U selo pod Rudnikom, na nešto više od 30 km od Kragujevca i oko 20 km od Topole, nekada opštinu sa više hiljada stanovnika i nekoliko fabrika, a danas sa oko 800 meštana, znatiželjni turisti uglavnom navraćaju da bi posetili tri srednjovekovna manastira, čuli nešto više o Tanasku Rajiću, ustaniku i Karađorđevom barjaktaru i o ostacima srednjovekovnog grada Srebrnika, ali i videli umetnički atelje Jelene Lazić i najstariju vodenicu u ovom kraju Šumadije.
Turističkih potencijala, nažalost neiskorišćenih, ovde ima dosta, počev od banje Voljavče pored istoimenog manastira i njene lekovite vode, zatim priča o despotu Stefanu Lazareviću, o prvom sedištu praviteljstvujuščeg sovjeta srpskog iz 1805. godine pa do kuće Dušana Miloševića, člana prvog Olimpijskog tima Srbije, učesnika Olimpijskih igara u Stokholmu 1912. godine.
Dobar novitet u promociji turizma u Stragarima je letnji festival duge tradicije „Šumadijski dani šljive“, koji je od prošle godine vraćen u život.
Pod pokroviteljstvom Grada Kragujevca i u organizaciji Turističke organizacije Kragujevca i Doma omladine održan je od 29. do 31. jula 2022, a posetilo ga je više hiljada ljudi.
To je bila lepa prilika da se posetioci sretnu sa proizvođačima domaće hrane, pre svega svežeg voća, na prvom mestu šljiva, a zatim i slatke zimnice, rakije, kao i kolača po starim receptima koje su pravile podrudničke domaćice.
Posetiocima ove manifestacije čuveni kragujevački restoran „Biblioteka kod Milutina“ poklonio je po porciju mesa od vola na ražnju, dok su članovi lovačkih udruženja spremili izvrstan gulaš ispred Lovačkog doma.
U šumadijskom duhu kao nekad na tradicionalnim vašarima, odnosno panađurima, svako je našao ponešto za sebe: deca su jela šećernu vunu i lizalice, jahala konje i vozila se na ringišpilu, a odrasli su degustirali rakiju na štandovima lokalnih proizvođača i jeli mesne specijalitete pod šatorima, uz muziku uživo i lokalne pevače, naravno.
Dve večeri zaredom publiku su uveselile zvezde narodne muzike, Miroslav Ilić i Snežana Đurišić, oboje iz šumadijskih krajeva, Miroslav iz Mrčajevaca, a Snežana iz Gornjeg Milanovca.
One koje je mrzelo da se šetaju, restorani i kafići u centru sela rado su ih dočekali, dok su glavne ulice pretvorene u pešačku zonu.
Ne treba zaboraviti da je nedaleko od Stragara u gradu Srebrniku despot Stefan Lazarević 1426. godine sazvao državni sabor najviše tadašnje srpske vlastele i crkvenih velikodostojnika na kome je proglasio svog sestrića Đurđa Brankovića za svog naslednika.
Pre nekoliko godina ovde sam doveo dve turistkinje iz Pariza, jer su želele da vide naše manastire.
Domaće turističke agencije veoma retko nude obilaske Voljavče, Blagoveštenja i Petkovice, iako ova sveta mesta imaju zanimljive priče.
Prema podacima sa sajta Eparhije Šumadijske odakle sam koristio podatke za ovaj članak, na vreme nastanka Blagoveštenja upućuju prvobitne freske sa kraja 14. i početka 15. veka.
Bio je napušten tokom Velike seobe Srba 1690. godine, ali se bratstvo obnovilo i uvećalo u 18. veku. Manastir je stradao od Turaka, a kada u njega 1791. godine dolazi studenički proiguman Grigorije, „u manastiru ništa ne nađe, no pust lug, ostruga, zaraslo“. Nakon dozvole turskog vezira, studeničko bratstvo za dve godine započinje i dovršava obnovu.
Na Blagovesti 1796. godine Karađorđe u manastiru pred narodom traži oproštaj zbog ubistva oca. Od tog dana do završetka Drugog srpskog ustanka, Blagoveštenje dobija važnu ulogu u ustaničkim događanjima (tokom Prvog srpskog ustanka pored manastira pravio se barut).
