Travari sa Stare planine: Koprenjak je nova biljka koja leči teške bolesti

U planinu se nikada ne ide sam, uvek nas je barem troje – upozoravaju me na početku razgovora Srećko Stanojević (60) i Nikola Rančić (66) dok mi otkrivaju život travara i biljobera sa Stare planine i serviraju domaću rakiju travaricu od 26 trava. Oni su sa još petnaestak kolega okupljeni u Udruženju za lekovito bilje Stara planina, čije je sedište u Pirotu, odakle od marta do prvog snega idu u pohode na lekovito bilje i šumsko voće. Kad ih je više, iznajme džip, pa odlaze u zabačene delove planinske lepotice na jugoistoku Srbije za koje malo ko zna.

Nikola kao predsednik udruženja i travar sa tradicijom dužom od 30 godina, ima više od 400 vrsta čajeva, čajnih mešavina, tinktura, ulja, melema i šumskih plodova, i prema rečima njegovih kolega, jedan je od najboljih u Srbiji. Srećko je postao travar pre 10 godina, kada je otišao u penziju, i u udruženju je zamenik, sekretar i blagajnik.
– Na Koprenu, jednom od vrhova Stare planine, našli smo veoma retku biljku koprenjak, koja se, kako piše u knjizi Lekovito bilje i rak, kao mešavina koristi za lečenje kancera. Uz dodatak crvenog zdravca daje dobre rezultate. Za bolesna pluća, odličan je i čaj od miloduha – pojašnjava mi Nikola ne tako poznate lekovite biljke.

U ovom zanatu, priča mi, najvažnije je da upamtite miris biljke i da je, bez gledanja, prepoznate čim joj dodirnete stablo. Drugo pravilo kaže da se u berbu ide u isto vreme kad i pčele, uvek po lepom vremenu i što dalje od puteva i pruge. Svaki biljober mora da zna kada se bere cvet, a kada plod, i u kojoj količini, i kada se vadi koren.

– Šipurak je najbolji kad dobije prvu boju i tada ima najviše vitamina C, neuporedivo više od limuna. Treba ga osušiti, istucati, potopiti u hladnu vodu preko noći, sutradan zagrejati do 60 stepeni, ohladiti i procediti i popiti. Takva tečnost je prepuna askorbinske kiseline, odnosno vitamina C – kaže Nikola.

Suručica, odnosno medunika ima miris meda i pomogla je u lečenju leukemije. Nikolin prijatelj je vodio ćerku na VMA na pregled, u vreme bombardovanja, kada mu je jedan Rus dao tu biljku, rekavši mu da ona raste u Rusiji.
– Napravio sam mu čaj od medunike sa Stare planine i, kako mi je rekao, to mu je spasilo ćerku. Istakao bih i biljku babin zub, žutog cveta sa četiri latice, koja poboljšava spermatogenezu kod sterilnih muškaraca. Ostavi se 48 sati u vodi, i onda se pije pomalo. Poznata je po tome što je ima trnje, pa stvara problem biciklistima, jer im izbuši gume. Mešavinu čaja protiv virusa koksaki pravim po starom receptu od matičnjaka, vranilove, žalfije, izopa, sapunjače, ruzmarina, slatkog korena i majčine dušice – otkriva Nikola.

Ovaj poznati travar sarađuje i sa Institutom za proučavanje lekovitog bilja Dr Josif Pančić iz Beograda, čijim stručnjacima je bio vodič u pronalaženju važne biljke za nauku – pikobojke. Pred kraj svake godine sa kolegama iz udruženja i direktorima škola u Pirotu pravi plan radionica za decu na temu lekovitog bilja, kada ih uče i kako da prepoznaju otrovno, na prvi pogled prelepo šumsko voće.

Nikolinoj supruzi Hristini (60), lekovite biljke pomogle su da pobedi tešku bolest.
– Pre 28 godina imala sam cistu na dojci i pošto sam shvatila da će me operisati, rešila sam sama da se lečim. U međuvremenu, pojavila se i druga cista na jajniku veličine tri centimetra. Uzela sam koren srčenjaka, koji je tamno crvene boje, u obliku slova S, usitnila ga, potopila u hladnu vodu i tri puta dnevno pila puna četiri meseca. Kombinovala sam ga sa lišajivcem, to jest rusom. Na kontroli kod ginekologa, od ciste je ostala samo ogrebotina, kao i na dojci posle snimanja mamografom. Meni je pomoglo i verujem da može mnogim ženama da bude od koristi – ispričala mi je Hristina, koja godinama sa suprugom ide u berbu.

Za Nikoline čajeve ljudi najčešće saznaju preko preporuke, a on ima i svesku u koju beleži utiske ljudi kojima je pomogao. Za zdrav i dugovečan život savetuje da ujutru pre umivanja, svoje bubrege i želudac častite jednom čašom vode, da se istegnete kao mačka ili pas, i da tokom dana pre svakog obroka uzimate još po čašu vode. Predlaže i duže žvakanje hrane, čak i tečnosti, korišćenje masti umesto zejtina, jedenje neljuštenog voća i ređe kupanje sapunima i kupkama.
– Mnogi mi se smeju kada kažem da se ne treba svakog dana kupati, jer je koža naš najveći imuni sistem, ona nas čuva – iskren je Nikola.

Ovih dana ovaj biljober zajedno sa Srećkom i ostalim članovima udruženja bere lekovito bilje i šumsko voće, između ostalih i brusnicu, za koju kaže da je najkvalitetnija biljka sa Stare planine. Tu su i šipurak, divlja kruška, divlja jabuka, kao i oskoruša, koja se ne sme jesti dok ne bude sasvim gnjila.
– Ako je zagrizete, a nemate vodu kraj sebe, velike su šanse da se zadavite. Treba je dugo žvakati i biti oprezan. U familiji oskoruša su i mušmula, jarebika i mukinja – ispričao mi je Nikola tek deo svoje travarske priče.

OBAVEŠTENJE:

Poštovani čitaoci, gospodin Nikola Rančić je preminuo u proleće 2018. godine, a njegove proizvode, dok ih ima u zalihama, prodavaće njegova supruga. 

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com
Foto: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com, privatni album