Radost povodom osvajanja priznanja Naj stočar 2015. godine koje dodeljuje internet sajt za prodaju stoke Farmia, Slavica Mirković podelila je sa ćerkama i sa suprugom Zoranom sa kojim zajedno vodi farmu Mirković u Krnjevu, kraj Velike Plane. Zatim su usledila pitanja prijatelja o tome koji joj je pehar najdraži, na koja je Slavica diplomatski odgovarala da svaki ima svoju važnost, radost i uspomene i da je najlepše kada čovek za svoj rad i trud dobije priznanje.
Mirkovići su počeli biznis 1999. godine sa svega pet jaganjaca, a danas imaju oko 50 ovaca. Odabrali su rasu virtemberg i sve vreme su joj verni.
– Zavoleli smo ih, dobre su majke, plodne, imaju kvalitetno mleko za dojenje jaganjaca, jagnje se tri puta u toku dve godine i daju odlična potomstva – priča mi Slavica, koja je do 2001. godine radila u jednoj trgovinskoj privatnoj firmi kao šef veleprodaje.
– Zahvaljujući suprugovoj i mojoj upornosti i trudu, od pet jaganjaca stvorili smo kvalitetno stado i umatičili svoja grla. Bili smo mladi, hteli smo i videli da možemo da idemo napred sa svojim kapitalom – ovcama i voćem, i da lepo živimo sa svojom porodicom u miru. Međutim, pošto smo se zbog posla viđali samo noću, a kako bih gledala svoju decu kako rastu, spremala ih za školu, slavila verske praznike, slavu, rođendane, odlučila sam da napustim posao i da se sa svojom porodicom okrenem u drugom smeru. Do dana današnjeg nisam se pokajala – kaže.
– Sve smo to postigli sopstvenim kapitalom, bez prijateljstava i političke pripadnosti – samo svojim radom, trudom, upornošću i snalažljivošću. Svako ko je postao prijatelj Farme Mirković na fejsbuku – nije se pokajao, to je bio moj jedini marketing poslednje dve godine. Počela sam iz hobija i dobila neviđenu zainteresovanost i prodaju grla preko interneta. Tako sam bila među prvima koja je podržala sajt Farmie kad se pojavio. Svaka im čast za to što su prvi sajt koji misli o stočarima i koji prodaje stoku na internetu.
Slavica i Zoran ne dele poslove, a kada je potrebno, angažuju radnike. Suprug radi na traktoru, obavlja setve, baliranje i košenje, dok ona hrani i obilazi ovce, pomaže pri jagnjenju, priprema hranu, a nekada uskoči i za volan traktora.
– Na sve to dolaze i poslovi u kući i u velikom ekonomskom dvorištu. Ćerke se trude da mi pomognu koliko mogu. Čuvam unuka od pet godina, a tu mi pripomaže svekrva. Dok su moja deca bila mala bilo je teško, ali vremenom, uz dobru organizaciju, slogu i razumevanje sa svojim suprugom i decom, sve je postajalo lakše. Radimo dosta, ali odvojimo vreme za izlazak, za godišnji odmor, za posete prijateljima i porodičnu atmosferi u večernjim satima.
Pitao sam Slavicu da li poznaje još neku ženu koja je vlasnica farme u Srbiji.
– Lično ne poznajem, u nekim emisijama sam gledala žene koje su davale intervjue, ali ne znam da li su vlasnice. Ne volim tu reč vlasnica, jer moj suprug i ja nikada nista nismo delili. Iza nas je 26 punih godina braka, sve što imamo je naše. Ja jesam vlasnica, ali sve smo stvorili zajedno. Jedno bez drugoga ne bismo uspeli, jer skladan brak je osnova za uspeh u poslu i slogu u kući. Sve je to povezano.
Mirkovići bi voleli da, posle njih, neko iz porodice nastavi da vodi farmu koja je uveliko oformljena, poznata, sa dobrim grlima, dobrom prodajom i svim uslovima za lakši nastavak rada.
– Mislim da će ipak deca nastaviti s obzirom na to kakva je situacija u zemlji. Bolje im je da rade svoje i da žive skromno, nego da rade kod drugoga i da žive loše. Najiskrenije vam ovo kažem. Ali to je naša želja, a kako će biti – zavisi od dosta faktora. Mi bismo voleli da naslednici budu deca ili unuci, ali vreme se menja, deca sazrevaju sa godinama, nikad se ne zna. Jedno znam – Zoran i ja nastavljamo dalje punom parom – rekla mi je Slavica, vlasnica titule naj stočar.
Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (sva autorska prava zaštićena, a prenos teksta dozvoljen u skladu sa Pravilima korišćenja i uslovima oglašavanja)
Fotografije: Farmia
