U šerpi od 30 kilograma koju je pozajmila od komšinice Dubravke počela je da kuva ajvar, a danas ima svoje posuđe u kojem sa zadovoljstvom meša nove ture tradicionalnog specijaliteta. Dok preko dana radi kao trgovac u knjižari u Srbobranu, popodne i vikendima vraća se šporetu i svom velikom hobiju – spremanju slane i slatke zimnice.
Nataša Milanović (42) toliko je posvećena pravljenju ajvara da je prošle godine na republičkom takmičenju Izađi mi na teglu sa svojim timom osvojila treće mesto, a oni koji su je gledali kako meša, sipa smesu u tegle i stavlja etikete i poklopce, kažu da to radi sa neizmernom ljubavlju. Zbog toga sam otišao u ovu bačku varošicu da se uverim u priče o toj vrsnoj kuvarici Nataši.
– Sezona počinje sa višnjama i jagodama, nastavlja se uz kajsije i zovu i završava sa šljivama, dunjama i kupusom. Slatko, pekmez, sokove, turšiju i ajvar pravim već 20 godina za svoju porodicu. Najtraženiji je pekmez od kajsija bez šećera, koji kao magnet privuče posetioce na manifestacijama, pa odmah sve pokupuju – iskrena je Nataša.
Najviše voća i povrća koje preradi, uzgaja u svojoj bašti, dok jedan deo kupuje od komšija. Voli slane proizvode i otkriva da je sa cepkanim ajvarom napravila gurmansku revoluciju u Srbobranu.
– Rodom sam iz sela Kolare, između Jagodine i Rekovca, te sam odande donela recept moje bake. Ona danas ima 86 godina i duže od sedam decenija pravi cepkani ajvar na isti način, koji je nasledila od svoje majke.
A kako je sve počelo? Nataša je pre nekoliko godina poželela da popuni kućni budžet, tako što je prodavala višak tegli ajvara i pekmeza iz svog špajza, slučajno se prijavila na takmičenje i prisetila se starog recepta. Ubrzo, sve količine su planule.
– Znala sam da u Vojvodini takav ajvar malo ko pravi, ali sam bila svesna da, dok sve ispečete, oljuštite, iscepkate i skuvate, za jednu turu treba tri dana posla. Nastalo je opšte oduševljenje, pogotovo jer smo pekli papriku bez semena, što je takođe bio jedan od bakinih saveta.
Danas nudi dve vrste ajvara, običan sa pečenom i mlevenom paprikom i plavim patlidžanom, i cepkani, čiji recept čuva u tajnosti. Sve proizvode peče i kuva na šporetu smederevcu, u specijalnoj kulinarskoj prostoriji u porodičnoj kući.
– Želim da sve bude kao nekad. Kod mene nema želatina u pekmezu, ne dodajem pojačivače aroma, već isključivo voće, povrće, so i šećer. Imam registrovano gazdinstvo, a proizvode sam nazvala Natašin špajz – kaže.
U bašti i za šporetom pomažu joj i suprug Vladimir, ćerka Kristina i njen momak Viktor, kao i starija ćerka Tatjana i zet Snežan.
– Ponekad me grde jer pomisle da neće ostati dovoljno za nas, ali ja uvek spremim dovoljno. Podrška nam je i moja unuka Lena – rekla mi je Nataša, koja je u svojoj 39. godini postala baka.
Za ovu sezonu završila je spremanje zimnice i ponosna je što je, iako je bila sušna godina i bez sistema za navodnjavanje, prvi put koristila isključivo papriku iz svoje bašte. Skuvala je na stotine tegli ajvara, koje će uskoro biti rasprodate.
– Imam i ljuti i blagi cepkani. Ljudi ga vole jer nije masan i težak, nema belog luka i nije prezačinjen, pa mogu svi da ga jedu. Ne mogu da kažem da sam taj šumadijski recept ja prva donela u Vojvodinu, ali sam ga svakako predstavila na velika vrata – rekla mi je Nataša.
P.S. U Natašinom komšiluku živi Jelena Marić, koju sam posetio istog dana. Evo kako je bilo kod nje.
Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (autorska prava zaštićena, prenos teksta i fotografija dozvoljen samo uz navođenje izvora i veze ka www.pricesadusom.com)
Foto: privatni album