Na licima prolaznika prvo primetimo iznenađenost. Ljudi su navikli da budu zaustavljeni da bi im se nešto prodalo, „uvalilo“ i obično nastupaju sa takvim izrazom lica. A kada im damo poklon, kažemo o čemu se radi i poželimo sve najbolje, dođe i do suza, zagrljaja, onog sjaja i zahvalnosti u očima, koji me najviše motivišu da nastavim – ovako mi je Jelena Danilović (27), diplomirani filolog španskog jezika, iz Stojnika kraj Aranđelovca, pojasnila akciju Darivanje neznancima, za koju sam saznao na internetu.
– Obično se nas više skupi u toku novogodišnjih praznika ili nekim drugim povodom, svako ponešto spakuje i dogovorimo se odakle krećemo. Uživamo, grlimo se, fotografišemo, popričamo sa ljudima. Pokloni svima prijaju, a po svom osećaju biramo slučajne prolaznike kojima su poklon ili poruka namenjeni.
Jelena kaže da se njena „trupa“ najlakše organizuje u Beogradu, ali da ima aktivista i u Novom Sadu u kojem je jedna majka sa svojom decom obradovala prolaznike. Priča mi o nastavnici Danijeli koja sa đacima daruje prolaznike u Kučevu i Rabrovu, kao i o učiteljici Jeleni iz Niške Banje i njenoj školskoj deci.
– Priča koja mi se urezala jesu suze devojke kojoj je otac umro, a poruka koju smo joj dali je „Ja sam uvek sa tobom, samo ti jednostavno nisi toga svestan.“ Nema slučajnosti – kaže Jelena i dodaje da je osnovna ideja Darivanja – da se probude emocije u drugim ljudima.
– Cilj je da se osvestimo da nismo sami, da nismo odvojeni jedni od drugih, i da znamo da će, dokle god postoji ovaj svet, biti dobrih ljudi. Ali, kao što Duško Radović kaže: „Neko mora da počne prvi“. Iznova me fascinira kako ljudi postaju inspirisani, kako se pokrenu tuđim primerom – kada radite ono što volite i kada živite svojom dušom, vi ne slutite koliko ljudi time dotaknete. Neznanci su i pre darivanja naši znanci, a samo malo je potrebno čoveku da ovo osvesti. Otvoriš svoje srce i dotakneš i njegovu dušu. Svi smo jedno – isti su nam strahovi, iste su nam želje – objašnjava. 
U početku su joj se smejali kako nikada neće odrasti i kako se zamlaćuje papirićima i olovkama. Ali ona nije odustajala, jer se osećala dobro što ubacuje poruke u poštanske sandučiće, što ih deli ljudima, i što je znala da će ih nasmejati i inspirisati. Najpre je nastala akcija Osmeh, molim u koju se uključilo pedesetak ljudi iz Srbije, Crne Gore, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, koji su, svako u svom mestu, delili osmehe.
– Ljudi na različite načine dolaze do nas. To su moje devojčice: Olivera, Kristina i Kaja, koje su ispisale tone papirića i podržavale me; Valentina, moja drugarica sa fakulteta; Vojka i druga Olivera sa kojima sam se upoznala na prvoj novogodišnjoj akciji; draga Aleksandra, takođe stalna članica; moja Bilja, koja je odmah prepoznala suštinu; i mnogi drugi. Poklon je poruka, poruka iz duše, iskrena želja i poklon u vidu neke materijalne stvari. Često to budu predmeti koji nam samo stoje u kući, ali su upotrebljivi: šolje, sveske, knjige, kozmetika, igračke.
Na moje pitanje koliko je do sada organizovano Darivanja neznancima, Jelena odgovara da umesto brojeva, pamti osećaje.
– U početku niko nije shvatao ovu ideju. Bila sam sama u tome, ali nisam odustajala, jer sam znala da Bog ima mnogo veće planove od mene. Onda, kada su drugi videli da se tu stvarno nešto dešava, morali su da prihvate, a zatim su se neki i sami priključili. Mnogi moji prijatelji i poznanici prate objave na društvenim mrežama, s vremena na vreme se javljaju, podržavaju i šalju poklone da ih mi upakujemo, napišemo poruku i prosledimo dalje. Naše aktivnosti traju čitave godine, bez ikakvih pravila, određenih datuma, jednostavno to teče i traje, i iz mog ugla mogu da kažem da će trajati celog života – kazala mi je Jelena Danilović.
Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (sva autorska prava zaštićena, a prenos teksta i fotografija je u skladu sa Pravilima korišćenja i uslovima oglašavanja)
Fotografije: Darivanje neznancima
