Trenutno je 14 časova i 26 minuta, što je dva sata manje nego u Beogradu. Pišem vam iz moje sobe iz Kumasija, glavnog grada regije Ašanti, drugog po veličini u Gani, sa više od tri miliona stanovnika. U ovom trenutku je 28 stepeni i oblačno je.“
Ovako je započela mejl Pričama sa dušom Anđela Purić (28) iz Beograda, mlada profesorka koja je u Ganu, državu na zapadu Afrike, došla u januaru 2022. godine kako bi započela misiju za koju se prijavila i ispunila svoju davnašnju želju da živi u nekoj od zemalja subsaharske Afrike.
„Ovde u Gani su 21 volonterka i volonter iz Andore, Burundija, Čada, DR Konga, Francuske, Kameruna, Moldavije, Ruande, Togoa i Srbije. Program razmene bio je raspisan za kandidate sa prostora koji pokriva frankofonija, odnosno u više od 80 zemalja. Među više od 1.300 kandidata odabrana je 21 osoba, a ja sam jedina iz Srbije. Iz „komšiluka“ tu je jedna devojka iz Moldavije. Frankofonija valorizuje svaku kulturu, pa se trudim da budem što bolji ambasador Srbije i Balkana“, izjavila je Anđela.
Gana je prilikom potpisivanja ugovora sa OIF-om izabrala razvijanje i jačanje pedagoških i jezičkih veština profesora francuskog jezika. Ovaj program je od izuzetnog značaja za državu, a za njega se založio i predsednik Gane, gospodin Nana Akufo-Ado.
„Ovde živim sa dvoje kolega volontera iz Togoa i iz Kameruna, iznajmili smo kuću.“
„Početni izazovi bili su kupanje hladnom vodom, nestašice vode i struje, i povremeno slaba internet veza.“
„Dok se nisam navikla, jedan od šokova bila je i hrana. U Gani je dosta začinjena (na šta moj želudac nije navikao) i na bazi je pirinča, manioke, banane plantan, injama, kukuruza, koji se serviraju uz neki sos (riblji ili sa mesom) ili ribu tilapiju.“
„Banana se u Gani jede u svakoj prilici, kao voće, kao povrće (banane plantain) kada se prži poput krompirića ili kao slani i slatki čips.“
Anđela je nastavnik – edukator za francuski jezik (enseignante-formatrice de l’OIF) u Centru za učenje francuskog jezika u Kumasiju. Njen glavni zadatak je rad na usavršavanju profesora francuskog iz regije Ašanti, na unapređivanju njihovih jezičkih i didaktičkih veština putem raznih radionica i seminara, jer mnogi nastavnici, kako kaže, imaju poteškoća da se izražavaju na francuskom.
„Posećujemo škole, promovišemo francuski jezik i frankofonu kulturu i pratimo na koji način se francuski predaje. Nijedan dan mi nije isti i stalno sam u kontaktu sa različitim ljudima i profesorima. Moja ciljna publika su profesori francuskog, a susreti sa decom su posebni trenuci.“
„Deca se obraduju kad me vide, žele da mi se obrate, da me dodirnu ili pipnu kosu, da se slikaju, i to mi daje posebnu satisfakciju.“
„Uglavnom misle da sam Francuskinja, a kad im kažem da sam iz Srbije i da sam francuski naučila kao i oni – u klupi, bude im drago da čuju i da vide da je to moguće“, iskrena je Anđela.
Pre polaska u Ganu sagovornica Priča sa dušom kaže da je njena porodica bila zabrinuta jer „prvi put sama ide u skroz nepoznato i tako daleko“.
Prethodno je volontirala u Alžiru dva meseca tokom 2019. godine predavajući francuski jezik i, kako kaže, potpuno pala pod šarm te severnoafričke države, koja ju je „kupila“ toplinom, srdačnošću, gostoljubivošću stanovnika i predelima koji oduzimaju dah, od planine i mora, gradova, do pustinje.
„Tu sam znala da moja ljubav prema Africi tek počinje. Takođe, studirala sam u Francuskoj dva semestra, na Univerzitetu u Poatjeu, u okviru razmene studenata Erazmus +, gde sam usavršila svoj francuski, studirala na „francuski način“ i iskusila pravi studentski život sa ljudima iz celog sveta.“
Anđela podseća da je Gana jedna od najrazvijenih zemalja Zapadne Afrike i dodaje da se zahvaljujući miru i stabilnosti ekonomija te zemlje dosta razvila u poslednjih 15 godina.
Dosta investitora je izabralo Ganu zbog njene sigurnosti, što inače nije slučaj sa ostalim afričkim državama u regiji.
Putevi su im dobri, kao i povezanost unutar države.
„Gana je vrlo bezbedna zemlja. Već duže vreme kod njih nema nikakvih sukoba i, za razliku od drugih afričkih zemalja, situacija je stabilna. Ljudi mi uvek pomognu kad nešto pitam na ulici, ali zato na pijaci treba otvoriti četvore oči da vam ne bi duplo naplatili. Oni misle da vam teče med i mleko ako ste beo čovek. Na dnevnom nivou često čujem reč “obrownie” (beo čovek), uvek se nasmejem, mahnem ili otpozdravim.”
„U početku mi je bilo teško da se naviknem na njihovu koncepciju vremena, jer u principu ništa ne počinje na vreme. Dosta su opušteni i fleksibilni, imam utisak da se ni oko čega ne nerviraju. To bih volela da preuzmem od njih. Dosta su privrženi porodici i crkvi. “
Anđela u Gani ostaje da radi do februara 2023, sa mogućnošću produženja na još godinu dana. Pitao sam je na kraju razgovora zbog čega voli francuski jezik.
„To je neobjašnjivo, pa zbog toga kažem da je francuski izabrao mene. Moja ljubav prema francuskom nastala je u petom razredu kad sam počela da ga učim. U šestom sam znala da ću upisati Filološku gimnaziju – francusko odeljenje.“
„Zahvaljujući tom jeziku učestvovala sam na mnogim festivalima, radionicama, staževima, kursevima i to potpuno besplatno, putovala sam u zemlji i inostranstvu, upoznala mnoge osobe iz sveta kulture, čitala u originalu dela omiljenih frankofonih pisaca… Najvažnije što mi je francuski dao je šansa da rastem, razvijam se, upoznajem sebe, da steknem znanja i veštine, prijatelje širom sveta i da živim pravu multikulturalnost i frankofoniju. Danas znam da francuski volim jer mi pruža sigurnost i jer su mi sa njim sva vrata širom otvorena“, rekla je Anđela Purić.
Ostale tekstove o frankofoniji pronađite ovde.
Tekst: Nenad Blagojević; Fotografije: Anđela Purić; Napomena: Tekst je dozvoljeno preneti na drugi sajt uz objavu linka ka sajtu www.pricesadusom.com u tekstu i na kraju teksta.
