Hrabri Marko spasava životinje

Vađenje mačke iz bunara dubine oko 10 metara u kojem je provela 8 meseci i spasavanje psa koji je uspeo sam sebe da zaključa u stanu, skačući i dodirujući prednjim šapama ključ ulaznih vrata, najnovije su avanture iz beležnice Marka Radanovića (35) licenciranog spasioca ljudi, a poslednjih godina sve traženijeg spasioca životinja.

Marko u šali kaže da se ljudi najčešće žale na mačke po drveću zbog kojih noću ne mogu da spavaju, ali i objašnjava da životinje obično dospeju u nevolju bežeći od opasnosti ili kada tragaju za hranom, dok se mladuncima nemile scene dešavaju u toku igre.
– Voleo bih da se pohvalim velikom brojkom spasenih životinja, ali je ona daleko od trocifrene. Među našim sugrađanima ima dosta ljubitelja životinja, a svaki od njih kad naiđe na životinju u nevolji, shodno svojim mogućnostima, momentalno se transformiše u spasioca. Ja delujem kada je za spasavanje potrebno koristiti alpinističku opremu – objašnjava mi.
Marko je imao najviše intervencija u Beogradu, ali i u Obrenovcu kada je ljudima i životinjama pomagao da se evakuišu zbog poplava. Kaže da bi voleo da pohađa obuku za spasavanje životinja, ali da im, za sada, pristupa na isti način kao ljudima.
– Životinje sam oduvek voleo, hranio i udomljavao, a volonterski sam počeo da ih spasavam pre tri godine kada sam uz alpinističku opremu pomogao prvom ljubimcu – kaže Marko koji ljude od 2001. godine spasava u ekstremnim uslovima, kada vozila civilnih, vojnih i drugih službi ne mogu da se probiju, kada helikopter ne može da sleti zbog guste šume ili ljudstvo nije obučeno za rad na užetu.

Ovaj posvećeni momak izlazi na teren samo onda kada je za izvođenje akcije nephodna primena posebne alpinističke opreme, kada je situacija hitna i život životinje evidentno ugrožen. Na sve druge lakše intervencije idu volonteri brojnih udruženja za zaštitu životinja koji procenjuju da li je njegova dalja pomoć neophodna.
– Savetujem građanima da pomoć zatraže putem društvenih mreža jer se tako vest najbrže širi i vrlo brzo se prijavi veliki broj ljudi spremnih da pomognu životinji u nevolji – kaže.

Marko je u Italiji završio obuku za spasavanje ljudi na moru i bazenima. Radio je u akva-parku u visokorizičnom bazenu sa veštačkim talasima kada je pored tehnika spasavanja davljenika, pružanja prve pomoći i oživljavanja, naučio i da u pogledu prepozna ko je od stotine kupača u nevolji. To iskustvo mu i danas olakšava spasavanje skijaša i planinara jer u očima, pre nego što otpočne pregled unesrećenog, može da proceni da li je čovek samo uplašen i sa lakšim povredama ili je u pitanju nešto ozbiljnije.
– Spasilačka služba u kojoj sam već 14 godina od skora je postala strateški partner Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije te zbog toga ima obavezu da sve svoje resuse koristi isključivo za spasavanje ljudi. Spasavanjem životinja bavim se individualno, nevezano za bilo koju službu, iz čiste ljubavi prema životinjama. Kada idem na spasavanje životinja, zadužujem opremu te službe koja na sebi ima oznake pa se dešava da ljudi pomisle da spasavanje izvodim u njeno ime, nakon čega pozivanjem zauzimaju telefonske linije koje moraju biti slobodne u slučaju da je ljudski život u nevolji – objasnio je Marko.

Umesto da bude policijski islednik, za šta se školovao, Marko je odabrao spasilački poziv koji mu se toliko dopada da mu posvećuje najviše svog vremena.
– Pošto je to volonterski posao koji zahteva stalnu pripravnost, nemoguće je da imam i stalno zaposlenje. Izvor prihoda za život mi je skroman privatni posao koji mi oduzima malo vremena tako da skoro uvek mogu da se odazovem pozivu u pomoć kada su u pitanju čovek ili životinje u nevolji.

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com
Foto: privatna arhiva