Viktor Lazic 024_800x600

Kao sedmogodišnjak koji je u slobodno vreme pisao pesme, Viktor Lazić (30) iznenadio se kada je njegova baka Danica jednog popodneva došla iz Aleksandrova kod Zrenjanina na Banjicu, ispričala mu priču njegove porodice o biblioteci iz 18. veka i ostavila mu u amanet da bude naslednik kolekcije retkih knjiga koje su sakupljali njegovi preci. Od više unuka i praunuka, intuitivno je te 1992. godine odabrala baš njega, kao da je znala da će jednog dana njen unuk postati putopisac i autor pet knjiga. Dve godine kasnije predala mu je i zlatnu medalju, koju je njegov pradeda dobio od kralja Aleksandra Karađorđevića.

Viktor Lazic 001_800x600

Ovo je pisaća mašina Gvida Tartalje, iz perioda pre Prvog svetskog rata, sa latiničnim i ćiriličnim slovima. Njegov sin Ivo jedan je od osnivača Adligata

Viktor je danas direktor Muzeja knjige i putovanja i Muzeja srpske književnosti, i osnivač Udruženja građana za unapređenje srpske kulture, umetnosti i međunarodne saradnje Adligat, u okviru kojeg će uskoro biti otvorena i biblioteka. Sve ove plemenite ideje sprovodi zajedno sa pedesetak najvažnijih ljudi naše kulture, među kojima su i osnivači koji su ovoj organizaciji ostavili svoje legate: Milovan Danojlić, Pero Zubac, Srba Ignjatović, pokojni Miodrag Pavlović, Mirjana Vuisić, supruga pokojnog glumca Pavla Vuisića, porodica Bešević, porodica Leko. Rad udruženja podržale su sve važnije institucije u Srbiji, a od SANU je stigla donacija od milion knjiga.

Sa ovim vrsnim putopiscem, advokatom, doktorandom i turističkim vodičem razgovarao sam u muzeju na Banjici, baš u sobi u kojoj je saznao za dugo čuvanu porodičnu priču.

– Iako je bila nepismena, baka je veći deo života provela sa knjigama, a na ovom mestu, u njenoj 80 i nekoj godini, naučio sam je da čita. Bio sam đak prvak, a ona je za nedelju dana, uz neviđenu strast savladala sva slova, dok je pre toga slagala knjige po bojama, veličini i koricama. Družili smo se desetak godina, a preminula je 2002. godine – priča mi Viktor, pripadnik devete generacije porodice Lazić koja ima biblioteku, počevši od Mihaila Lazića, sveštenika koji je početkom 18. veka počeo sa nekoliko knjiga.

Ovo je prvo izdanje romana Na Drini cuprija, na kineskom jeziku, sa sve posvetom prevodioca_450x600

Ovo je prvo izdanje romana Iva Andrića Na Drini ćuprija, na kineskom jeziku, sa posvetom prevodioca

– Već sredinom 19. veka imali smo značajnu kolekciju, kojoj je dosta doprineo naš rođak Laza Telečki. Po Vojvodini,odnosno tadašnjoj Austrougarskoj pročulo se za nju, pa su intelektualci počeli da dolaze u Kumane. Čukundeda Aleksandar Lazić 1882. godine otvara čitalište, sa radnim vremenom i knjigom zaduženja – priča Viktor.

Kuran iz Azerbejdzana_800x600

Kuran iz Azerbejdžana

Istorija porodične biblioteke bila je veoma burna, nastavlja Lazić i dodaje da su sve srpske biblioteke kao feniksi: jedna generacija ih pravi i neguje, a onda budu uništene i stvarane ispočetka.

