Pri kraju studija želela je da ode u Italiju, da pokuša tamo da ostane i da zaboravi na Srbiju. Iako je u Bolonji živela godinu dana i iako se zaljubila u ovu nama dragu državu, sa današnje tačke gledišta, kaže da je srećna što se ipak vratila u svoju zemlju, u kojoj je osmislila i radi posao koji voli, i gde živi sa suprugom i dvoje dece.
Marina Rabrenović (38) je profesorka italijanskog jezika, i to nesvakidašnja, jer svoje znanje učenicima prenosi na drugačiji način. Baš zbog toga što su italijanski jezik i kuhinja neraskidivo vezani, na njenim časovima se uči italijanski jezik, ali se i sluša italijanska muzika, nose se kecelje i kuvarske kape, priprema se i jede italijanska hrana, pa se mnogima čini da su na trenutak u nekom od italijanskih gradića, a ne na Banovom brdu u Beogradu.
– Nisam dugo razmišljala o tome, sve se desilo brzo. Po diplomiranju na Filološkom fakultetu, na smeru italijanski jezik i književnost, radila sam kao profesorka u školama jezika. Pored toga držala sam i privatne časove, a dve drage učenice su, kada bi dolazile kod mene, govorile kako bi bilo lepo da kuvamo na času. Posle mesec, dva, otišla sam na usavršavanje za profesore u Sijenu i tamo mi se otvorio novi svet, tamo sam shvatila da sve oko nas može da se pretoči u kvalitetnu nastavu samo ako se pažljivo osmisli – seća se Marina za Priče sa dušom.
Po povratku u Srbiju, prijatelji su je ohrabrili da se prijavi na konkurs za preduzetnike Grada Beograda. Spojila je sva znanja i iskustva stečena u Srbiji i Italiji i napravila ideju koja je, po završetku, dobila subvencije. Škola italijanskog jezika uz kuvanje bila je druga na listi. Bilo je to 2010. godine.
– Italijansku kuhinju zavolela sam zbog jezika, a pogotovo kad sam je bolje upoznala. Shvatila sam da je ona jednostavna i zdrava i da je akcenat na dobrim sastojcima i u malim trikovima. Imala sam, i svesna sam da i dalje imam veliku odgovornost kad sam pravila ovaj koncept. Nisam želela da to ostane samo na dobroj ideji, već sam godinama radila, i dalje radim na usavršavanju programa. Moj cilj je bio da škola predstavi italijanski jezik i kuhinju onakvim kakvi oni zaista jesu. Sva jela pravimo po originalnim receptima isključivo sa italijanskim sastojcima, na način na koji se spremaju u Italiji.
Početnici koji ne znaju ni reč italijanskog prvih mesec dana kursa upoznaju se sa jezikom, a zatim prave, kako nam je Marina rekla, najjednostavnije jelo – bruskete.
– To je prepečen hleb na koji se trlja beli luk i stavlja sos od paradajza, bosiljka i maslinovog ulja. Recept je lak i sa više strana uvodi učenike u italijansku kuhinju i kulturu i pokazuje jednostavnost i kvalitet gastronomije Apeninskog poluostrva. Preko tog skromnog recepta susrećemo se sa glagolima: seći, peći, dodavati, namazati… Za nekoliko meseci početnici u školi nauče da koriste i menjaju mnogo glagola s kojima se verovatno ne bi sreli na klasičnom kursu, ali to je ono što nas izdvaja od ostalih. Tokom drugog meseca početnog nivoa spremamo špagete „al pesto genovese“ i tada naši polaznici nauče jednostavan, ali preukusan recept sa ligurske obale. Produbljujemo znanja o sastojcima i njihovom kvalitetu, kao i gde ih naći kod nas. Poseban osvrt je na pravila kuvanja paste i kako da ona bude „al dente“, zbog čega se 100 grama špageta stavlja u litar vode, zašto se ne dodaje ulje prilikom kuvanja, zbog čega se špagete jedu viljuškom, a ne kašikom i viljuškom, i sve to na italijanskom jeziku – priča Marina za Priče sa dušom i dodaje da je u školu kao gost prošlog novembra svratio kuvar, Italijan koji ima Mišelinovu zvezdicu.
– U toku nedelje italijanske kuhinje, na jednoj prezentaciji proizvoda upoznala sam se sa kuvarom. Zainteresovan za ono što radimo, rekao mi je da će pokušati da dođe na čas kuvanja na koji sam ga pozvala. Nisam poverovala, sve dok u školi, pred početak časa, u 20 sati neko nije pozvonio na vrata. Nisam znala gde se nalazim od uzbuđenja i odgovornosti. Sve je na kraju odlično ispalo, tri sata je bio sa nama i aktivno učestvovao u analizi recepta i pripremi. Spremali smo njoke, što je baš zahtevno, brašno i lonci svuda, a mi smo kroz osmehe i konverzaciju na italijanskom razmenili iskustva u pripremi. Za mene i učenike bila je velika čast i posebno iskustvo ugostiti takvog kuvara i dobiti pohvale od njega– seća se Marina.
Na časovima „Italijanskog uz kuvanje“ na različitim nivoima spremaju se i rižoto sa vrganjima, tiramisu, taljatele sa raguom, pasta ala karbonara, panakota, zapečena pasta kaneloni, kantućini, rižoto sa šafranom, njoke, pjadina i mnogi drugi recepti tipični, kako za Italiju tako i za njene mnogobrojne regije.
– Imamo više nivoa u školi, a na jednom od njih pravimo svežu pastu. Neke od jela, kao što je pica, spremamo na posebnim radionicama na kojima gostuju osobe usko specijalizovane za određenu oblast, i te radionice su na srpskom jeziku. Svi naši polaznici uvek pojedu sve što su skuvali na časovima. Koliko znam, jedini smo u okruženju koji su na jednom kursu, pažljivo osmišljenom za sve nivoe, spojili učenje jezika i kuvanje, a meni najviše laska to što većina naših učenika na čas dođu umorni sa posla, a izađu nasmejani i raspoloženi. Kažu da im je ovo neka vrsta terapije na kojoj dosta nauče i kvalitetno provedu svoje slobodno vreme. Drago mi je što među učenicima imamo sve generacije, od studenata do osoba od 65 godina.
Marina je mnogo toga naučila od Italijana: o ekologiji, štednji, o manirima, o tome da se ne ustaje od stola dok svi ne završe.
– To su naizgled sitne, ali u stvari bitne stvari. Za mene je boravak u Italiji bio veliki preokret, morala sam ispočetka da se dokazujem; shvatila sam da ne mogu svuda da prođem. Drago mi je što sam prošla taj put, što sam se susrela sa njihovom realnošću, stekla prijatelje i dragocena znanja, i što sam osetila stvaran život u Italiji, a ne samo more i plaže na godišnjem odmoru – rekla je Marina za Priče sa dušom.
Više o njenom radu pronađite OVDE.
Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (Članak je u vlasništvu privrednog društva Medijska kuća Priče sa dušom doo i moguće ga je preneti na drugi portal uz objavu izvora teksta i linka ka www.pricesadusom.com u tekstu i na kraju teksta. Tekst sadrži plasiranje proizvoda i usluga. Prenošenje u štampane medije nije dozvoljeno)
Fotografije: Dragan Mujan, Nenad Blagojević, Contatto
