Kako Francuzi umeju da uživaju u malim stvarima, da se raduju životu uvek, i kad je teško, i to osećanje prenesu i van granica svoje zemlje, videli su posetioci na otvaranju sedmih Čarobnih izloga – Kod kuće/Chez soi, koji će do februara 2016. krasiti vitrine Francuskog instituta u Knez Mihailovoj ulici Beogradu. Četiri izloga koji predstavljaju sobe četiri osobe u različitim periodima života, posetioce teraju na razmišljanje na temu „Kako se osećate kod kuće? Dobro, opušteno, udobno, ušuškano, uz drage osobe i drago biće?“. To, a i druga pitanja postavio sam nekolicini studenata Arhitektonskog, Fakulteta primenjenih umetnosti i Beogradske politehnike, od njih ukupno 11 koji su sa dizajnerom iz Pariza Milanom Janićem i arhitekticom Draganom Marković osmislili ovaj projekat i ukrasili izloge.
– Još od polovine septembra okupljali smo se i intenzivno radili, a posle smo se po fakultetima podelili kada je reč o vizuelnom, odnosno tehničkom identitetu – kaže Marija Pilčević (19) iz Arilja, studentkinja prve godine Arhitektonskog fakulteta koja je bila usredsređena na osmišljavanje i izradu enterijera scenografije.
Baš kao i njoj, i Ivanu Avdiću (21) iz Kragujevca, kolegi sa istog fakulteta, omiljena soba je tinejdžerska jer se ovaj talentovani momak, kako kaže, i dalje drži tog doba.
– Prvi put sam učestvovao u jednom ovako velikom projektu i bilo mi je zadovoljstvo da kroz posao razmišljam na ovu fantastičnu, apstraktnu temu. Namerno smo odabrali belu boju kao glavnu koja će predstaviti univerzalnu estetiku, jer, na primer, kad gledate u ovu belu fotelju u četvrtoj sobi, sigurno ćete u glavi zamisliti fotelju svoje bake – objasnio mi je mladi arhitekta, koji u slobodno vreme svira klavir i član je Gradske gerile, udruženja mladih arhitekata i dizajnera koje rade prostorne intervencije u Beogradu.
Beograđani, Stefana Maksimović (21), studentkinja završne godine grafičkog dizajna na Fakultetu primenjenih umetnosti i Danilo Mimović (22), sa istog fakulteta, koji su u emotivnoj vezi, privukli su mi pažnju čim sam kročio u Institut.
– Sa kolegama smo se upoznali tokom rada na projektu, a Stefana i ja ćemo za koji dan obeležiti pet godina naše veze. Mi ne možemo jedno bez drugog – zajedno studiramo, živimo i učestvujemo u svim projektima – podelio je sa mnom svoju sreću Danilo i dodao (a sa tim se složila i Stefana) da sebe, grafički, likovno, a i privatno, najbolje vidi između tinejdžerske sobe i sobe zrelog doba.
– Radila sam na raznim projektima, ali ovakav timski rad do sada nismo imali i zbog tog jedinstvenog iskustva zahvalni smo Milanu i Dragani, sa kojima smo se i sprijateljili – izjavila je Stefana, koju je kao i Danila, porodica podržala na ovom skupu.
Uz čašu vina nazdravio sam sa mladim umetnicima i stručnjacima i pred rastanak pitao gde je za njih kuća i gde će provesti praznike. Skoro uglas odgovorili su da je dom tamo gde su dragi ljudi, a da će predstojeći Božić provesti u krugu svojih najdražih.
Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (sva autorska prava zaštićena, a prenos teksta dozvoljen uz navođenje izvora i veze ka www.pricesadusom.com)
Fotografije: Institut français de Serbie, Nenad Blagojević www.pricesadusom.com, Časlav Maksimović
1 komentar
TEKST JE DIVAN,DOŽIVLJEN PRAVIM OSEČAJEM RADOSTI,GDE SMO SVI POŠLI SA MISLIMA: „IDEM NA TO MESTO ENERGIJE GDE OSEĆAM DA SAM SPOJENA SA ENERGIJOM RADOSTI!“ TAKO JE I BILO, ŠTO STE VI IZVANREDNO PRENELI VAŠIM MISLIMA I REČIMA JER VI STE VANREDNI. JER ČOVEK JE ONO ŠTO NJEGOVE MISLI I REČI NAPRAVE OD NJEGA. SREĆNO ZA SVE ŠTO RADITE UBUDUĆE! S POŠTOVANJEM , MAMA STEFANE MAKSIMOVIĆ.