Za Lepenski Vir vezan je od detinjstva, još dok je kao dečak tamo provodio prvomajske uranke. Kasnije je kao sezonski radnik bio prisutan prilikom iskopavanja lokaliteta u Đerdapu, a nakon što je 2011. godine položio stručni ispit za turističkog vodiča, dobio je posao u jednom od najvećih i najznačajnijih mezolitskih i neolitskih arheoloških nalazišta – u novom Centru za posetioce kraj Dunava.
Svakog dana Nemanja Žurkić (23) na svega nekoliko kilometara od svoje kuće u Boljetinu, na engleskom i srpskom jeziku turiste vraća u daleku prošlost kulture stare više od 8.000 godina, i dočarava im život stanovnika Lepenskog Vira – prvih urbanista i graditelja na ovim prostorima, čije su kuće imale osnovu trapeza.
– Poslovima koji su direktno vezani za turizam i ugostiteljstvo počeo sam da se bavim još u detinjstvu, jer sam sa 12 godina konobarisao. Završio sam srednju ekonomsku školu, smer turistički tehničar, a pošto nisam imao mogućnost da nastavim dalje školovanje, ukazala se mogućnost da postanem vodič. Volim da radim sa ljudima, a zahvaljujući sadašnjem radnom mestu dosta sam naučio o arheologiji – priča mi Nemanja dok ispraća grupu oduševljenih egipatskih Kopta.
Turama koje je do sada uradio ne zna se broj, a najveća gužva u rasporedu je u sezoni đačkih ekskurzija. Gosti postavljaju razna pitanja – odrasle zanima šta se dogodilo sa izvesnim deda Manojlom, na čijem je imanju pronađen Lepenski Vir, a decu – koji je njihov zadatak u video igrici, virtuelnoj prezentaciji koja prikazuje kako bi naselje moglo da izgleda.
– U ovom poslu mi se najviše dopada to što se u jednom danu sretnem sa mnogo različitih ljudi, i što imam mogućnost da nešto novo čujem i naučim od njih. Trenutno sam najmlađi vodič na lokalitetu, imam kolegu koji radi ture na srpskom jeziku, a i naš direktor takođe poseduje licencu vodiča, pa „uskoči“ kad nam zatreba pomoć. Obojica imaju mnogo više iskustva u ovom poslu, te ih posmatram i kao neku vrstu mentora, jer su mi dosta pomogli kada sam počinjao – iskren je Nemanja.
Po statistici Centra za posetioce, ovaj lokalitet godišnje poseti nešto više od 30.000 ljudi. Ohrabrujuća činjenica je da se broj turista iz godine u godinu povećava, tako da oni uvek teže tome da što više ljudi čuje za Lepenski Vir. Lokalitet je otvoren tokom cele godine, osim u februaru, kada je vreme za predah.
– Slobodno vreme provodim sa prijateljima. Okupimo se uz dobar film, fudbalsku utakmicu… Tu i tamo, volim da pročitam dobru knjigu. Volim da pratim savremene trendove u turizmu, a prošle godine sam sa prijateljima osnovao udruženje mladih Inicijativa mladih Hoću! Mogu!, koja je u avgustu uspešno organizovalo Danube Fun Fest, prvi međunarodni festival za mlade u Donjem Milanovcu – završava Nemanja svoju Priču sa dušom.
Tekst i foto: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com
Ako vam se dopala Nemanjina priča, pročitajte i kako se njegove koleginice snalaze u Resavskoj pećini, kao i životnu priču Snežane Štetić, vlasnice vodičke licence broj 001 u Srbiji, i upoznajte se sa Željkom Petrovićem, koji je u Beogradu odavno premašio 1.000 tura.