Putujući po Rađevini slučajno sam saznao da Krupanj, gradić u zapadnoj Srbiji, udaljen oko 150 km od Beograda, osim bogate istorije i prirodnih lepota koje ga okružuju, ima nešto jedinstveno čime se retko koje mesto u Srbiji može podičiti.
Uputio sam se tamo bez mnogo informacija, jer ni Krupanjci koje poznajem nisu znali da mi ispričaju priču o Dobrom potoku, crkvenom parku koji je nešto najzanimljivije što sam poslednjih godina video kod nas.
Reč je o lokalitetu na oko 1,5 km od centra Krupnja, koji je najpre poznat po prvoj krupanjskoj crkvi koja se prvi put pominje 1528. godine, Crkvi Uspenja Presvete Bogorodice, a koja je nakon paljenja od strane Turaka obnovljena 1771. godine.
Pre nego što stignete do ovog mesta na brdu, navigacija će vas dovesti do istoimenog konaka Dobri potok, privatnog smeštaja i restorana koji su kasnije otvoreni i koji, prema podacima koje imam, nemaju veze sa crkvenim posedom.
Stotinak metara iznad tog ugostiteljskog objekta videćete veliku kapiju i ogroman prostor ispunjen muzejima, tradicionalnim kućama, a pre svega crkvom iz 16. veka.
Crkveni park se prostire na pet hektara, a sastoji se od tri parka, što simbolizuje sveto trojstvo.
Prvi, odnosno centralni park je posvećen Presvetoj majci Bogorodici, gde su i hram sa riznicom, crkveni dom sa crkvenom salom u prizemlju, galerijom slika i vladičanskim salonom.
„Na spratu je muzej enterijera 19. i 20. veka, a tu je i podzemna crkva Svetog Prokopija. Imamo i Muzej starih zanata i sećanja, zatim Muzej svetosavske dece, odnosno pedagoški muzej, Muzej pčelarstva, Muzej lova, česmu Jugovića i saborište na kojem se održava sabor za Petrovdan 12. jula“, rekao je za Priče sa dušom protojerej stavrofor Aleksandar Đurđev, starešina crkve.
Čim uđete u muzeje, senzori će to primetiti i krenuće prigodna muzika, pa će ugođaj upoznavanja sa istorijom ovog kraja i Srbije biti još lepši i autentičniji.
Slično je i u crkvi, dok će se u podzemnim crkvama upaliti svetlo kad stanete na određeno mesto. Da ne otkrivam sve detalje, svakako ćete se natenane upoznati sa lepotama ovog skrivenog mesta.
Gornji park nosi ime Svetog Save i tamo se nalaze podzemna crkva Svete Petke Paraskeve i jedno staro domaćinstvo s kraja 19. veka.
Treći park se zove park Svetog arhiđakona Stefana, on je u šumi i sportsko-rekreativnog je tipa.
Ideja o ovom muzejskom etno-kompleksu nastala je 1995. godine, a kako se Aleksandar Đurđev godinama bavi istorijskim istraživanjima ovog kraja i muzeologijom, ništa napamet nije rađeno.
„Ove kućice koje vidite su sofrašice, u njima su imućni domaćini nekada imali pokrivene sofre. One su bile porodične, u njima su živele brojne porodice: Živanović, Jakovljević… Ljudi su se na velike blagdane tu okupljali i imali su gde da obeduju. U jednom trenutku sam počeo da pitam ljude o tome, pošto sam zatekao samo jednu polusrušenu sofrašicu. Molio sam ih da mi kažu gde su ih imali i kako su koristili, a oni su počeli da mi pričaju o njima i tako je nastala ideja da vratim sve to u 19. vek“, kaže Aleksandar.
„Godinama sam prikupljao sve te zgrade od ljudi koji su ih poklanjali, a zatim smo ih rasklapali, pa sklapali i restaurirali.“
Aleksandar Đurđev je poklonio Srpskoj pravoslavnoj crkvi deo svoje zbirke, pa se u Dobrom potoku danas nalazi 6 muzeja sa 1.350 eksponata.
Ovde dolaze i odrasli i deca, pogotovo tokom ekskurzija jer su brojne škole od Valjeva i Šapca pa do Loznice u svoj program uvele obaveznu posetu crkvi i crkvenom parku u Dobrom potoku.
I turisti koji odsedaju u hotelu Grand u Krupnju svraćaju na jednodnevne izlete do ovog duhovnog centra.
„Ono što što sam želeo, to ovo mesto sada i jeste – epicentar kulture u samom Krupnju. Ljudi dolaze da ga vide, a mi se trudimo da ga ulepšamo svake godine i da bude na korist svim posetiocima“, rekao je protojerej stavrofor Aleksandar Đurđev, koji, iako rođen u Parizu, najveći deo života provodi u Krupnju.
„Molio sam vladiku da mi dozvoli da ostanem u mom kraju pošto sam odrastao u Krupnju i došao ovde iz Francuske da ne bih zaboravio jezik. Majka mi je odavde, a cela familija je u Francuskoj. Dobri potok je za mene bio nešto očaravajuće. Imao sam veliku viziju za ceo ovaj prostor i hteo sam da bude naš kulturni i duhovni centar. Vladika se zainteresovao za to i dao mi blagoslov da radim to što sam zamislio“, rekao je Aleksandar Đurđev za Priče sa dušom.
Autor teksta i fotografija: Nenad Blagojević; Tekst je dozvoljeno preneti na drugi sajt uz objavu linka ka sajtu www.pricesadusom.com. Članak je napisan uz blagoslov Eparhije šabačke;
