Priče sa dušom

Ovako posluje preduzeće koje vodi 100 PORODICA, a na čelu firme su roditelji, deca, braća i JETRVE

Veliki je broj porodica u kojima radi od tri do pet članova, a Gašići s početka ove priče su najbrojniji, njih je 15

Miladin, Dragoljub i Milutin trojica su od četvoro braće, a njihove supruge jetrve. Ne samo što se viđaju tokom porodičnih okupljanja, već sa svojom decom provode vreme i na poslu. Pored očeva, četiri Gordane, Marko, Dragana, Ivana, Biljana, Bojana, Bojan, Jelena i Snežana članovi su familije Gašić iz Lukovske Banje.

Oni su fizioterapeuti, pomoćnici direktora, marketing menadžeri, vozači, recepcioneri, noćni portiri, blagajnici, sobarice, sezonski radnici. Osim porodičnog stabla, zajedničko im je to što svi rade u istoj firmi i što svaka porodica poseduje akcije preduzeća koje vole kao svoje.

Na jugu Srbije, u Prolom Banji, Lukovskoj Banji, Đavoljoj Varoši i punionici Prolom vode radi oko 500 radnika, računajući i sezonce koji su tu od proleća do kraja jeseni.

Ne samo Gašići, već i drugi roditelji i deca i mladi bračni parovi samo su neki od porodično-poslovnih primera u Akcionarskom društvu Planinka a.d. Reč je o jednom od poslednjih preduzeća u Srbiji koje je u rukama radnika, odnosno koje nema većinskog vlasnika. Više od dve trećine zaposlenih porodično su povezani, to su muž i žena u prvom redu, a kako je vreme odmicalo počela su i deca da se zapošljavaju.

Iako je imao druge poslovne ponude, mada trenutno radi kao profesor ekonomskih predmeta u Visokoj poslovnoj školi u Blacu, doktor ekonomskih nauka Marko Gašić (29) rešio je da nastavi tradiciju svojih roditelja i stričeva i vrati se u Lukovsku Banju. Sada radi i kao marketing menadžer, a trenutno živi na relaciji između ove dve banje, Kuršumlije i Blaca.

– Cela moja familija odlučila je da se ne seli i da ostane ovde. Kao dečak pamtim kako su se Lukovska i Prolom banja razvijale, do 1998. godine postojala je fabrika tepiha, a onda se krenulo sa turizmom, korak po korak – kaže za Priče sa dušom.

Pitam ga kakav je osećaj raditi u firmi sa saznanjem da deo akcija poseduju njegovi roditelji, stričevi i strine?

– Mi svi radimo odgovorno kao što bismo i na drugom mestu, ali postoji neka dodatna posvećenost kada znate da ste u firmi čiji deo su vaši roditelji stvorili. Znamo da treba da idemo napred i da od nas zavisi rezultat. Ima i onih koji komentarišu da je lako nama da se ovde zaposlimo jer su nam roditelji akcionari, ali ja se na to ne obazirem. Znam koliko su se svi moji trudili da dođu do ove pozicije i da sa kolegama stvore ovakvu firmu, jer pre 15 godina niko nije znao u šta ulazi i šta su uopšte akcije – kaže Marko.

Direktor Planinke, gospodin Radovan Raičević priča mi da je cela priča krenula posle uspešne privatizacije 2000. godine. Od više firmi, jedino su oni prošli prvi krug raspodele akcija po godinama staža sa 60 odsto podele, a kada je stigao sledeći krug od 30 odsto, odnosno kad je država prodavala akcije, prioritet je bio da ih kupe radnici. To je urađeno i sa preostalih 10 odsto.

Mnoge od njih Raičević je ubedio da to urade i sada su mu na tome zahvalni,

– Akcije su bile bukvalno u promilima, neko je prodavao, a neko kupovao, ali sve su ostale kod radnika. To smo uradili po poslednjem zakonu po kojem su radnici imali pravo na akcije na osnovu godina staža. Radnici kažu da im je i moralna obaveza da čuvaju akcije, kako bi imali posao za sebe i naredne generacije. 

Mada će zli jezici reći da se na ovaj način deca zapošljavaju preko roditelja, direktor mi objašnjava da se, pre svega, gleda stručnost.

– Građanima uvek poručim da ne mora sposobno dete da šalje roditelja da traži pomoć od mene, već da treba samo da dođe na testiranje kako bismo videli za koji je posao. Stalno organizujemo obuke i prekvalifikacije. Zaposlene biramo po stručnosti, ali i primamo i decu naših radnika, pogotovo jer su i oni kroz akcije i radnici i vlasnici.

Pomoćnik direktora Prolom Banje Slaviša Jovanović i urednik Priča sa dušom Nenad Blagojević

Deca, sada odrasli ljudi, mogu da naslede akcije od roditelja ili da kupe nove, ali od svojih kolega koji žele da ih prodaju, i to unutar akcionarskog društva. Jedan od vlasnika akcija, nasleđenih od svoje majke je i pomoćnik direktora Slaviša Jovanović.

Počeo sam da radim dve godine pre nego što se moja majka penzionisala. Završio sam Ekonomski fakultet, firma me i danas školuje, a u ovom trenutku pohađam Školu za odnose sa javnošću. Mi ovde imamo šansu da o trošku firme biramo gde želimo da idemo na edukacije, u zemlji i inostranstvu, a plus nam dolaze vrhunski stručnjaci da nas interno obučavaju. Pripremamo se za Sajam turizma u Berlinu 2018, nedavno smo bili u Rimu, prošle godine u Sankt Peterburgu, to je velika satisfakcija za sve nas – iskren je Slaviša.

Pored plate, radnici imaju i prihode od akcija, odnosno dividende i svoj uticaj preko skupštine. Uspešno izbegavaju pokušaje da ih neko otkupi, a bilo je špekulacija sa nerealno visokom cenom.

– Radnici znaju da su akcije u rukama radnika spas za firmu. Odgovorni smo i za ovaj kraj Srbije, jer mi hoćemo da ostanemo i opstanemo ovde. Mi nismo tako veliko preduzeće da možemo da zaposlimo sve mlade ljude iz Kuršumlije, ali samo u 2017. godini zadržali smo 20 mladih sa fakultetskom diplomom da ne odu odavde. Zaposlili smo i pet mladih lekara. Planiramo i da se širimo na Kuršumlijsku banju, tako da će nam biti potrebno još radnika – poručuje Raičević.

Prosek plata u Planinka a.d. je skoro kao republički, srednjoškolci i studenti dobijaju stipendije, osim u porodicama roditelja koji imaju visoke plate. Svaka majka koja u opštini Kuršumlija rodi treće dete, bez obzira na to gde radi, dobija novčanu pomoć od ove firme.

Za putopis iz Prolom Banje kliknite OVDE. 

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (prenos teksta dozvoljen uz link ka www.pricesadusom.com u skladu sa Pravilima korišćenja i uslovima oglašavanja)

Fotografije: Prolom Banja, Nenad Blagojević

Da li vam se dopao ovaj tekst?

%d bloggers like this: