Jedini srpski trener u DNR Koreji: Odbojkaški život od Pjongjanga do Lajkovca

Prvi put od kada je postao trener ženskog odbojkaškog tima Sportskog kluba 4.25 u Demokratskoj Narodnoj Republici Koreji, Branislav Moro (58) došao je kući, u Srbiju, i to u Lajkovac, na prijateljsku utakmicu sa timom Ženskog odbojkaškog tima Železničar. Naš poznati trener i jedini instruktor Svetske odbojkaške federacije na našim prostorima, koji je u odbojkaškom svetu od svoje jedanaeste godine, a u trenerskim vodama od 22, posle 10 zemalja u kojima je radio, preselio se pre pet meseci u prestonicu DNR Koreje – Pjongjang.
– Kada sam od moje prijateljice Irene Tomović, sportske menadžerke u odbojci, čuo da je u Lajkovcu izgrađena sportska hala i da klub Železničar sa predsednikom Živoradom Lazarevićem niže uspehe, odlučio sam da dođemo u ovu varošicu. Moje odbojkašice autobusom su prvo obišle Beograd, a danas su uživale na vašaru u Lajkovcu povodom Velike Gospojine. Ovo šarenilo podsetilo ih je na Tajland, čudo od grada, koje živi i danju i noću. Imali smo i prijem kod predsednika opštine – ispričao mi je Branislav, čiji je tim dan pre našeg susreta igrao prvu od tri prijateljske utakmice u Lajkovcu.

Branislav Moro 24x768
Trener je postao kada ga je profesorka Devete beogradske gimnazije, kao studenta Akademije primenjenih umetnosti pozvala da joj pomogne da oformi odbojkašku sekciju. Ubrzo je prešao u IMT, pa postao trener juniorske reprezentacije Jugoslavije, od kada počinje njegova plodna karijera kroz koju su prošli naši najuspešniji sportisti. Skoro da nema igrača ili trenera koji nisu bili u timu Branislava Mora.

Zanimljivo je da je pre DNR Koreje, moj sagovornik bio trener u Belorusiji, kao i da je reč o dvema državama o kojima u Srbiji imamo dosta predrasuda, a nedovoljno proverenih informacija.
– Uvek se raspitam o zemlji u koju idem da radim i pokušam da dobijem informacije sa više strana. Sve što se u Srbiji objavljuje u vezi sa DNR Korejom, uglavnom su greške, odnosno neproverene informacije. Pokušavam ljudima da predstavim tu zemlju u dobrom svetlu i trudim se da, iako ljudi danas više vole negativne vesti, u svakoj državi pozitivne stvari stavim isped negativnih. Ostvario sam kontakt sa našom ambasadom u Kini i jedan sam od zagovornika da Srbija, poput drugih evropskih zemalja dobije svoju ambasadu u Pjongjangu – priča mi Moro na terasi hotela u Lajkovcu, i otkriva da je jedini stranac u svim sportovima u DNR Koreji.

Branislav živi u prestonici Pjongjangu, za koji kaže da je interesantan, fin i lepo uređen grad.
– Domaća arhtitektura, predivne „čipke“ na kućama i vilama, uređene zgrade, sa dobrim fasadama, od kojih nijedna nije zapuštena. Primetni su i ruska arhitektura, veliki trgovi i izvanredni spomenici, kao i sjajni murali i mozaici vrhovnih vođa. Oni nemaju predsednika, već vrhovnog vođu i po tome se razlikuju od drugih. Narod mi se mnogo dopada, ljudi su vredni, ponosni i mnogo vole svog vrhovnog vođu. Plaču kad ga vide i tako izražavaju svoje emocije. Kad to vidim, setim se da sam bio Titov pionir i da smo svi mi u svom vremenu to doživeli. Deca do određenih godina nose pionirske marame, a srednjoškolce i studente možete prepoznati po uniformama koje nimalo nisu neukusne – opisuje mi Branislav ovu, nama daleku azijsku zemlju.
– Živim u velikom hotelu, visokog nivoa. Imam internet, imejl, mogu da pratim određene sajtove i da budem sa porodicom iz Beograda u kontaktu. Moja ćerka Sara igra odbojku u Vizuri, a supruga Sonja radi u Odbojkaškom savezu. Porodično, svi smo iz tog sveta.

Branislav Moro 1024x768
Sa svojim timom Branislav je već 54 dana na putovanju od Kine, Vijetnama, Tajlanda, Slovenije i Srbije, a nakon naše zemlje vraćaju se u Vijetnam na Azijski šampionat, gde će ove devojke 12. septembra odigrati svoju prvu zvaničnu utakmicu

DNR Koreja je, nastavlja jedan od naših najpriznatijih trenera, zemlja u kojoj postoje određena disciplina i procedura, država koja je uvek spremna za sve izazove i u kojoj se mnogo daje na obrazovanje.
– Spremni su sve da zabeleže. Svaki naš trening snima se kamerom, kao i svako moje kretanje koje ima veze sa sportom: u fitnes sali, na seminarima ili sastancima. Na svakom treningu uvek je tu čovek koji crta sve što radimo. U početku mi je to malo smetalo, ali onda sam shvatio da je to dokumentovanje skroz u redu. Što se tiče moje slobode, ona je potpuna, samo mi nedostaje društvo. Najčešće pričam sa ljudima koji govore engleski ili ruski jezik, pošto srpski niko ne zna – kaže Branislav.
Sa odbojkašicama iz tima, u kojem su i deset reprezentativki, komunicira na sportskom jeziku, ili uz pomoć prevodioca, koji je uvek na raspolaganju, pa i u Lajkovcu.
– Pošto atmosferu gradim i van treninga, nedostaje mi razgovor, ali sam smislio lokalne šale koje razumeju. Važno mi je da osete da znam da radim i da cene moj rad, a još ako je atmosfera fina, uspeh je zagarantovan. Videle su pozitivnu promenu zbog koje sam i došao u klub, i ja sam srećan što brzo napreduju, što su disciplinovane i što žele da uče. Moram da pohvalim ljude koji su se na najvišem nivou aktivirali oko ovog kluba i pomogli da se ovakva turneja realizuje. Uključili smo se u brojna međunarodna takmičenja, što je veliki napredak za nas.

Lajkovac Zeleznicar 6x768
Najava utakmice u centru Lajkovca

Branislav je do sada radio u Kongu (nekadašnjem Zairu), Tunisu, Libiji, Kuvajtu, Saudijskoj Arabiji, Grčkoj, Rumuniji, Belorusiji, Crnoj Gori i Srbiji. Interesantan je razlog zbog kojeg je odlučio da dve godine provede u svojoj rodnoj zemlji.
– Kada me je ćerka u svojoj 11. godini pitala: „Tata, da li si nekada bio na mom rođendanu?, znajući da nisam bio ni na njenom rođenju, odlučio sam da neko vreme radim ovde. Odabrao sam Vizuru i mislim da sam u tom klubu ostavio pravi trag, s obzirom na brojne sjajne igračice koje su tamo počele. Ja sam možda malo neobičniji trener, jer se ne ophodim na naredbodavan način, naročito kad su žene u pitanju. Postoje strogoća i disciplina, ali za mene je najvažnija atmosfera. Bez nje i bez cilja protkanog adrenalinom, ne mogu da radim – rekao mi je Branislav, koji za razmišlja da 40. godišnjicu rada dočeka kao trener u Srbiji.

Tekst i foto: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (Zabranjeno je prenošenje i objavljivanje teksta i fotografija bez saglasnosti autora)

Ostavite odgovor