Francuzi u KUĆI NA TOČKOVIMA: Prešli 2.500 km da bi uživali u PRIRODI KURŠUMLIJE

Značenje reči „dobrodošlica na srpski način“ shvatili su po dolasku u Kuršumliju, gde su stigli sa šest sati kašnjenja, u toku noći. Mada im je pomalo bilo neprijatno što u sitne sate treba da se upoznaju sa svojim domaćinima, članovi francuske porodice Noël (Božić) iz Sen Maloa (Saint Malo) sa severa Bretanje, bili su više nego oduševljeni srdačnošću familije Jablanović. Kako su mi ispričali tokom našeg susreta u Beogradu, sve što je njima delovalo kao problem, novi prijatelji iz Kuršumlije rešavali su u hodu, radosni što su se napokon sreli.

Kampovanje u Srbiji_1024x768
Na prvo putovanje kamperom krenuli su 2007. godine kada je Pjer imao 14, Klara 11, a Helena 5 godina

Majka Silvi (Sylvie), otac Olivije (Olivier), sin Pjer (Pierre) i ćerke Klara (Clara) i Elen (Hélène) i pas Flück koji uvek sa njima putuje, prihvaćeni su veoma toplo, kažu da su se brzo sprijateljili i da su se tokom boravka na jugu Srbije osećali kao kod svoje kuće.

Klara sa psom Flakom_1024x685
Pre šest godina usvojili su šarmantnog psa Flaka. On ih prati u svim avanturama. Takođe, imaju i jednu macu Aisu (Haïssu), ali ona ne putuje baš svuda. Ipak, poveli su je na proputovanje po Srbiji.

A kako je nastalo ovo prijateljstvo i šta je inspirisalo Noëlove da pređu 2.500 kilometara i kamperom upoznaju lepote naše zemlje?

U Nisu_1024x685
Na izletu u Nišu sa Anom čija porodica ih je ugostila

– Pošto je Klara glumila u pozorištu, dve godine zaredom učestvovali smo na pozorišnom festivalu srednjoškolaca FETLYF u našem gradu. Ideja da ugostimo učesnike odmah nas je zavela, a do sada smo u naš dom primili dve devojke: mladu Rumunku Luisu i prošle godine našu dragu Anu. Bili smo počastvovani njenim pozivom da dođemo u Kuršumliju i obećali smo da ćemo uzvratiti posetu. Kupili smo vodič o Srbiji i poželeli da otkrijemo prirodu i pejzaže vaše zemlje, a pre svega da se sretnemo sa Anom – otkrivaju mi ovi veseli Francuzi.

Ispred kampera_1024x768
Kamper ima 2 x 2 kreveta, spavaću sobicu sa još jednim krevetom, čajnu kuhinju, trpezariju, kupatilo sa toaletom i veliki prtljažnik. Solarni pano im omogućava da uvek imaju energiju.

Svojim auto-karavanom, odnosno kamperom putuju po Evropi već devet godina i to uvek porodično. Kažu da im taj vid prevoza i odmora predstavlja sinonim za slobodu. Od prednosti izdvajaju to što ne moraju da rezervišu i plaćaju smeštaj u hotelima, niti da gledaju na sat. Vreme se kod njih ne računa. Uvek imaju jednu destinaciju u planu, ali ih to ne sprečava da skrenu sa puta kad požele i vide i ono što možda nisu naumili.

Priroda_1024x685
Tata Olivije je elektromehaničar, mama Silvi je negovateljica, Pjer i Klara studenti, a najmlađa Elen je učenica

– Možemo da menjamo mesto kad poželimo i da tražimo sunce, na primer. Veoma smo bliski sa prirodom, pa često kampujemo i bez kampera. Uživamo u tom velikom komforu. Što se nedostataka tiče, jedini problem su kanalizacija i to što nemamo vodu u velikim količinama – otkriva mi mama Silvi.

