Hortenzije, ehinacea, kosmos, floks, ladolež, klematis, različak, ljiljani, ukrasni duvan, muškatle, kleoma, bugenvilije, hibiskusi, hajdučka trava… Sve je bilo u cvetu kada su Priče sa dušom zakoračile u dom Delorije Bunđe – Sajčić u Zemunu, a vruć kolač sa šumskim voćem, po želji naše redakcije, čekao nas na stolu.
Više puta sam na predavanjima i u autorskim tekstovima govorio i pisao o tome koliko je važno pronaći svoju nišu na netu i nadao se da će se u Srbiji neko setiti da napravi blog o baštovanstvu, o cveću, o radu u vrtovima. Meseci su prolazili, blogeri uglavnom pisali već viđene putopise, a onda sam otkrio blog Floradela, iza kojeg stoji Delorija, profesorka istorije sa desetogodišnjim iskustvom i velika ljubiteljka cveća.
Nije trebalo mnogo vremena da prođe, pa da sa fotografima Priča sa dušom svratim do jedne ulice u Zemunu i do kuće koja čuva cvetni svet ove svestrane žene, kako bih podržao ovu lepu ideju.
– Dobro došli, hvala vam što ste ovde. Floradelu sam pokrenula prošle jeseni, 2018. godine, kada sam sebi zadala datum da „uskočim“ u sve to, odnosno da „iskočim“ javno sa ovom pričom. Veoma sam srećna zbog toga. U Srbiji ima još ljubitelja bašti koji pišu na ove teme i objavljuju fotografije svojih vrtova, a ja sam prva u ovoj specifičnoj kombinaciji baštovanstva i cvetne istorije – priča mi Delorija na početku razgovora.
Cveće je oduvek volela, jer je stalno bilo u njenoj blizini. Rođena je u Pančevu, a odrasla u jednom lepom selu u južnom Banatu, u Omoljici. Tamo je njena baka održavala bašticu, majka se brinula o sobnom bilju, a najmlađa tetka bila veliki ljubitelj i poznavalac cveća – ruže su joj bile omiljene. Nju je Delorija najčešće zvala za savete i cvetne razgovore.
– Nakon udaje zainteresovala sam se za cveće, počela sama da ga uzgajam i ta ljubav od tada samo raste. Za tu moju cvetnu vezu „kriv“ je jedan prkos ciklama boje koji se slučajno našao u komšijinom kanalu. Verovatno su vetar ili neka životinja donele seme, ja sam ga izvadila i posadila kod nas. Tada sam imala osam godina i od tog trenutka taj prkos i dan danas cveta svakog leta u dvorištu – seća se Delorija.
Svakog meseca ima svoj omiljen cvet. U toku leta najviše se, kako kaže, raduje ružama, floksu, dalijama, bugenvilijama, gauri i cinijama, kao i divljem cveću. U jednom delu dvorišta uzgaja omiljeno cveće, tu je i kutak za sedenje, u kojem se nalazi cveće u brojnim saksijama. Od pre dve godine u bašti iza kuće, na jednom malom delu, uzgaja cveće za rezanje.
Najčešće radi za stolom u kuhinji ili u cvetnom kutku. Razne stvari je inspirišu: od samog cveća i knjiga do umetnosti, putovanja i muzike. Trenutno priprema beleške na temu cvetnih destinacija na Mediteranu.
Pitam je šta je to cvetna istorija o kojoj piše na blogu i da li je reč o nastanku i razvoju cvetne kulture ili cveću kroz istorijske faze, mir i periode ratova?
– Spoj mojih interesovanja i onoga čime se bavim nazvala sam ,,cvetna istorija“, a naziv koji se koristi u engleskom govornom području je garden history. Pod tim pojmom obuhvata se odnos ljudi i cveća kroz prošlost i njihovi uzajamni uticaji, to je ono što mene opčinjava. Istorija je predivna nauka, a kad na nju dodate cveće, što se mene tiče, to je i više nego duplo zadovoljstvo. Kako su se ljudi od najstarijih civilizacija pa nadalje tokom vekova bavili i inspirisali cvećem, kako su ga upotrebljavali i davali mu različita svojstva i značenja… Od ruža u antici preko narcisa koji su se širili zapadnom i severnom Evropom sa rimskim osvajanjima i kasnije srednjovekovnim monasima ili o posebnom mestu koje ljiljan ima u hrišćanstvu zbog povezanosti sa kultom Bogorodice, lalu da ne pominjem… Ovo je tek nekoliko najprepoznatljivijih cvetnih simbola o kojima pišem.
Delorija svakodnevno radi na svom sajtu u smislu istraživanja, čitanja i pisanja tekstova, kao i na tehničkim stvarima koje prate jedan blog. Priča mi je da je to dnevno najmanje pet sati, a da najčešće za računarom provede sedam do osam sati, u zavisnosti od dečjih obaveza. Trenutno ima oko 2.500 pratilaca.
Najveću podršku daju joj: suprug oko lektorisanja tekstova (on je profesor španskog jezika) i oko sadnje cveća i transporta zemlje, ćerkice koje vole da provedu vreme sa mamom u cvetnom vrtu, kao i roditelji.
– Istorija je moja prva i najveća ljubav kojoj se tokom godina polako, sasvim nenametljivo, pridružila ljubav prema cveću i baštovanstvu. Moje sve veće zanimanje za cveće je vremenom raslo i preplitalo se sa interesovanjem za istoriju. U jednom trenutku upravo taj spoj istorije i cveća postao ono u čemu ja neizmerno uživam, a to je Floradela. Tekstove sam posvetila svim ljubiteljima cveća, a blog predstavlja mesto na kojem delim svoje baštovanske priče, iskustava i savete u uzgoju cveća, cvetne planove, kao i razmenu iskustva i predloga.
Ne samo da je jaka na rečima, već Delorija se izuzetno snalazi i u praktičnom delu onoga o čemu piše. Baštovanske poslove stalno uči, kako preko knjiga, tako i na internetu. Primenjuje ih odmah i isprobava, priznaje da nešto ne ispadne kako treba, ali da dosta toga uspe i da stalno uči nove lekcije. Priroda i biljke su joj, kaže, veliki učitelji.
– Teme o kojima pišem su o baštovanstvu i uzgoju cveća, cvetnoj istoriji i kategorija cvetne inspiracije u vidu knjiga, filmova, destinacija, izložbi i svega drugom u vezi sa cvećem. Na sajtu se okuplja divan svet, naišla sam na baš lepe komentare i ljudi mi pišu da su im članci edukativni, korisni i inspirativni. Pitaju me i za savete oko uzgoja biljaka, za preporuke, a ono što znam ja uvek podelim. Volim kad razmenjujemo iskustva i razvijamo cvetna prijateljstva – iskrena je.
Blog je otvorila da bi od njega živela i napravila posao. Pošto mu se u potpunosti posvetila, sigurna je da sjajne stvari tek dolaze. Korak po korak. Važno je da su ljubav, rad i posvećenost tu, u Delorijinom svetu.
Njen blog i cvetne priče pronađite OVDE.
* Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com * Fotografije: Tijana Janković – Jevrić * Napomena: Tekst i fotografije su u vlasništvu privrednog društva Medijska kuća Priče sa dušom doo Aranđelovac i moguće ih je preneti u drugi digitalni medij uz obaveznu objavu izvora članka i slika i objavu linka ka www.pricesadusom.com u tekstu i na kraju teksta. Potpisati i autora fotografija. Članak nije dozvoljeno preneti u štampane medije. Hvala vam što poštujete autorska prava u Srbiji.
