst je moguće preneti u drugi digitalni medij uz obaveznu objavu izvora teksta i objavu linka ka www.pricesadusom.com u samom tekstu kao i na kraju teksta)

P.S. Ako vas zanima još ponešto o Maroku, kliknite OVDE da vidite kako mi je bilo kod ambasadora na čaju.

 

komentaraNapišite komentar

Da li vam se dopao ovaj tekst?

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.