Tata Olivije prevashodno vozi tokom dana, dok veče i noć svi članovi porodice koriste za uživanja u mestima u kojima su se zaustavili. „Ipak ne zaboravljamo da smo na odmoru“ – otkrivaju mi. Osim Kuršumlije, bili su i u Prolom banji, u Đavoljoj varoši, šetali se po planini, razgledali Niš, a u povratku kući i Beograd, Sremske Karlovce i Novi Sad.

U banji_1024x685
Isprobali su i čari srpskih banja

– U lepom sećanju ostao nam je boravak u Nacionalnom parku Fruška gora, a tamo smo proveli jednu noć kampujući u čistoj prirodi. Prenoćili smo i kraj manastira Velika Remeta, gde su nam monasi još jednom pokazali koliko je srpski narod dobar. U Beogradu smo se sreli sa super vodičem Nenadom. Ono što nas je najviše taklo i što je na prvom mestu obeležilo naše putovanje kroz Srbiju su gostoljubivost i srdačnost srpskog naroda – iskreni su Noëlovi.

Cele kula_1024x685
Obišli su i Ćele-kulu kraj Niša

Da bi došli do Kuršumlije, prevalili su put preko Nemačke, Austrije i Mađarske, a u povratku kući koristili su rutu: Hrvatska – Slovenija – Italija i dva dana ostali u Veneciji. Iz nepoznatog razloga GPS navigacija nije radila u našoj zemlji, pa su se snašli koristeći mapu Balkana i planove gradova koje su dobili u vodiču o Srbiji na francuskom jeziku Le petit futé.

– Oduševljeni smo srpskom kuhinjom, posebno jelima sa paprikom, koje je spremala Anina mama Zorica. A tek domaći sirevi, džemovi, riba, pečenje, a naročito jagnjetina koju je ispekao Anin tata Zlatan, i naravno, burek – oduševljeno će.

Sa domacinima iz Kursumlije_1024x685
Domaćinska atmosfera u Kuršumliji

Pre Srbije na ovaj isti način odmarali su se u Engleskoj, a prošle godine u Portugaliji i Andaluziji. Prethodnih godina bili su u Španiji, Danskoj, Sloveniji, Austriji, Italiji, Nemačkoj i naravno, u Francuskoj, i to u Parizu, u Dvorcima Loare, na jugozapadu, u Provansi, Alzasu i u Bretanji koju obilaze tokom cele godine. Zamolio sam ih da mi ispričaju nešto zanimljivo o svom gradu.

Porodica Noel_1024x685
U Beogradu je najteže bilo naći parking, ali su se ipak snašli na Dorćolu, kraj Dunava. Zbunila ih je naplata putem SMS poruke, koja na njihovim telefonima nije radila.

– Sen Malo je grad na obali mora, sa veoma bogatim istorijskim i arhitektonskim nasleđem. Tu je prelepa obala d’Émeraude, idealna za ljubitelje šetnje, prirode i kupanja (Lamanš je malo hladan). Imamo i predivne plaže, sa impresivnim i najvišim plimama u Evropi. Zanimljivi su i susedni gradovi Dinan, Dinard, Cancale i le Mont Saint Michel. Ne zaboravimo bretanjsku gastronomiju, ostrige i dagnje, plodove mora, veoma kaloričan kolač le kouign amann od šećera i putera, hladna predjela, i naravno palačinke i galete – naveli su mi ovi turisti neke od specijaliteta Bretanje.

Sa Nenadom vodicem_1024x685
Nakon ture po centru Beograda popili smo piće u Skadarliji

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (prenos teksta dozvoljen uz link ka www.pricesadusom.com u skladu sa Pravilima korišćenja i uslovima oglašavanja)

Fotografije: privatna arhiva

3 komentara

Da, teks je dobar i tema je prava. O normalnim ljudima iz drugih zemalja retko možemo da čitamo, samo o trešu, našem i njihovom i tupavim političarima. Za svaku pohvalu.

Ostavite odgovor