Beogradsku zimu i hladnoću, svojim slikama, ovih dana ublažava trebinjski akademski slikar Dražen Milić (34) i umetničkim nabojem prenosi duh raznobojnih krajolika Hercegovine u prestonicu. Na 15 radova u tehnikama ulje na platnu i ulje na presovanoj lepenci, ovaj ekspresionista predstavio je, osim Trebinja u kojem živi i stvara, i motive Konjica, Mostara, Stolca, Nevesinja, Gacka, Bileće, i kako mi je rekao, potrudio se da žitelji Beograda osete, možda pomalo izgubljenu vezu između čoveka i prirode.
– Iako nemamo prirodno bogatstvo u pogledu šuma i zelenila, mi Hercegovci izuzetno smo vezani za prirodu, odnosno za kamen. Bio sam i na Zlatiboru i na mnogim planinama, ali pošto tu energiju iz Hercegovine ne mogu da opišem, potrudio sam se da je prenesem na platno – priča mi Dražen, čije radove do 12. februara 2016. možete pogledati na prodajnoj izložbi u Beoart – liveart galeriji, u Bulevaru Kralja Aleksandra 171.
Da bi što bolje dočarao stare mostove iz Trebinja, Mostara i Konjica, stećke nekropola u Radimlji, stari grad i druge motive, koristio je jake boje. Ovo je njegova četvrta samostalna izložba: izlagao je u Trebinju, u Ljubinju, na Zlatiboru i prvi put u Beogradu.
– Po senzibilitetu sam ekspresionista i sve slike su u tom stilu. Iako me neki povezuju sa Konjovićem, ja nikad nisam imao uzore niti pripadam nekom pravcu. Ono što izađe iz mene, to slikam. Još od petog razreda osnovne škole znao sam da ću biti slikar. Hercegovina je mala sredina i kome god bih to tada govorio, odgovarao je sa: „Ma kakav slikar, idi na građevinu ili veterinu“. Majka mi je oduvek bila najveća podrška za umetnost, a sada je to i moja žena. Otac je bio protiv slikarstva i danas ga kao otac jedne ćerkice razumijem, jer svakako bih sebi obezbjedio bolju budućnost da sam završio neki od tih fakulteta. Ipak, uspio sam kroz suvenire koji su jedna druga vrsta umetnosti – priča mi Dražen.
Suvenire prodaje u svojoj suvenirnici Art Špaiz u starom gradu u Trebinju, a slikarstvo je, iako se za njega školovao, ipak postalo hobi.
– Trebalo bi da bude obratno, ali ja sam to zamijenio. Od slikarstva se u ovo vrijeme teško može živeti u velikim gradovima poput Beograda, a tek ne u malom gradu kao što je Trebinje.
Dražen bira jutro i veče za rad i tada stvara svoja dela, a najbolja inspiracija dolazi mu, kako kaže, kada je napolju tišina.
– Volim da zakažem tematsku izložbu prije nego što imam gotove radove. Mi umetnici inače volimo sve da radimo u poslednjem trenutku, kao kampanjci na fakultetu (smeh). Najčešće slikam zimi jer tada nema mnogo turista u Trebinju, pa mogu da se odmorim od suvenira. A tokom ljeta, 10 do 15 sati dnevno provodim u radionici. Dosta mi pomažu majka i žena, a iako sam pokušavao da radim i sa drugim ljudima, malo je onih koji mogu kako treba da prenesu tu emociju na keramiku.
Na otvaranju izložbe bilo je dosta gostiju iz Srbije i Bosne i Hercegovine, a Dražen očekuje da će među posetiocima najbrojniji biti Hercegovci koji žive u Beogradu. Drago mu je što njegova dela kupuju ljudi koji cene njegov rad i koji nisu školovani umetnici, jer, kako kaže, sliku najbolje može da proceni čovek koji nema direktnu vezu sa umetnošću.
Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (sva autorska prava zaštićena, a prenos teksta dozvoljen uz navođenje izvora i veze ka www.pricesadusom.com)
Fotografije: Nenad Blagojević, Art Špaiz