– Moj pradeda Luka Lazić početkom 20. veka preuzima brigu o biblioteci. Izbija Prvi svetski rat, a on uplašen da će kao rezervista austrijske vojske biti nateran da ratuje protiv Srbije, beži i pridružuje se dobrovoljcima u Srbiji. Nekoliko najvrednijih primeraka, ušiva u gunj i nosi sa sobom. Nije ni sanjao da će sa njima prepešačiti do Drača. Na Krf je prebačen brodom, koji je pogođen, a pošto je morao da skoči u vodu da pomogne prijatelju neplivaču, knjige gubi zauvek. Iako ogorčen, počinje da sakuplja srpsku ratnu literaturu i štampu. Koliko je danas ta kolekcija značajna, govori podatak da njenu digitalizaciju organizuje British library. Prisustvo države najbolje se osećalo kroz štampu, pa su vojnici na Solunskom frontu čitali Uputstvo za oranje traktorima, ali i ratne proglase i beletristiku. Danas posedujemo i strogo poverljiv časopis iz tog vremena, namenjen informisanju unutar srpske vlade koji je štampan u manje od 50 primeraka – objašnjava mi Viktor.

Knjiga od slonovog izmeta i knjiga sa Sri Lanke koja moze da bude i lepeza_800x600

Knjiga od slonovog izmeta i knjiga sa Šri Lanke, koja može da bude i lepeza

Rat se završava, počinje zlatno doba biblioteke, a Luka 1929. biva odlikovan zlatnom medaljom za zasluge na polju kulture, od kralja Aleksandra Karađorđevića lično. Da bi napravio čitalište samoodrživim, razrađuje sistem za raznošenje knjiga i novina biciklom, u krugu od 150 km. Viktor priča da je njegov pradeda toliko voleo knjige, da bi, ako bi neko od članova iscepao listove, svojeručno prepisivao nedostajuće stranice. I te primerke njegov praunuk danas posvećeno čuva.

Knjiga iz Kine u obliku stapica od bambusa koja se razvlaci i cita u cik- cak polozaju, poput meadriranja reke_800x600

Knjiga iz Kine u obliku štapića od bambusa koja se razvlači i čita u cik- cak položaju, poput meandriranja reke

– Drugi je svetski rat, Nemci naređuju da porodica nastavi sa raznošenjem novina, ali nemačkih ratnih i fašističkih proglasa. Pošto nisu imali poverenja u mog dedu Milorada, odlučuju da moja baka Danica, nepismena žena i majka dvoje dece, preuzme taj posao. Ona je i najzaslužnija za opstanak današnje biblioteke. Niko nije smeo da ode u susedno selo bez posebne dozvole za kretanje po Trećem rajhu, koju je baka imala. Već prvog dana kad je trebalo da podeli Majn Kampf, u dogovoru sa dedom, stupa u kontakt sa partizanima i sve vreme radi kao špijun. Imala je zadatak da prebroji nemačke vojnike i upamti koje naoružanje imaju, a čak je kupovala hranu za partizane i ostavljala im je na dogovorenom mestu. Pričala mi je da je glad bila toliko velika da je za decu lovila puževe i kuvala čorbu od trave. Kada je jedan bogati nemački trgovac za jednu knjigu mom dedi ponudio tri džaka brašna, ovaj ga je vilama isterao iz dvorišta – seća se Viktor bakine priče.

Jedan od velikih skandala 20. veka je knjiga koju je Laza Kostic napisao kao analizu pesama J J Zmaja_800x600

Jedan od velikih skandala 20. veka obeležila je knjiga Lazara Kostića (sa izuzetno retkom posvetom) u kojoj je analizirao pesme Jovana Jovanovića Zmaja, zbog čega čuveni književnici nisu govorili deset godina

Sa oslobođenjem od okupacije za biblioteku nije došlo dobro vreme, već naprotiv, nacionalizacija. Pred smrt, Viktorov pradeda se sa svojim sinom dogovorio da ne pristanu na to, a vredna i za to vreme problematična štiva spakovali su u metalni sanduk i zakopali ga pod vinogradom.

– Deda je zbog toga bio i u zatvoru, ali ga je baka spasila, zbog svojih zasluga za partizane. Biblioteku u Aleksandrovu, deda Milorad ponovo je otvorio pedesetih, dok je sanduk sa knjigama iskopan sedamdesetih godina. Deka je umro 1977. godine, nakon čega je baka zatvorila biblioteku i sve spakovala u podrum, tavan i šupu, a knjige su tamo stajale sve dok mi nije ispričala celu priču 1992. godine. Od tada mi je svaki put kad bismo se videli, donosila knjige koje je čuvala.

