Priče sa dušom

Amerikanac u šumadijskoj nošnji

Dobar dan, ja sam Amerikanac srpskog porekla, želeo bih da igram kod vas – izgovorio je na lošem srpskom jeziku Pavle Pavlović (24) po ulasku u prostorije Akademskog kulturno-umetničkog društva Mika Mitrović Jarac, kada se iz Kalifornije preselio u Srbiju. Uz osmeh i dobrodošlicu, primljen je u pripremni ansambl, a danas, četiri godine kasnije, jedan je od solista u prvom ansamblu, gde igra u dvadesetak koreografija. U srpskim narodnim nošnjama u devet numera zaigraće punim srcem na koncertu u Pozorištu na Terazijama, 25. decembra.

10592779_10202534230178889_7401526673826714380_n_1024x683

Iako je rođen u inostranstvu, Pavla koreni vuku ka Srbiji i folklornom stvaralaštvu

1547940_10204352347747908_5390953276808440879_o_574x768

Pavle sa svojom devojkom Tamarom

– Tragajući za boljim uslovima studiranja medicine, u odnosu na preskupe američke fakultete od nekoliko desetina hiljada dolara, 2010. godine rešio sam da dođem u Beograd i ovde steknem visoko obrazovanje. Ranije sam posećivao Srbiju svake druge godine kako bih upoznao kulturu i jezik i video mamine rođake u Beogradu, Kruševcu i Mladenovcu. Ona je rođena u Francuskoj, a deda je bio sveštenik u Evropi, Kanadi i Americi, dok je tata iz treće generacije porodice koja živi u Kaliforniji – priča mi Pavle u pauzi igračkih proba i spremanja ispita za januarski rok.
10403266_784951481524774_1723449769150945211_n_1024x678Ovaj budući lekar ne samo da je u Srbiji upisao Medicinski fakultet na kojem sve ispite daje u roku, već je pronašao genetsku „žicu“ u našoj muzici i pesmi i sreo ljubav svog života. Srpski jezik je savladao uz pomoć svoje devojke Tamare, govori ga sasvim solidno i priznaje da mu padeži i dalje predstavljaju najveći problem.
– Tamaru sam zapazio čim sam krenuo na folklor. Družili smo se, igrali jedno pored drugog, a ja sam joj govorio moje američke šale (smeh). Četiri godine smo u vezi, dosta putujemo zajedno, a i bili smo kod mojih roditelja u Americi. Ona je završila Fakultet političkih nauka, govori četiri jezika i dosta mi pomaže oko srpskog – otkriva mi.

U Srbiji mu se najviše dopadaju ljudi, gostoljubivost, hrana i to što ulice nikad nisu potpuno prazne. Kaže da se jedva navikao na to što na stanicama nema obaveštenja kada stiže autobus, kao u Americi.
– Kad poželim da se prošetam Vračarom oko jedan noću, uvek nekoga sretnem. U Beogradu nikad nije pretiho, a ni preglasno. Devojka mi pravi slane palačinke sa kajmakom i tom jelu ne mogu da odolim. U šali kažem da ću se šlogirati od jake srpske hrane – kaže Pavle sa osmehom.
1501584_10152136240592363_1722752485_o_549x768Prve korake užičkog kola naučio je sa četiri godine u rodnoj Kaliforniji, uz majku Mariju i starijeg brata Aleksandra. Kao dečak, na televiziji je gledao snimke koncerata srpskih ansambala Krsmanović, Kolo i Lola, pa je poželeo da se, kad poraste, oproba u tom igračkom žanru i podigne svoje umeće na viši nivo.

10535016_1514740968783478_6744659891226911558_o_1024x768

U društvu koleginica iz ansambla

– Mama je direktorka folklornog ansambla Aska iz Sakramenta, čiji su članovi ljudi iz bivših jugoslovenskih republika i poneki Amerikanac. Kad je bila u Srbiji prisustvovala je mojim koncertima i drago joj je što u Beogradu usavršavam – kaže.
Pavle je trenutno na šestoj godini studija Medicinskog fakulteta. Kad bude diplomirao, kaže da bi voleo da živi u Evropi, jer ima i francusko državljanstvo. Stari kontinent, po njegovim rečima, ima poseban šmek i miks različitih kultura, naroda i gastronomija, za razliku od Amerike, gde je to teže naći. Siguran je da će uvek obeležavati pravoslavne praznike – 9. decembar, svoju krsnu slavu Svetog Alimpija, kao i 6. maj, Đurđevdan, kada je rođen.

Pavle Pavlovic 003_1024x768

Život u Beogradu doneo mu je nove prijatelje i nezaboravna druženja

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com
Foto: privatni album, Nenad Blagojević www.pricesadusom.com

Da li vam se dopao ovaj tekst?

%d bloggers like this: