Priče sa dušom

Kad vam po dolasku u Kapetan Mišin breg, kod Donjeg Milanovca pogled odozgo pukne na široki Dunav, kad probate specijalitete sa vlaške sofre i kad, kao Dušanka Stefanović (60) gledate na Evropsku Uniju, odnosno rumunsku obalu, brzo postaje jasno zašto ova vredna žena koja sa suprugom Živoradom (64), ćerkom Suzanom i sinom Srđanom vodi otvorenu galeriju i etno-domaćinstvo, tvrdi da se nikad ne bi vratila na prethodni posao i da joj je žao što nisu ranije postali ugostitelji.

Kapetan Misin breg 1v

Sa ovog brega kapetan Miša Anastasijević osmatrao je nizvodno da li stižu njegove barke natovarene solju i jelenskim rogovima: Mihailo Miša Anastasijević bio je veliki srpski dobročinitelj, humanista i trgovac u 19. veku. Imao je privatnu školu i internat, gde je školovao siromašnu decu. U našem narodu je najviše poznat po zgradi Kapetan Mišino zdanje u Beogradu, koju je zaveštao svome otečestvu.

Dušanka je radila u fabrici Megaplast, dok je Žika Bosonogi, kako ga nazivaju, pošto od detinjstva hoda bos i tako dočekuje i goste, dugo radio u proizvodnji. Sebe opisuje kao dete flotacije Rudnika bakra Majdanpek i velikog jugonostalgičara, trostrukog udarnika omladinske akcije Morava. Zajedno mi pričaju da su pre 12 godina krenuli od nule, tragajući za novim izvorima prihoda, želeći da se bave nečim što će biti hit u 21. veku: etno i eko-turizmom.

Kapetan Misin breg 16

Dušanka i Žika iz svoje kuće svakog dana gledaju u Evropsku Uniju

– Dogovorili smo se da našu poslovnu filozofiju zasnujemo na tri sveta pravila: da budemo autentični u svakom pogledu, od načina pripreme hrane do posluženja, da radimo s ljubavlju 25 sati u danu koji ima 24 časa, i da ulažemo deset godina u posao, da bismo tokom jedanaeste razmišljali o tome da zaradimo dinar – priča mi Žika i ispravlja me što sam pre dolaska sa turistima, telefonom pitao da li se hrana služi na švedskom stolu.

Vlaska sofra 6

Kopriva se sprema na više načina: na slici je dinstana

– Bilo bi prirodnije da smo je nazvali srpskom sofrom, ali pošto svaki kraj ima svoju specifičnost, mi smo odlučili da naša jela poslužujemo na vlaškoj sofri. Sve je potpuno zdravo i sa ovih prostora, bez ikakvih dodataka, po receptima naših baka – kaže Žika, a Dušanka dodaje:

– Pohovana ili dinstana kopriva, pite, proja, jagnjetina, jaretina, piletina, dve vrste sira, domaće lepinje, pečene paprike i pečurke, neka su od naših jela. Nemamo ništa od kafanske hrane poput ražnjića, ćevapa i pljeskavica. Povrće gajimo u našem plasteniku, ništa ne prskamo, a imamo i voće koje je ove godine odlično rodilo. Od životinja tu su samo mačke i psi, a pernatu živinu obnovićemo kad im budemo sagradili dobru, čvrstu kućicu, kako bi bile zaštićene od lisice koja nam je sve uništila zimus. Za naše potrebe i za goste pravimo rakiju od meda – stekovaču, čiji stari recept ne otkrivamo – tajanstvena je.

Vlaska sofra

Svako ima svoj deo posla: Hranu zajedničkim snagama spremaju Živorad, Dušanka i ćerka Suzana

Stefanovići imaju zanimljiv koncept poslovanja po kojem, iako mogu više da zarade, ne žele da imaju previše gostiju.
– Zaustavićemo se na ovih 12 kreveta, jer sa svakim gostom hoćemo da ostvarimo najneposredniji kontakt i da ime gradimo na miru i tišini. Ako ovde boravi veliki broj ljudi, dolazi do degradacije prostora i gubi se taj utisak, zahvaljujući kojem nam se gosti ponovo vraćaju – objašnjava Živorad.

