Na placu od 40 ari, ovog proleća i leta, šumske jagodice u vlasništvu troje novih preduzetnika u poljoprivredi bojile su Grdelicu, varošicu na jugu Srbije. Šesnaest hiljada sadnica i njihovi plodovi doneli su Aleksandri Ilić (25), Aleksandru Mladenoviću (26) i Darku Radovanoviću (41) redovne prihode i pristojnu platu za ovaj kraj naše države, ali i nadu da od pametnog izbora posla može da se preživi u teškim vremenima.Svi akteri ove Priče sa dušom bili su nezaposleni i skoro svi sa diplomama u rukama. Aleksandra uskoro treba da diplomira arhitekturu, Aleksandar je inženjer elektrotehnike, a Darko mašinski tehničar. Posla u struci nije bilo, pa su rešili da se oprobaju u nečem drugom.
Marko Mladenović (36) koji ih je kao predsednik okupio u organizaciji Udruženja građana Kancelarija za mlade Grdelica, pravnik je po obrazovanju. I on je zajedno sa kolegama prvi put radio na njivi.
– Mi nikad ranije nismo imali kontakt sa poljoprivredom, a sada smo iskusni proizvođači. Mada nisu svi verovali u ovu ideju, ispalo je da smo bili u pravu i da smo otkrili dobre strane sadnje kultivisanih šumskih jagodica – objašnjava Marko.
Uz dobru zamisao ovi mladi ljudi prijavili su se na konkurs Delta fondacije Zasad za budućnost sa svojim projektom „Sadnja kultivisane divlje jagode“. Od njih su dobili traktorsku prskalicu, mašinu za postavljanje bankova i folije, takozvanu bankericu, i protivgradnu mrežu, a sadnice sorte regina od poljoprivrednog gazdinstva Pešić iz obližnje Slatine.
– Morali smo da imamo partnere jer smo u udruženju koje se nikad nije bavilo poljoprivredom, a uslov je bio da jedan od partnera ima bar malo iskustva. Na tih 40 ari troje učesnika prošli su, između ostalog, i obuku prskanja, navodnjavanja i branja. Prošle, 2016. godine, obrali smo 2.363 kilograma, a 2017. nešto manje, 2.160 kilograma. Radili smo zajedno, koristili jednu pumpu, jedno crevo, i shvatili da ne treba da kupujemo opremu zasebno kad možemo da je podelimo.
Od prinosa za ovu godinu prodali su onoliko koliko je bilo potrebno da plate beračima. Ostalo su zamrzli u hladnjačama i čekaju bolju cenu ili dalju preradu sa kolegama iz Bosilegrada.
– Prema informacijama koje imamo, skoro ceo izvoz ide u Francusku. Ne mogu da kažem da smo zadovoljni, jer razlika u ceni koja se nama plaća i one koju hladnjačari dobijaju u Evropskoj Uniji ide i do 100 odsto. Zbog toga ne prodajemo uvek sve, već se trudimo da deo pretvorimo u slatko ili druge proizvode. Ova šumska jagoda nema jak ukus, već miris, i zbog toga je veoma tražena u konditorskoj industriji Francuske za pravljenje pirea – otkriva mi Marko.
U Grdelici život nije lak, pogotovo ako ne radite u državnoj službi. U privatnom sektoru plate su izuzetno male, posla skoro i da nema, a sela i varošice koja pripadaju gradu Leskovcu nisu na zavidnom nivou razvijenosti. Zbog toga su se meštani okrenuli poljoprivredi, a prema podacima koje sam dobio tokom posete ovom gradiću, u prethodnoj sezoni obrano je 300 tona kultivisane šumske jagode, a ove godine više od 400 tona!
– Žene koje beru, naplaćuju svoj rad jedan evro po kilogramu, tako da je zarada više nego odlična. Mnoge su prvo radile kod nas, a onda i same krenule u uzgoj. Prve jagodice u ovom kraju zasadili su Pešići iz Slatine pre jedno šest godina, nakon čega je krenula ekspanzija. Mi smo u ime naše organizacije bez nadoknade pomogli mnogim ljudima postavljanjem folija ili korisnim savetima – objašnjavaju mi.
Nastavak teksta pročitajte OVDE.
Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (prenos teksta dozvoljen uz link ka www.pricesadusom.com u skladu sa Pravilima korišćenja i uslovima oglašavanja)
Fotografije: privatna arhiva
1 komentar
Kada pomislim na moju Mionicu, moje selo, moj kamen struganik ugradjen na stazu do kuce, ali ugradjen i u Becku operu, uvek mi srce zaigra. Bravo ljudi. Sumske jagode su vrh. A koliko ih ima po obroncima moje Mionice to samo seljani znaju.