– Druga trudnoća mi je daleko lakša jer znam šta me očekuje, a i osećam se bolje. Bez obzira na to što sam 17 godina na insulinu, sve lakše podnosim i imam utisak da je moj organizam bolji i spremniji nego prvi put – priča mi frizerka Jelena Katanić (31) iz Šimanovaca, koja je 2010. godine rodila ćerku Jovanu uprkos dijabetesu i koja sa svojim suprugom Danijelom (32) na leto očekuje drugu prinovu.
Uz ljubav prema Jovani koja ima ogromnu želju za bratom ili sestrom, suprugu koji je želeo još jedno dete, i dato obećanje mami, skupila je snagu i krenula u još jedan pobednički krug.
– Život mi se nije mnogo promenio u odnosu na period pre trudnoće. Odvedem dete u vrtić, popijem kafu sa prijateljima ili kumom i odem na ručak negde (ali samo ponedeljkom kad svekrva nije kod kuće). Popodne se igram sa Jovanom, malo radim u salonu i tako u krug – objašnjava Jelena, kojoj je dijabetes tipa 1 ustanovljen u pubertetu zbog stresa tokom 1995. godine, kada je sa porodicom u toku rata iz Petrinje izbegla u Srbiju.
– Bilo mi je četrnaest godina kada sam počela da pijem mnogo tečnosti, učestalo noću da mokrim, da imam grčeve u listovima i povremenu groznicu. Lekarska analiza je pokazala povišen nivo šećera u krvi – 24,2 mmol/l, dok je normalan od 3,9 do 6,1 mmol/l. Poslali su me u bolnicu u Tiršovu, gde sam odmah dobila insulin – seća se.
Prvi put se porodila carskim rezom, u 37. nedelji trudnoće. Babice su na porođaju brinule zbog njene dijagnoze dok je ona, kako kaže, bila veoma opuštena.
– Jelena, budi se, rodila si svoju kopiju – rekla mi je doktorka Babović, a kada sam uzela Jovanu u naručje shvatila sam da sam pobedila i ostvarila svoj životni san. Najviše smo strepeli dok smo čekali rezultate neonatologa. Kada se posle dva sata pojavio i rekao: „Vaša devojčica je zdrava”, pitala sam: „A šećer? Da li ima visok šećer?”. „Ma kakav šećer“ – odgovorio je. Tada sam bila najsrećnija majka na svetu.
Jelena već pet godina nosi insulinsku pumpu, što nije bio slučaj tokom cele prve trudnoće. Zahvalna je što su, kako kaže, oko nje najbolji lekari – endokrinolog, profesorka Aleksandra Jotić i ginekolog dr Ivana Babović.
– To mi je mnogo važno u ovoj paklenoj borbi. Ovog puta ne moram da ležim u bolnici jer su mi rezultati u redu, i to mi je važno zbog ćerke, ali idem na kontrolu na tri nedelje. Jovana je svesna moje bolesti i ne zna za moju borbu u toj trudnoći. Pre neki dan je rekla: „Mama, evo ti jedna, ali samo jedna kockica čokolade, jer ti to ne smeš zbog bate. Biće ti visok šećer i moraćeš da primaš infuziju” – priča mi Jelena.
Parola moje sagovornice je „kakve su ti misli, takav ti je život”, a ona je pozitivna u svakom smislu. U Jeleninoj glavi nema mesta za negativne misli, uvek je bila optimista i borac.
– Žene koje imaju dijabetes ne moraju da se odriču najlepše životne uloge, jer ona daje snagu, volju, želju za borbom i životom. Svi mi imamo faze kad posustajemo, ali kad vidimo naše anđele, tada nema predavanja već samo borba. Za trudnice je najbitnije da imaju dobro regulisan šećer, odlične lekare i dobru komunikaciju sa njima – poručuje Jelena čitateljkama Priča sa dušom.
Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com
Foto: privatni album
2 komentara
Прави борац.
Напред.
Svaka ti kao Njegoseva!