Prvi put posle 20 godina umetnik iz Holandije i povratnik u Srbiju Dragan Despotović (51) izložio je svoje slike, asamblaže i prostorne crteže na izložbi Duhovni preobražaj materije, u Galeriji ULUS-a u Beogradu. Sva dela nastajala su u Holandiji od 2002. godine do danas, gde je Dragan stvarao inspirisan arhitekturom i životom u Amsterdamu i okolini Ajndhovena. Naš susret u Beogradu bio je i prilika da popričamo i o vinarelima, slikama koje Dragan slika veoma starom, ali zaboravljenom tehnikom, i po kojima je nadaleko poznat.
– Reč je o nastavku moje priče sa vinom na koju me je inspirisao moj brat Veselin, koji je u taj svet ušao pre desetak godina. Prijatelji su mi predlagali da zaštitim tehniku patentom, ali kako sam dublje ulazio u slikanje crvenim vinom, došao sam do informacija da su i u vreme Grčke i Rima postojali takvi radovi, ali na drugačijim podlogama. Pošto nisu bili postojani, danas ne postoje dokazi. Prijatno sam iznenađen mogućnostima te tehnike, a vidim da se mnogima dopadaju vinareli – priča mi Dragan.
Osim poštovalaca u Srbiji, Despotović je stekao i nove ljubitelje vinarela u Holandiji, koji su poželeli da ih nauči slikanju. Organizovao je nekoliko radionica, a napravio je i izložbu u tamošnjem najstarijem Muzeju vina. Do sada je najviše oslikao portreta prijatelja, rodbine i njemu dragih ljudi, najčešće sa čašom vina u ruci. Ima i pejzaža, a i slika drugih slikara koje mu se učine zanimljivim za rad u vinu. Oni koji žele da naruče vinarel za sebe, mogu da mu donesu željenu fotografiju i vino kojim žele da taj rad bude oslikan.
– Najčešći problem kada je o vinu reč jeste kako da skinemo fleku sa odeće, a u vinarelima – kako je sačuvati na papiru (smeh). Razmišljao sam i o slikanju na tkanini, ali bi u tom slučaju trebalo napraviti koncentrat od vina kako bi boja bila jača. Pod uticajem oksidacije i drugih hemijskih promena, menja se boja slike na papiru i ona neminovno vodi u sepiju. Možda ću probati i sa belim vinom, ali još nisam prelomio – objašnjava mi Dragan.
Ovaj umetnik, koji je diplomirao u klasi profesora Radoslava Tadića na Likovnoj akademiji u Sarajevu, sa porodicom se iz Srbije preselio u Holandiju 2000. godine. Ipak, posle 15 godina života u zapadnoj Evropi, gde je radio kao docent na umetničkom institutu Piter Brojgel, vratio se u Beograd.
– U Srbiji pokušavam da se priviknem na staro, odnosno na novo. Trudim se da se vratim u kolosek i da posle tog zareza, koji sam napravio, nastavim život u struci u kojoj uživam. Dosta ljudi me pita zbog čega smo se vratili, a ja kažem da je možda reč o životnoj raskrsnici koja se poklopila sa našom odlukom, a i deca su u tim godinama da mogu da ostanu ovde ili da se vrate u Holandiju. Svi mi imamo malo iskrivljenu i naparfemisanu sliku Zapada iz ove perspektive, ali kad dođete tamo i kad na svojoj koži, a ne turistički, osetite sve to što Zapad jeste, može da bude fino, a i ne mora. Ja sam „izgubio“ 3:1 od svoje dece i supruge, tako da smo se vratili i nije mi žao – iskren je Dragan.
Njegove radove u Galeriji ULUS-a u Knez Mihailovoj 37 u Beogradu, možete pogledati do 24. februara 2016. godine. Nakon ovog datuma, eksponati odlaze u selo Golobok kraj Smederevske Palanke, u muzej vinarije Despotika, gde je uramljeno i izloženo više od 30 vinarela.
Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (sva autorska prava zaštićena, a prenos teksta i fotografija je u skladu sa Pravilima korišćenja i uslovima oglašavanja)
Fotografije: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com, Jugoslav Škarić Despotika, privatni album Dragana Despotovića