Kapetan Misin breg 17

Živoradova dela postaju skulpture, priča autor, onda kada počnu da komuniciraju sa posetiocima

Tokom moje posete, ugostili su dve porodice egipatskih Kopta, u međuvremenu su stigli i biciklisti koji traže smeštaj, a nekoliko dana kasnije i baka iz Pariza koja pešači obalom Dunava. Skoro da nema ambasade u Beogradu čija delegacija nije ovde ručala, od turista najčešće dolaze Nemci, Englezi i Francuzi, a iz dalekih zemalja Japanci i Tajlanđani.

– Svesni smo da turizam zahteva mnogo ulaganja, pa se posvećujemo oplemenjivanju prostora i organizujemo umetničku koloniju. Pored drvenih skulptura koje ja izrađujem, svakog oktobra dolaze nam umetnici koji stvaraju u kamenu, vajari, slikari i skulptori, koji ostavljaju svoja dela u našoj zatvorenoj galeriji i galeriji pod vedrim nebom. Cela moja porodica je angažovana u Kapetan Mišinom bregu i mnogo sam srećan što turizam zanima i našeg unuka, dvanaestogodišnjeg Mateju. Dušanka i ja smo postavili temelje, a na naslednicima je da nastave ovaj posao – rekao mi je Žika, dok sam se ja odmah uputio ka sofri da probam pohovanu koprivu.

Tekst i foto: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com

komentaraNapišite komentar

  • Ovaj članak je zaista odlican jer pokazuje kako se prevarama i nelegalnim radom moze uspeti u Srbiji. Na stranu lepe slike i nasmejana lica. Istina je mnogo mnogo drugačija. Da krenemo redom.
    Bosonogi kako ga ovde zovu odnosno jugonostalgicar i udarnik je u svoje vreme kao predsednik mesne zajednice švercovao humanitarnu pomoć tako što je preprodavao naftu , sardine i mesne nareske koju je MZ Donji Milanovac dobijala kao pomoć za siromašne građane. Kada su došle promene i Bosonogog ostavile bez mogućnosti za šverc preprodaju i krađu, porodično počinju da se bave preprodajom drveta i to toliko uspešno da su privatno preduzeće Šumadija prevarili za sumu od 20000 evra. Kada ih je vlasnik pritisnuo da pare vrate pojavila se nova slamka spasa. Naime bliskog rodjaka je udarila struja i dobio je opekotine po rukama. Bosonogi se dosetio pa su tuzili EPS da se strujni udar dogodio u šumi dok su radili na preradi drveta jer je žica na banderi jako niska. EPS je platio 3-4 miliona dinara odštete i dug Šumadiji je vraćen jer je Bosonogi posle prevario čak svog rodjaka Jovicu uzevši mu sve pare od odšete.
    Što se tiče turizma kojim se navodno Bosonogi bavi dovoljno je reći da je objekte izgradio bez građevinske dozvole i da s hrana na tzv Kapetan Misinom bregu služi nelegalno. Tamo ne možete dobiti fiskalni račun. A o tome da je bilo trovanja hranom niko i ne piše.
    Da sve ovo ne bi bilo tendeciozno, dovoljno je reći da je gore pomenuti Srdjan bio direktor Nacionalnog parka Djerdap i da je celo javno preduzeće stavio u funkciju svog oca i svoje porodice. Kad je država dala što da se ne uzme. Pa pogledajte sledeće linkove i sve će biti jasno :

    http://arhiva.alo.rs/vesti/aktuelno/direktor-otvorio-tati-etnoselo-usred-parka/19282
    http://www.vesti.rs/Legalizacija/Porodicni-posao-u-NP-Djerdap.html
    https://pistaljka.rs/home/read/357

Da li vam se dopao ovaj tekst?

%d bloggers like this: