Krenule su sa kupinama, a sada im svet dolazi pod Bukulju: Majka, ćerka i zaova vode jedini EKO-HOSTEL NA SELU

Pre uređene poljane na kojoj se nalaze stolovi i stolice od recikliranih paleta i koturova od kablova nalazi se mini-ranč sa kozama i jarićima o kojima se u poslednje vreme brine Hoze iz Kolumbije. Po ulasku u dvorište kafića sa leve strane su neobičan sto i oslikane ptičice na zidu – mural mladog Halila iz Turske, jednog od ovdašnjih volontera.

A desetak metara dalje, takođe na zidu, njegov instagram kutak za fotografisanje sa anđeoskim krilima.    

Skoro sve što se vidi u eko-hostelu Branč u Bukoviku na 2,5 km od centra Aranđelovca napravljeno je od recikliranih materijala, u skladu sa ekološkim principima.

Ideja je da se koriste obnovljivi izvori energije, pa sijalice koje u večernjim satima osvetljavaju prostor rade na solarnu energiju, klupe u kafiću, kao i kauči u hostelu napravljeni su od paleta, ljuljaške za decu od automobilskih guma, za lampe su korišćene kutlače, svrdla i preslice, za lustere burići, naćve i obramice, a sedi se na dušecima cvetnih dezena donetih sa bakinog tavana iz beogradske vile.

Voda se greje preko kotla na pelet, a prema rečima osnivača ove ideje, jedna od retkih novih i kupljenih stvari su dušeci od memori pene na krevetima.   

Ovaj koncept po uzoru na svetske smeštajne kapacitete u Bukovik kraj Aranđelovca donela je Jelena Obradović (53) osnivačica Branča. Njena ćerka Gabriela Janković (29) zadužena je za marketing i organizaciju tim bildinga, a ćerkina zaova Nevenka Bošković (24) radi kao animator za decu i komunicira sa gostima.     

Stara izreka da „ne treba mešati porodicu i biznis“ ovde izgleda ne važi, a ove tri dame kažu za Priče sa dušom da u njihovoj organizaciji sve savršeno funkcioniše kao i da ovaj primer ženskog preduzetništva beleži dobre rezultate.

„Ove godine su nam najviše dolazile porodice sa decom kako na jedan dan, ali i na duži period. Jedna porodica je ovde provela tri meseca, prvo su bili u manjem sastavu, a zatim su svaki naredni put dovodili još po nekoga. Na kraju ih je u proširenom rodbinskom sastavu bilo 18, koliko i imamo kreveta u hostelu“, priča Gabriela i dodaje da je u poslednje vreme popularno kampovanje u Branču.

„Ljudi masovno razapinju šatore; prošlog vikenda imali smo ih sedam. Ti gosti koriste sve usluge, samo što ne spavaju u hostelu. Sledeće sezone ćemo napraviti spoljni tuš i kuhinju, kako bi mogli da spremaju hranu odmah do kampa“, dodaje Jelena Obradović i objašnjava razloge za pokretanje ekološke preduzetničke ideje.  

„Pre mnogo godina sam otišla iz Beograda sa idejom da može da se živi na drugačiji način i da se ne zagađuje ono što je prirodno“ (Jelena)

„Ko se u Srbiji upusti u organsku proizvodnju mora da se pomiri sa tim da će, ako ne bude nabavljao autohtone sorte, morati da uđe u borbu sa prirodom i da u startu zna da od trećine do polovine sadnica neće preživeti. Sadnice će morati da se sade više puta dokle god se ne prilagode uslovima. Informacije o organskoj poljoprivredi još uvek nisu stigle do Srbije na pravi način tako da je za mene sve ovo bio veliki izazov“, priča Jelena koja na imanju u susednim Vukosavcima obrađuje organski kupinjak i malinjak, a kupine i maline nudi svojim gostima u hostelu u vidu rozea i voćnih šejkova.  

