Svečarska atmosfera u Kikindi povodom tridesetih Dana ludaje, osim na ulicama i trgu, gde je sve bilo u znaku proizvoda od bundeve i u narandžastoj boji, preneta je čak i u prodavnice garderobe i sportske butike, pa je ovih dana obračunavan popust od 20 posto. Više štandova sa domaćim bombonama i lizalicama u životu nisam video u Srbiji (više od 20), a uobičajeno raspoloženje protkano muzikom, književnim programom, domaćom hranom (pite i štrudle koštale su od 30 do 50 dinara za parče), suvenirima i neverovatnoj priči, 3D filmu i mamutici Kiki u Narodnom muzeju, nije poremetila kiša koja je počela baš tokom dodele priznanja za najtežu i najdužu ludaju (vojvođanski naziv za bundevu, tikvu). Svakog jutra služen je fruštuk, tradicionalni doručak u ovom delu Srbije.
Prvo mesto za najtežu bundevu od 433 kg osvojio je Dušan Jankov (40) iz Čuruga, koji je priznanje i ček na iznos od 100.000 dinara na bini preuzeo sa sinom Nikolom.
– Po profesiji sam magistar fitofarmacije i nikad se nisam bavio poljoprivredom, a ove godine sam želeo da se okušam u gajenju bundeve. Nema tu specijalne tajne, postoji deset važnih pravila, odnosno treba ispoštovati zahteve biljke i imati vremena, strpljenja i novca za uzgoj – priča mi Dušan kraj bine.
Kada je dobio seme od prijatelja i zasadio ga, do berbe je prošlo šest i po meseci.
– Ona raste veoma brzo, od 10 do 15 centimetara dnevno. U julu je čak dobila 56 kilograma za nedelju dana, odnosno oko 8 kg dnevno, što je blizu američkih bundeva koje se uvećavaju za oko 10 kg dnevno. Ovde su drugačiji agroekološki uslovi i genetika je slabija, tako da ne možemo da ih dostignemo, ali težimo da smanjimo prednost – rekao mi je Dušan i dodao da se njegovi sinovi posebno raduju džinovskim ludajama.
Jedina dama na ovogodišnjem takmičenju, medicinska sestra Eva Pece (22) iz Temerina, donela je bundevu dugu 192 cm i osvojila treće mesto u toj kategoriji.
– Uzgajala sam kobasičarsku bundevu zajedno sa ocem Šandorom. Prošle godine osvojila sam prvo mesto sa dužinom od 283 cm, ali ove je bilo teže jer vremenske prilike nisu bile sjajne. Najvažnija je ljubav, odnosno da volite ono što radite – ispričala mi je Eva.
Nakon što sam pojeo pitu bundevaru sa cimetom, na jednom od štandova zapazio sam mladi bračni par iz Kikinde koji proizvodi rakiju i prodaje je u neobično ukrašenim flašama.
– Od oca sam naučio zanat pečenja u kazanu, tako da sam zadužen za taj deo posla, a supruga za dekoraciju. Imamo jutro i po zemlje na kojoj su mlad voćnjak višanja, kao i jabuke, šljive, kajsije i dunje. Nemamo veliku proizvodnju, a izlažemo samo u Kikindi i prodajemo preko preporuke. Radim dva posla, supruga je nezaposlena, a ovo nam dođe kao hobi – rekao mi je Goran Milosavljev (29), sa čijom specijalnom kapom sam se fotografisao na ovoj manifestaciji.
Pred polazak u Beograd, saznao sam i da je Kikinda član Svetske asocijacije ljubitelja tikava i glavni predstavnik za Istočnu Evropu, da je takmičenje u Kikindi Balkanski šampionat, kao i da se rezultati šalju u svetski centar i učestvuju u takmičenju za zvaničan svetski rekord.
Tekst i foto: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com
