U Nantu, velikoj luci i rodnom gradu Žila Verna i keksa „Le petit beurre“, nekadašnjoj prestonici Bretanje, danas Zemlje Loare (Les Pays de la Loire) nalazi se mehanička atrakcija koja je od 2007. godine privukla nekoliko stotina hiljada turista na zapad Francuske.
Među njima sam bio i ja proleća 2016, jer sam još 2014. godine na Sajmu turizma u Berlinu na štandu Turističke organizacije Nanta saznao za ovo čudo i poželeo da se jednog dana u njemu provozam.
Galerija ostrvskih mašina (Les Machines de l’île) sagrađena je na obali Loare, nekoliko kilometara od centra grada, na mestu nekadašnjeg brodogradilišta, u industrijskom i lučkom sedištu.
Kraj nje su i Veliki slon i Karusel, zanimljivi i misteriozni mehanizmi, što sa mašinama čini umetnički projekat Fransoa Delaroziera (François Delarozière) i Pjera Orefisa (Pierre Orefice).
Ovo ostrvo nalazi se nekoliko kilometara od centra grada, do tamo se stiže tramvajem za desetak minuta i sve vrvi od turista.
Vožnja slonom košta 8,50 evra, a toliko je i ulaz u galeriju.
Mašine su pravljene uglavnom ručno, od recikliranih materijala, ali i od čelika, kože, hrastovog drveta, nerđajućeg čelika, bakra, stakla, mesinga, cinka.
Unutar galerije posetioci, uz pratnju vodiča koji detaljno objašnjavaju svrhu svake od njih (često i vrlo čudnu namenu), mogu da ih isprobaju.
Vodiči pomažu turistima da pokrenu mehanizam, a kada se to desi publika aplaudira i smeje se, jer animatori izvode šale. A da biste ih razumeli, neophodno je da govorite francuski jezik.
Sve izgleda kao jedna velika predstava, a nemate utisak da je bilo šta izrežirano.
Gusenica u koju se može sesti i provozati pritiskom na dugme, jedini avion na svetu koji leti samo do plafona, pauk koji kopa zemlju poput buldožera, ogromna čaplja sa rasponom krila od osam metara koja leti iznad hale prepune bujne vegetacije i glavnog drveta čaplje, neki su od mehanizama koje vodiči predstavljaju na zabavan način.
Tu su i mrav, biljke mesožderke, razne tropske životinje, stanovnici ove maštovite laboratorije i svojevrsnog teatra, koji je teško rečima opisati.
Posle posete tom zatvorenom delu galerije, sledi doživljaj u ringišpilu i na slonu za čiju ulaznicu se vikendom čeka red i do 45 minuta.
A kada počne ukrcavanje, mališani se uzbuđeno penju i sa nestrpljenjem očekuju polazak vožnje koja traje 31 minut.
Nakon što nam je kondukter pregledao karte, obavestio nas je da je fotografisanje unutrašnjosti slona zabranjeno i napomenuo deci da vode računa o svojim roditeljima.
Slon se kretao, nogu pred nogu, brzinom do 3 km na sat, po betoniranom platou.
Dok smo bili smešteni na dva nivoa slona teškog 48,4 tona i visokog 12 metara, napravljenog od drveta i metala, ogromni mehanizam je urlikao, iz surle izbacivao vodenu paru, koja sa suncem pravi dugine boje u vazduhu.
Deca kojima je buka preglasna dobila su slušalice, a mogla su da se šetaju u unutrašnjosti slona, ili da budu na terasi. Autori su mislili na sve, pa najmlađi turisti mogu da povuku slona za rep, specijalnim užetom.
Saznao sam da je veliki slon pravljen 30 meseci i da je u njega uloženo čak 2,5 miliona evra.
Video sa slonom pogledajte ovde, a putopis iz Nanta ovde.
Tekst i fotografije: Nenad Blagojević; Napomena: Tekst je dozvoljeno preneti na drugi sajt uz objavu linka ka sajtu www.pricesadusom.com u tekstu i na kraju teksta. Prenos u štampane medije nije dozvoljen. Hvala vam što poštujete autorska prava.