Aleksandra Bogdanovic_450x600

Aleksandra Bogdanović, velika zaljubljenica u knjige i autorka bloga Bibliotekarka, sa neizmernom ljubavlju volontira u muzeju. U trenutku kada sam svratio, razdvajala je knjige po žanrovima, piscima i državama

Ovo je deo, slobodno mogu reći, prave filmske priče koju možete čuti i lično od Viktora, tokom turističkog obilaska njegovog muzeja na Banjici, kada će vam ispričati i priče o neobičnim i retkim knjigama, poklonima i suvenirima iz inostranstva koje je doneo sa svojih putovanja.

Adligat vise knjiga u jednim koricama kao što je ova u kojoj su 4 knjige iz 15 veka_800x600

Adligat predstavlja više knjiga u jednim koricama, baš kao što je ova u kojoj su četiri knjige iz 15. veka

Ovaj svestrani momak često putuje po svetu, gde mu se neretko dešava da mu, zbog prevelike želje za vrednim štivima, čak ne ostane novca za smeštaj. S druge strane, kada ima mnogo materijala, organizuje prevoz knjiga kamionima do Beograda, kao što je to bio slučaj od Londona i Moskve.

Viktor Lazic i Nenad Blagojevic_800x600

Nakon što mi je Viktor rekao da pritisnem jednu policu sa knjigama, otvorila su se vrata i našao sam se u drugoj prostoriji u kojoj su Aleksandra volonterka i Marjan, koji radi u muzeju, klasirali knjige: Viktor i ja smo se fotografisali u prvoj prostoriji, sa najmanjim knjigama

U muzeju koji vodi, između ostalog, nalaze se i autobiografija Branislava Nušića koju su njegovi prijatelji tajno pripremili za njegov 60. rođendan (sa sve posvetom), zatim knjiga sa listovima od kineske svile, koju je bivši predsednik Srbije Boris Tadić poklonio svojoj majci Nevenki, koja je jedan od osnivača udruženja, ali i knjiga sa koricama od kozje kože i jedna od najmanjih knjiga na svetu od svega 3,5 mm. Specijalna atrakcija je knjiga iz Kine odštampana na posebnom papiru od pirinča, koju u slučaju gladi možete pojesti, jer se jednostavnim dodatkom jedne supstance pretvara u kašu.

Viktor Lazic 023_800x600

„Knjiga je duhovna hrana, najkaloričnija na svetu! Ali, šta nam to vredi – naš narod drži dijetu“ napisao je Ljubivoje Ršumović, jedan od osnivača Adligata

„Mogao bih mesec dana da ti pričam o knjigama“ – sa osmehom me je „upozorio“ Viktor, pre nego što sam napustio ovo bajkovito mesto u mom komšiluku, pa smo rešili da nešto ostavimo i za neku od narednih Priča sa dušom.

Tekst i fotografije: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (sva autorska prava zaštićena, a prenos teksta, naslova i fotografija dozvoljen je samo uz navođenje izvora i veze ka www.pricesadusom.com)

komentaraNapišite komentar

  • Hvala ti Nenade što si napisao ovu priču o našem i Vašem muzeju 🙂 Neizmerno se, unapred, radujemo posetama 😀 Svrati opet 🙂

  • Tekst je izuzetno interesantan i značajan. Nisam ni znala da postoji ovaj muzej, a on predstavlja pravo kulturno blago. Lidija Vučić
    (Već sam prijavljena na g-mail.)

  • Predivno! Inspirativno! Neverovatno!
    Ovo je prvi tekst koji sam procitala na ovoj stranici i samo sam nastavila da citam i ostale. Veoma lepo i osvezavajuce, u moru besmislenosti!

Da li vam se dopao ovaj tekst?

%d bloggers like this: