Tadz Mahal

Za razliku od njihovih porodica i prijatelja koji Božić u Srbiji obeležavaju na temperaturi oko nule i uz sneg, Milena Knežević (28) i Igor Despotović (30) dočekali su najradosniji hrišćanski praznik na severu Filipina, u planinskom mestu Banaue, poznatom po pirinčanim terasama i Ifugao plemenu. Dok su za Novu godinu bili u šortsevima i majicama, sedmi januar provode na planini, obučeni donekle kao da su u rodnom Beogradu.

Na putovanje iz snova ovaj zaljubljeni par krenuo je 1. oktobra 2015. godine, a kući planiraju da se vrate polovinom aprila ove godine. Ideja da obiđu 16 zemalja došla je spontano pre dve godine, kada su počeli da žive zajedno, jer je Milena oduvek želela da obiđe Indiju, a njen momak Tajland. Kao rođeni pustolovi, lako su proširili spisak željenih država.

Milena u Dubaiju

Nakon Filipina lete na Havaje, nakon čega će obići Kaliforniju i Floridu. Konačno, 25. februara preko Atlante idu za Peru, odakle će nastaviti posetu Južnoj Americi kroz Boliviju, Čile, Argentinu, Urugvaj i Brazil: Na slici je Milena pored nebodera u Dubaiju

Dan kada objavljujem ovaj tekst, 7. januar 2016. godine biće 100. dan koji provode van granica Srbije, a do tada su bili u Dubaiju, u Nepalu, Indiji (Delhi, Varanasi, Tadž Mahal i Agru, Radžastan, Bombaj, Goa), Maleziji (Kuala Lumpur, ostrvo Penang), Tajlandu (ostrvo Ko Lipe, Karabi i Bangkok), Kambodži (Siam Rep, Angkor Vat, Pnom Pen) i u Vijetnamu.

Igor na ostrvu Koh ta Kiev, Kambodza

Igor se odmara na ležaljci na ostrvu Koh ta Kiev u Kambodži

– Novu godinu dočekali smo u mestu San Juan na Filipinima, spavali smo u šatoru na plaži, u blizini jednog hostela u kojem smo našli posao za šankom. Zauzvrat dobijali smo obrok i po koje pivo, tako da smo novac trošili samo na iznajmljivanje opreme za surfovanje – pišu mi ovi avanturisti u trenucima kada imaju internet.
Mada su pre koju godinu zajedno 35 dana istraživali Španiju i Portugaliju, ova nova avantura najduže je zajedničko putovanje. Pre nego što su je započeli, podelili su zaduženja: Igor je istraživao vize i avionske karte, a hostele, lokalne letove i letove u drugoj polovini putovanja, u hodu je preuzela Milena. Igor se posvetio prošlosti, odnosno pisanju putopisa na blogu Despotuj.me koji su mu poklonile kolege.
– Milena mi pomaže u prisećanju, pošto pišem sa kašnjenjem, a od tehnike imamo tablet, tastaturu, Canonov slr fotoaparat i akcionu kamericu. Za internet se snalazimo.

– U jednom blokčetu planiram i zapisujem rute, cene, datume, korisne informacije, ali i doživljaje. Povremeno delim zanimljive slike na Instagramu i Fejsbuku kako bi naše porodice i prijatelji stekli bar neki utisak – piše Milena.

Milena na Himalajima, Nepal

Fotografija ispred Himalaja u državi Nepal

Pre svih ovih lepih obaveza koje su došle kao šlag na tortu, trebalo je rešiti slobodne dane na poslu, s obzirom na to da su oboje kao diplomirani ekonomisti bili zaposleni.