„Trudimo se da u ponudi imamo što više domaćih proizvoda iz Aranđelovca i okoline.“

„Sok od višnje smo pravili sami, a od zove je napravila jedna mama četvoro dece koja nije imala posao na početku epidemije, pa smo joj pomogli da lakše izađe iz ovog cirkusa.“

„Imamo i sirupe od malina i kupina iz našeg zasada iz Vukosavaca, a roze od 4 vrste kupina nazvali smo Ružica po mojoj ćerki. Ona bi kad poraste mogla da nastavi ovo naše žensko preduzetništvo“, otkriva Gabriela.  

Jelena priznaje da u Srbiji svest o reciklaži nije na zavidnom nivou i da u toj oblasti treba još svi da se obrazujemo.

Ljudi jednostavno ne shvataju da od starog može da se napravi nešto novo i da ne treba sve bacati. 

„Kod nas se na sve staro gleda kao na krš i đubre. Ljudi ne shvataju da od onoga čemu je istekla upotrebna vrednost može da se napravi nameštaj, lampe, stolovi, kao što smo mi uradili ovde u hostelu. Bila nam je gošća iz Brazila, master turizma koja je prošla svet i radila na Bliskom i Dalekom istoku i oduševila se našim konceptom. Rekla je da se vidi da je u neke stvari investirano mnogo više nego što je uobičajeno, kao na primer u dušeke i u podno grejanje u kupatilu, a da je s druge strane u svakodnevne predmete kao što su sto, lampa ili ljuljaška uloženo mnogo ljubavi i rada“.

Osim porodica i kampera, u Branč dolaze i strani turisti i volonteri. Zbog aktuelne situacije, trenutno je više volontera, a tokom posete naše redakcije ovom eko mestu, zatekli smo devetoro volontera iz devet država, sa četiri kontinenta.

Oni dobijaju krevet i jedan obrok dnevno, a zauzvrat rade od četiri do šest sati u samom hostelu, u Konjičkom klubu, na farmi koza ili nude svoje usluge.

Tako je stočić ispod breze napravio volonter iz Turske, natpis za prodavnicu suvenira par iz Francuske, dok je jedan Britanac oslikao vrata od toaleta.

Grafički dizajner Halil iz Turske i psiholog za krizne situacije Hoze David iz Kolumbije najduže su odseli, Halil jer želi da studira u Srbiji, a Hoze jer je ostao „zarobljen“ zbog epidemije.

Stranci organizuju i radionice, pa su Hrvatica i Argentinac učili goste da žongliraju i voze monocikl, a par iz Italije kako da naprave picu.

„Malo je mesta na kojima možete doći sa malom decom i pustiti ih da trče po livadi. Roditeljima iz Beograda je postalo nemoguće da popiju kafu na miru, zbog toga smo mi idealno mesto za njih. Dok se oni odmaraju, deca mogu da se igraju s kozama, „da igraju lopte“, da budu na ljuljaški ili na toboganu. U ponudi je i jahanje na konju pošto se na 200 metara od nas nalazi Konjički klub Aranđelovac“, dodala je Gabriela. 

Unutar kafića nalaze se predmeti kojima je udahnut nov život, od starog radio-aparata koji je stigao sa jednog beogradskog tavana do reciklirane obramice koja se nekad koristila za nošenje kofa na ramenu.

Vlasnica hostela Jelena Obradović kaže da je bilo zadovoljstvo naći stare predmete koji su izgubili upotrebnu vrednost i dati im novu namenu.

Ona je istakla za Priče sa dušom da je poseban izazov bilo je otvaranje hostela ovog tipa na selu, prvog ovog tipa u Šumadiji, potpuno neklasičnog i originalnog, baš kakvi su i njegovi vlasnici i gosti.

Sajt ovog hostela i kafića pronađite OVDE.

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com; Fotografije: DeKovach; Napomena: Tekst i fotografije su u vlasništvu privrednog društva Medijska kuća Priče sa dušom doo Aranđelovac i moguće ih je preneti u drugi digitalni medij uz obaveznu objavu izvora članka i slika i objavu linka ka sajtu www.pricesadusom.com u tekstu i na kraju teksta. Članak nije dozvoljeno preneti u štampane medije. Hvala vam što poštujete autorska prava u Srbiji.