Biljana je bila bez posla, a onda je u 37. godini otkrila svoj talenat i postala JEDINA GRNČARKA u Loznici

U centru Loznice svraćam u atelje jedine grnčarke u ovom gradu, Biljane Bojinović. Srpski suveniri, a ambijent u francuskom stilu. Posteri na francuskom jeziku su na zidovima, kao i fotografije slika Nadežde Petrović.

Za oko mi zapada „Plaža u Bretanji“… U glavi mi je San Malo, gradić u Bretanji u kojem sam bio nekoliko nedelja pre dolaska u Loznicu. To je to, to je ta plaža. Ništa nije slučajno.  

Kada je 2009. godine ostala bez posla, prijavila se na tromesečnu obuku za grnčariju u organizaciji Nacionalne službe za zapošljavanje i uspešno je završila. Od petnaestak polaznika, jedina je nastavila time da se bavi. Danas, već godinu i po dana ima svoju radionicu u kojoj stvara i prodaje rukotvorine od gline.    

– Meni je ovo bila životna želja. Iako sam maštala kao mala, nisam imala gde da naučim jer sam rano stvorila porodicu i rodila tri sina. Kad sam krenula na obuku, u svojoj 37. godini sam otkrila talenat i naučila da radim sa glinom. Daleko sam od majstora, ali trudim se. Nabavila sam točak na kojem sada radim, a najviše sam naučila preko interneta, gledajući video-snimke na pinterestu.

Biljanin otac je radio kao livac i to je jedina porodična „veza“ sa umetnošću. Najstariji sin radi sa njom, ume da vaja, a majka kaže da je talentovaniji od nje.

– U početku, peć za glinu bila je u spavaćoj sobi. Mnogo truda sam uložila u ovaj posao, koji je proistekao iz hobija. Porodica me je podržavala, niko mi nikad nije rekao „Nemoj to da radiš“. Jedina sam samouka grnčarka u Loznici, a tu je i Ksenija Pavlović koja je završila primenjenu, ona je nastavnica likovnog i mnogo mi pomaže. Pločastom tehnikom izrađujem posude i suvenire i kombinujem sa heklerajem, odnosno poentlasom. Dolaze ljudi i raspituju se za kurseve, ali meni treba vremena da bih mogla drugima da pokazujem kako se radi na točku – rekla je Biljana za Priče sa dušom i dodala da izrađuje i suvenire za Turističku organizaciju Loznice, među kojima su veoma zastupljeni motivi sa arheološkog nalazišta Paulje. 

– Ja se nikad ne razočaravam, jer sve vidim pozitivno i ulepšano. To me je nekad i koštalo, ali ne mogu drugačije. Moj najstariji i najbolji prijatelj mi je jednom rekao: „Ne podnosim taj tvoj bezrazložni optimizam“ (smeh). Mnogo sam verovala u sve ovo, ne očekujem bogatstvo, ali mislim da sam blagoslovena što živim od onoga što volim da radim, a to mali broj ljudi na planeti može da kaže. Nikada ne odustajem, samo mi je žao što nisam ranije počela – rekla mi je Biljana.

Putopis iz Loznice pronađite OVDE.

Tekst i fotografije: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (Tekst je vlasništvo privrednog društva Medijska kuća Priče sa dušom doo i moguće ga je preneti u drugi digitalni medij uz obaveznu objavu izvora teksta i objavu linka ka www.pricesadusom.com u samom tekstu i na kraju teksta. Obavezno potpisati autora fotografija. Tekst nije dozvoljeno preneti u štampani medij)

Ostavite odgovor