Nadahnuće da u Sremskim Karlovcima organizuju prvi festival telesne muzike u regionu dobili su 2018. godine dok su bili u Hamburgu. Tamo su sa više od 100 umetnika iz celog sveta učestvovali na festivalu „Bodi ritam“ i, kako kažu, osetili kako jedan takav događaj može da zvuči, izgleda i rezonira u biću svih učesnika.
Radionice su im bile otkriće kao i susreti sa ljudima koji se gledaju u oči i odgovaraju iskrenim osmehom, dok se upoznaju s kolegama i dele sa njima ideje, znanje i susreću se sa sličnim i različitim mišljenjima i problemima.
Takvu zajednicu, kao i događaj, Ana Vrbaški i Marko Dinjaški žele da prenesu i u našu sredinu, kako bi, između ostalog, gosti iz inostranstva zavoleli Srbiju i Sremske Karlovce.
„Festival Novi balkanski ritam održaće se u divnom prostoru Ekološkog centra „Radulovački“. U četvrtak 22. septembra 2022. u 21 sat otvaramo ga koncertom Alice in WonderBand. Dolazi nam Ana Ljombart iz Barselone, koreografkinja, plesačica i telesna perkusionistkinja i njena radionica će se baviti ritmovima Pirinejskog poluostrva. Ben Šic, bubnjar i telesni perkusionista iz Hamburga, baviće se ritmovima i muzikom Argentine i Perua, a tu će biti i Maks Polak iz Njujorka, jedna od najcenjenijih osoba u svetu perkusivnog plesa današnjice“, najavljuje Ana na početku razgovora.
Ona će sa svojim suprugom Markom održati radionice nepravilnih ritmova sa Balkana „ono naše „jen’, dva, jen’, dva, tri“ – da svako razume“, a za učešće u njihovim i ostalim radionicama nije neophodno iskustvo.
„Svako dobija zadatak prema svojim sposobnostima. Tako se stvara podržavajuće okruženje u kojem svako može da se izrazi. To je dobitna kombinacija“.
Iako tako deluje na prvi pogled, ideja za ovakav festival, kažu Ana i Marko, nije neobična.
Prema njihovim rečima reč je o strateškom razmišljanju o potrebama ljudi, tržištu, zajednicama, a Ana dodaje da je sigurna da onima koji žele da zarade „na brzaka“ njihovo razmišljanje izgleda nategnuto.
„Gde god da smo držali radionice osvedočili smo se da su ljudi otvoreni za telesnu muziku, da su se na radionicama osećali sjajno i da su one pozitivno uticale na njih, na njihovo raspoloženje, na povezivanje cele grupe ljudi.“
„Ovo može delovati kao naivna zabava, ali telesna muzika je mnogo više: razvija koncentraciju, pamćenje, koordinaciju pokreta, osećaj za muziku.“
„Radimo u grupi i tako stvaramo zdravu zajednicu. Bez pretenzija da to bude tehnika koja se bavi psihologijom i zdravljem, ona nudi podršku savremenom, usamljenom i fizički neaktivnom čoveku na mnogo načina. Zbog toga ovo nije samo neka savremena umetnička tehnika, već mnogo više. Ovo je ulaganje u razvoj i podršku zajednici.“
„Upravo je jedan od ciljeva stvaranje internacionalne zajednice praktičara telesne muzike, koji su zainteresovani i za učenje o svetskom kulturnom nasleđu, jer obrađujemo pesme i ritmove iz različitih kultura, na savremen umetnički način. Tako se utemeljujemo u tradiciji.“
O ovoj porodici pisao sam 2015. godine kada sam posetio njihovu neobičnu kuću bez televizora u Stražilovu.
Dinjaški – Vrbaški sada žive na Fruškoj gori, a Ani i Marku je taj prostor ujedno i radni i životni: tu imaju pozorišne i muzičke probe.
„Imamo baštu, imanje, prirodu. Disati svakog dana čist vazduh, slušati ptice, zrikavce, pčele, mirisati lipu i livadsko cveće, to je značajan deo našeg života i inspiracije. Okopavati vinograd i voće, kositi livadu, pojesti paradajz, grožđe, šumske jagode, ubrati lavandu, vežbati pod vedrim nebom. To je život vredan življenja i odatle crpimo snagu da budemo drugačiji i istrajni. To nam omogućava da osetimo šta nam je zaista važno, jer šum civilizacije ne prekriva stalno naše misli“, kažu za Priče sa dušom.
„Volimo da se okupamo u fruškogorskim jezerima i da se prošetamo po šumi i leti i zimi.“
„I, naravno, sečemo drva, ložimo kaljeve peći, hranimo se zdravo, kupujemo lokalne proizvode, kompostiramo, recikliramo – uz pomoć sjajne novosadske inicijative „Čepom do osmeha“. Operemo ambalažu za reciklažu, spakujemo u džak i skupljamo mesec-dva, a zatim odnesemo u grad. Ne mrzi nas, jer svako može i treba da pomogne da ovaj svet ostane lep, nebo plavo, a livade zelene.“
Prema rečima sagovornika PSD telesna muzika polako nalazi svoje mesto u regionu.
Njihove onlajn radionice (na Jutjub kanalu imaju 90 radionica za decu i pedagoge) korišćene su u regionu u vreme onlajn nastave. Pesme „Ljudi, ne bacajte smeće“ i „Jedna vrana“ imaju po 2 miliona pregleda.
„Publici, kao i svim potencijalnim korisnicima ove tehnike, potrebna je edukacija da bi shvatili o čemu se radi i na koje sve načine im može biti korisna u primeni. To je proces. Posebno u regionu. U sredini koja sa godinama postaje sve konzervativnija i zatvorenija potrebno je vreme da bi se nešto novo ustanovilo. Mi se bavimo telesnom muzikom od 2013. godine – sledeće godine slavićemo desetogodišnjicu.“
„Dok putujemo, Marko obično vozi, a ja se bavim kancelarijom na zadnjem sedištu. Zanimljivo je koliko je to daleko od uobičajene slike o umetniku kao cvrčku.“
„Umetnici rade mnogo više od onih koji imaju posao od 9 do 5. Jer mi nalazimo vreme da se pored svih praktičnih i administrativnih poslova bavimo radom na našoj veštini i dušama publike.“
„Zahvalnost koju dobijamo je gromoglasan aplauz i osmesi na licima, toplota koja ih greje još dugo nakon što izađu iz pozorišta, koncertne sale ili prostora u kojem držimo radionice. Zato, vidimo se od 22. septembra u Sremskim Karlovcima na festivalu“, rekli su Ana i Marko.
Više informacija o festivalu nađite ovde, a karte za radionice sa smeštajem i hranom ili bez toga na sledećem linku.
Tekst: Nenad Blagojević; Fotografije: Alisa Dinjaški, Aleksandar Alempijević, Katarina Kolenc, Sanja Prodan; Napomena: Tekst je dozvoljeno preneti na drugi sajt uz objavu linka ka sajtu www.pricesadusom.com.