Manastir Petkovica nastao je najverovatnije krajem 13. veka, u vreme kralja Dragutina, a obnovljen je početkom 15. veka, u doba despota Stefana Lazarevića. Nadgrobna ploča sa natpisom svedoči da je Petkovica postojala kao muški manastir u doba kneza Lazara.
Treći manastir, Voljavča nalazi se 5 km od Stragara. Po predanju potiče iz 11. veka, a obnovljen je 1430. godine.
Manastirski objekti su rekonstruisani tokom 2005. godine, kada je u Voljavči održana proslava 200 godina izvršne vlasti u Srbiji, povodom zasedanja ustaničkog Sovjeta u ovom manastiru.
Na spratu konaka je ustanička vlada radila, a tu se i danas nalazi Karađorđeva soba.
Do Voljavče smo stigli fijakerima, a dočekala nas je igumanija Evgenija sa prijatnim rečima dobrodošlice, obilaskom svetinje i razgovorom uz orahovaču i višnjevaču.
Po povratku na „Šumadijske dane šljive, u centru Stragara svratili smo u Etno-kuću Lazić u kojoj učiteljica Jelena Lazić godinama stvara umetnost na staklu sa motivima šumadijskog kraja.
Najpopularniji su „čokanjčići“, odnosno „unučići“ iz kojih se pije rakija, a koji na sebi nose motive Šumadije i sela u kojem Jelena živi.
Brojni turisti su joj bili u gostima, najčešće đaci, a pored suvenira, ovde možete pogledati i etno-postavku života naših predaka, nameštaja, vezenih radova, takozvanih kuvarica, ali se i osvežiti u Lazinom vajatu.
Osim na staklo, Jelena i njena porodica godinama najlepše motive Srbije prenose i na keramiku i drvo, a za svoj rad Jelena je nagrađena više puta.
Još jedna atrakcija Stragara je najstarija vodenica na reci Srebrnici.
Miroslav Cicić je predstavnik sedme, a njegovi naslednici osme generacije koji održavaju ovo mesto. Nekada je, u vreme Miloša Obrenovića, na ovoj reci bilo 68 vodenica, a danas ih ima nekoliko. Prema podacima koje ima ova familija, njihova vodenica je stara skoro tri veka.
U vodenici ne samo da ćete videti kako se brašno melje uz pomoć vode, već ćete moći i da ga kupite po povoljnoj ceni i to integralno i projino, od kukuruza, pšenice i raži.
Miroslav kaže da svakog sata može da samelje najviše do 60 kilograma brašna.
Кada sve sabere, tokom godine dođe do broja od oko tri vagona brašna za svoje domaćinstvo, a uslužno još toliko.
„Kao što vi imate Priče sa dušom, mi ovde pravimo brašno sa dušom. Sve će vam biti jasno ako vam kažem da u brašnu tip 400 i 500 nema kore pšenice, odnosno nema klice. Upravo zbog te klice, volim da kažem da brašno iz vodenice ima dušu, jer šta je klica u žitu i brašnu, ako nije duša“, rekao je vlasnik vodenice Cicić.
Sa Miroslavom sam se upoznao pre desetak godina dok sam pisao za štampane medije, i tada smo napravili neobičnu akciju za čitaoce. Pozvali smo tek venčane mladence da provedu prvu bračnu noć ovde u vodenici. Kažu da to donosi sreću u budućem zajedničkom životu. Akcija je lepo prošla, o tome se pričalo, ali, nažalost, nijedan par nije bio dovoljno hrabar da prenoći u vodenici. Možda neko od čitalaca Priča sa dušom bude smeliji?
Šumadija je i dalje neotkrivena destinacija za naše turiste. Stragari su samo jedna stanica, a da biste stigli do njih iz pravca Topole proći ćete kroz Donju Šatornju, gde se nalazi manastir Nikolje rudničko, a dalje na putu ka Kragujevcu je Vlakča, selo sa najlepšim dvorištima, kao i mnoga druga skrivena mesta Šumadije, koju treba lagano otkrivati i gustirati.
Autor: N. Blagojević; Fotografije: N. Blagojević, Zoran Jevtić; U tekstu su korišćeni delovi knjige „50 najlepših mesta u Šumadiji„; Tekst je dozvoljeno preneti na drugi sajt uz link ka sajtu www.pricesadusom.com. Prenos u štampane medije nije dozvoljen. Hvala vam što poštujete autorska prava.
