JELEK, STARKE I FARMERKE: Opančareva kći od narodne nošnje pravi novu modu

Najveću radost glumici Marini Aleksić (25) koja se poslednjih meseci pod imenom Opančareva kći predstavlja narodnom nošnjom, čije delove prodaje kao garderobu, pričinili su posetioci Delta city-ja koji su umesto u prodavnice skupih brendova prišli njenom štandu. Priča mi da je iznenađena velikim interesovanjem za tradicionalnim odelima iz Srbije i Crne Gore koje i sama nosi uz starke i farmerke, i otkriva mi da se ta nova moda najviše dopada strancima i mladim ljudima našeg porekla iz inostranstva.

– Dok sam se posle Nove godine odmarala od brojnih dečjih predstava, palo mi je na pamet da, uz glumu, počnem još neki kreativan posao. Dečko me je jednom prilikom slikao u jeleku i farmerkama, postavili smo to na instagram i komentari su počeli da pristižu. Drugarice koje se razumeju u modu pisale su mi da im to liči na poznate brendove, a neki su pitali i za cenu – prepričava mi Marina kako je nastao brend Opančareva kći i dodaje da svega ovoga ne bi bilo bez njenog oca i radnica koje vredno šiju, heklaju, tkaju i vezu u radionici za izradi opanaka i narodnih nošnji u Kaluđerici.

– Moj otac je treća generacija opančara, ali je sa mamom, kad su dobili sestru i mene, odlučio da počne da pravi i nošnje. Zbog toga veliki deo garderobe nastaje u radionici, a neke sam sama napravila. Sestra i ja smo još sa pet godina morale da naučimo da vezemo, a ja sam nedavno „pokrstica“ vez koji je tipičan za muške košulje primenila na ženskoj, strukirala je i izvezla cvetni motiv. Mušterijama se najviše dopadaju zubuni (dugački prsluci) kao i jeleci, tako da na jesen planiram da počnem da pravim kapute.

Marina želi da zadrži prirodne materijale i tehnike ručnog rada, a kaže da i kupci upravo traže etno-motive i srpsko platno. Mnogi pomisle da su njeni proizvodi skupi, pa i ne priđu štandu da vide etikete, a autorka Opančareve kći priča mi da su, s obzirom na to da se sve radi ručno i da je u svaki komad uložen veliki trud, cene pristojne.

– Ručni rad u Srbiji počinje da se vrednuje i primetila sam da ljudi ne pitaju za cenu – ako je u pitanju dobar kvalitet. Razne generacije se interesuju, a nedavno je jedna mlada devojka iz inostranstva kupila šumadijsku košulju sa cvetnim vezom i odnela je u Ameriku, dok mi je jedna profesorka rekla da će košulju da nosi na predstave svog brata koji je operski pevač – ponosna je Marina.

Ova čuvarka tradicije na moderan način, kaže da u budućnosti sebe vidi u ovom poslu, ali ne kao dizajnerku. Kao što ne voli da joj se neko meša u njenu glumačku profesiju, tako bi volela da ima mlade dizajnere koji bi joj pomogli da razvija Opančarevu kći. Želja joj je da se približi mlađoj populaciji, koji će nošnje koje su nekad svakodnevno nosili naše bake i deke, i oni imati na sebi kao novi vid odevanja.

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (sva autorska prava zaštićena, a prenos teksta dozvoljen u skladu sa Pravilima korišćenja i uslovima oglašavanja)

Fotografije: Opančareva kći