Priče sa dušom

Za Lepenski Vir vezan je od detinjstva, još dok je kao dečak tamo provodio prvomajske uranke. Kasnije je kao sezonski radnik bio prisutan prilikom iskopavanja lokaliteta u Đerdapu, a nakon što je 2011. godine položio stručni ispit za turističkog vodiča, dobio je posao u jednom od najvećih i najznačajnijih mezolitskih i neolitskih arheoloških nalazišta – u novom Centru za posetioce kraj Dunava.

Lepenski Vir_1024x768

Turiste zanima kako je došlo do iskopavanja, kako su izgledali nekadašnji stanovnici prvog sedelačkog staništa u Evropi, ali i rekonstrukcija vizitorskog centra i ko su finansijeri

Svakog dana Nemanja Žurkić (23) na svega nekoliko kilometara od svoje kuće u Boljetinu, na engleskom i srpskom jeziku turiste vraća u daleku prošlost kulture stare više od 8.000 godina, i dočarava im život stanovnika Lepenskog Vira – prvih urbanista i graditelja na ovim prostorima, čije su kuće imale osnovu trapeza.
– Poslovima koji su direktno vezani za turizam i ugostiteljstvo počeo sam da se bavim još u detinjstvu, jer sam sa 12 godina konobarisao. Završio sam srednju ekonomsku školu, smer turistički tehničar, a pošto nisam imao mogućnost da nastavim dalje školovanje, ukazala se mogućnost da postanem vodič. Volim da radim sa ljudima, a zahvaljujući sadašnjem radnom mestu dosta sam naučio o arheologiji – priča mi Nemanja dok ispraća grupu oduševljenih egipatskih Kopta.

Lepenski Vir 6_1024x768

U kućama su se nalazili ognjište, mali žrtvenik i kamene skulpture koje su predstavljale njihova božanstva, i ujedno najstariju umetnost te vrste u Evropi

Turama koje je do sada uradio ne zna se broj, a najveća gužva u rasporedu je u sezoni đačkih ekskurzija. Gosti postavljaju razna pitanja – odrasle zanima šta se dogodilo sa izvesnim deda Manojlom, na čijem je imanju pronađen Lepenski Vir, a decu – koji je njihov zadatak u video igrici, virtuelnoj prezentaciji koja prikazuje kako bi naselje moglo da izgleda.

– U ovom poslu mi se najviše dopada to što se u jednom danu sretnem sa mnogo različitih ljudi, i što imam mogućnost da nešto novo čujem i naučim od njih. Trenutno sam najmlađi vodič na lokalitetu, imam kolegu koji radi ture na srpskom jeziku, a i naš direktor takođe poseduje licencu vodiča, pa „uskoči“ kad nam zatreba pomoć. Obojica imaju mnogo više iskustva u ovom poslu, te ih posmatram i kao neku vrstu mentora, jer su mi dosta pomogli kada sam počinjao – iskren je Nemanja.

Lepenski Vir 8_1024x768

Predivan pogled sa pešačke staze, na putu do nalazišta

Po statistici Centra za posetioce, ovaj lokalitet godišnje poseti nešto više od 30.000 ljudi. Ohrabrujuća činjenica je da se broj turista iz godine u godinu povećava, tako da oni uvek teže tome da što više ljudi čuje za Lepenski Vir. Lokalitet je otvoren tokom cele godine, osim u februaru, kada je vreme za predah.
– Slobodno vreme provodim sa prijateljima. Okupimo se uz dobar film, fudbalsku utakmicu… Tu i tamo, volim da pročitam dobru knjigu. Volim da pratim savremene trendove u turizmu, a prošle godine sam sa prijateljima osnovao udruženje mladih Inicijativa mladih Hoću! Mogu!, koja je u avgustu uspešno organizovalo Danube Fun Fest, prvi međunarodni festival za mlade u Donjem Milanovcu – završava Nemanja svoju Priču sa dušom.

Tekst i foto: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com

Ako vam se dopala Nemanjina priča, pročitajte i kako se njegove koleginice snalaze u Resavskoj pećini, kao i životnu priču Snežane Štetić, vlasnice vodičke licence broj 001 u Srbiji, i upoznajte se sa Željkom Petrovićem, koji je u Beogradu odavno premašio 1.000 tura.

Da li vam se dopao ovaj tekst?

%d bloggers like this: