Bezbroj komentara i pohvala na srpskom jeziku, kao i deljenja na društvenim mrežama zapljusnuli su poslednjih dana Malwinu Lezak-Kolatek (28) i Michala (29) Kolateka, supružnike iz poljskog grada Belchatowa, povodom video-snimka „Zemlja obojena životom“ koji su napravili o Srbiji. U prvom intervjuu za srpske medije, u odgovorima na moja pitanja koja su mi poslali u toku mini-odmora u planinama Poljske, tipkajući na lap-topu na kolenima, napisali su mi da su još uvek iznenađeni velikom gledanošću ovog filma, koji je do sada videlo na desetine hiljada ljudi.
Kao i sve drugo u njihovim životima i putovanje u Srbiju nastalo je spontano, a tokom 14 dana bili su u Golupcu, u Nacionalnim parkovima Đerdapu, Tari i Kopaoniku, na Dunavu, u Velikoj kapiji, na Krupajskom vrelu, u Đavoljoj varoši, Kamenoj gori, na Uvcu, u Mokroj Gori, Bajinoj Bašti, Beogradu i, kako kažu, mnogim drugim malim neočekivano fantastičnim mestima.
– U četvrtak 14. jula 2016. smo odlučili da dođemo u Srbiju i četiri dana kasnije već smo bili na putu ka vašoj zemlji. Pošto volimo sami da planiramo naša putovanja, sva mesta smo unapred istražili i kasnije ih posetili uz pomoć Google mapa. Već posle prvog dana više smo pitali ljude šta vredi videti nego što smo gledali u naš raspored. Iskreno govoreći, zahvaljujući savetima lokalaca napravili smo ovakav video – kaže Malvina i dodaje da su ideju dobili kada su pročitali tekst o 37 razloga zbog kojih ne treba posetiti Srbiju.
– Bili smo veoma iznenađeni kada smo videli sve te lepe slike. Pitali smo se da li će i nas Srbija impresionirati kao autora tog članka. Imali smo veliku želju da pokažemo vašu zemlju kroz naše oči i da napravimo video – nadovezuje se Mihal.
– Danas je teško naći turističko mesto koje oduzima dah, koje je divlje i neumrljano, netaknuto. Iznenađujuće, u Srbiji smo pronašli dosta takvih. Bez sumnje, oni izgledaju lepše u stvarnosti nego u tom članku. Bili smo oduševljeni jer smo na nekim mestima i po nekoliko sati bili sami. U Poljskoj, na primer, na najlepšim lokacijama obično ima mnogo ljudi i pretrpane su turistima. Srbija je u našim očima autentična zemlja i nadamo se da će takva ostati što je duže moguće.
Doputovali su svojim automobilom, a samo tri puta su noćili u hostelima – u Golupcu i u Beogradu.
– Tek kad bismo završili sa poslom, razmišljali smo o tome gde ćemo prenoćiti. Jednog dana, baš kasno uveče, došli smo u mali motel u Kosjeriću. I znate šta se desilo? Upoznali smo se sa vlasnikom, poznatim kuvarom Milijanom Stojanićem koji je 2006. godine skuvao 10.000 litara kisele ražane poljske supe i tako ušao u Ginisovu knjigu rekorda. Volimo te neočekivane situacije, kao što volimo da spavamo u šatoru. Nekoliko puta smo noćili u kampu, ali i u potpunoj divljini u društvu miliona zvezda iznad nas – romantični su Kolatekovi.
Na pitanje šta ih je spojilo, kratko odgovaraju da je to potreba da žive život.
– Mi sakupljamo momente, a ne stvari. Shvatili smo da nas život u rutini i posao od 9 do 5 u kojem ne uživamo, ne čine srećnim. Zato smo otkrili našu srećnu sredinu.
Malvina i Mihal upoznali su se još kada su bili tinejdžeri, njoj je bilo 16, a njemu 17 godina. Pričaju mi da su se posle nekoliko godina emotivne veze, venčali 2013. godine, i otkrivaju anegdotu da, iako su rođeni u Poljskoj, nijednu godišnjicu braka nisu proveli tamo.
– Prva je bila dok smo radili u Engleskoj, drugu smo obeležili u Las Vegasu, a treću u Golupcu, kada smo posle celog dana snimanja materijala (time-lapses) imali nekoliko minuta uveče da proslavimo uz rakiju.
Malvina je 2012. godine diplomirala i umesto da krene na staž za advokata, otvara modnu kompaniju sa majkom. Mihal je u to vreme savetnik klijentima u banci. Iste godine usledila je veridba, ali i pitanja koja su sebi postavili: „Gde žele da žive?“, „Šta ih čini srećnim?“, „Čime žele da se bave?“…
Menjaju svoje živote, napuštaju, kako kažu, dosadne poslove, izgovaraju sudbonosno „da“ i odlaze u Englesku da rade u jednoj logističkoj kompaniji. Nakon toga se sele u francuske Alpe, gde dobijaju posao u malom hotelu u selu Les Gets. Rade kao kuvari, vozači, domaćini i skupljaju novac. Sledi drugi posao u Engleskoj, na kojem štede još više para jer takođe rade u turizmu, pa nemaju troškove za hranu i smeštaj. Od tog novca kupuju opremu i kreću na put oko sveta od osam meseci.
– U februaru ove godine vratili smo se u Poljsku, gde smo od nule krenuli da učimo da pravimo profesionalne snimke. U aprilu smo snimili prvi i nastavili da putujemo. Da budemo iskreni, i dalje tražimo idealno mesto na planeti gde bismo voleli da napravimo našu drvenu kućicu. U ovom trenutku naša kancelarija je u našoj kući. To su, ustvari: jedan sto, komforna stolica, dva monitora i dobar računar. Dvoje nas je u timu i sve radimo sami. Mihal snima kamerom i dronom, a ja sam odgovorna za montažu i društvene mreže – objašnjava mi Malvina.
Na svakom koraku ispunjavaju svoje živote srećom. Zato se i njihov sajt i blog na kojem nude svoje dizajnerske i usluge snimanja, montaže i promocije zove Happiness mode. Kako sa sobom uvek nose dobru energiju i raspoloženje, tako im se vraća, gde god da odu.
– U Srbiji smo najviše voleli ljude i prirodu. Mnogo nam je važan kontakt sa lokalnim stanovništvom, a ljudi u Srbiji dali su nam nešto zaista dragoceno, proizvod koji je danas redak: dozu iskrenih, pravih emocija. Otvorili su svoja topla srca, a da ništa nisu tražili zauzvrat. Kad bismo zaustavili naš auto kraj puta kako bismo snimili neku lepu scenu, često se dešavalo da nas je neko pozvao na ručak, kafu ili čašicu rakije. Mislimo da je naš projekat uspešan i gledan jer smo od prvog dana boravka u Srbiji osetili duh vaše zemlje. Ako negde uživaju sva vaša čula, ne postoji način da se to pokaže drugačije – rekli su Malvina i Mihal za Priče sa dušom i dodali da za nekoliko dana putuju u Prag i Budimpeštu da prave promotivne snimke za hotele.
– Veoma smo spontani tako da jednog dana možemo dobiti dobar posao, a već sledećeg da odletimo na kraj sveta. Ne volimo da pravimo komplikovane planove za daleku budućnost. Volimo da postavimo ciljeve i da pokušamo da budemo najbolji u onome šta radimo. Otkad smo otkrili pravilo „Carpe diem” (Iskoristi dan) – postali smo mnogo srećniji.
Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (prenos teksta dozvoljen uz link ka www.pricesadusom.com u skladu sa Pravilima korišćenja i uslovima oglašavanja)
Fotografije: Happiness mode – Malwina Lezak-Kolatek i Michal Kolatek
2 komentara
Nemaju pojma da u Srbiji ne može da se živi od rada,znaju jedino da je lepo kad putuješ.
Predivan tekst, a njihov video sam videla na FB i oduševila se. Jedan od lepših o Srbiji. Hvala Nenade na ovoj divnom priči 🙂
Pozdrav,
Marija