– Radila sam u kompaniji koja se bavi spoljnom i unutrašnjom trgovinom, a Igor u agenciji za integrisane komunikacije. Imali smo i povremene poslove – ja sam organizovala ture za strance u Beogradu, a Igor je pomagao ocu na pijaci. Oboje smo dali otkaz, pošto je putovanje ipak malo duže od godišnjeg odmora (smeh). Moji šefovi nisu bili oduševljeni mojim saopštenjem, ali to nije uticalo na moju odluku. Nekim kolegama se dopalo sve ovo, a neke su smatrale previše uvrnutim – objašnjava Milena, a Igor dodaje da je formalno dao otkaz i ostao u vrlo dobrim odnosima sa kolegama i nadređenima, tako da postoji dobra šansa da će nastaviti tamo gde je stao.

Đajsalmer, zlatni grad u Indiji

Milena je napravila predah u Džaisalmeru, zlatnom gradu u Indiji

S obzirom na dužinu putovanja, trude se da nađu što jeftiniju opciju u svemu: spavaju u hostelima, studijima, kućama, apartmanima, ali i u šatoru.

– Prva opcija nam je svakako sajt couchsurfing.org gde pronalazimo domaćine koji žele besplatno da nas ugoste. Tako smo noćili u Dubaiju, Katmanduu, Manili. Najskuplji hostel platili smo 20 dolara za oboje, ali paradoksalno – bio je najlošiji. Trudimo se da što više putujemo noću vozovima i autobusima i tako štedimo i dane i novac.

Otkrili su mi da vole da probaju lokalnu hranu, ali i da to nije uvek jednostavno.

– Nekada su lokalna jela previše bizarna za naš ukus, kao recimo, pačji embrion u jajetu – specijalitet na Filipinima ili škorpija na Tajlandu, koja je suviše turistička i neukusna. Od ukusnih, izdvojili bismo momo u Nepalu, tali i masala kari u Indiji i pad tai na Tajlandu. Što se tiče prevoza, domaćin u Dubaiju prevezao nas je najmodernijim mercedesom, Indiju smo obišli vozom, a iznajmljivali smo i skutere, koristili rikše, leteli avionom kad je neophodno – sećaju se tek nekih od doživljaja.

Jelo tali, Indija

Na listi omiljenih nalazi se ovo indijsko jelo tali, tačnije, ceo obrok

A kako su objasnili roditeljima i članovima porodica zbog čega idu na tako dalek put, odgovorili su mi u sledećem pasusu njihove Priče sa dušom.

– Moji su odranije znali za moju želju o dalekim putovanjima i posebno Indiji, ali su mislili da je to samo hir. Bilo im je teško da prihvate kad smo rešili, ali su se vremenom navikli. Uz stalna podsećanja na sitnice i brigu o zdravlju, dobili smo podršku u svakom smislu, naravno, uz podsećanje da smo malo blesavi što se upuštamo u sve ovo – iskrena je Milena.

– I moji su mislili da će nas proći. Majka je bila zabrinuta, a otac nije mogao da razume zašto bi neko ostavio siguran posao i otišao da putuje toliko dugo. Vreme je prolazilo, podrška je rasla, majka i dalje brine, ali mi tu brigu suzbijamo redovnim javljanjem.

Ovo putovanje ne smatraju dugim, naprotiv – kažu da je za broj zemalja i gradova koje posećuju to minimalan, razuman period.

– Ovo je enciklopedijsko putovanje za nas. Iako nemamo vremena i sredstava da u cugu proputujemo više, bar ćemo videti najzanimljivije za buduća putovanja i istraživanja. Motiv je da upoznamo način na koji ljudi žive, da vidimo predele i probamo hranu, i naravno, da obogatimo sebe novim iskustvima i doživljajima. Jedna od najbitnijih stvari koje smo naučili je da je za sreću malo potrebno. Ljudi koje smo upoznali žive daleko od onoga što se u bilo kojoj zapadnoj zemlji, pa i u Srbiji, može nazvati pristojnim: u kupatilu bez sanitarija, pod krovom od palminog lišća, na dušeku na podu bez kreveta, uz jela spremljena isključivo od pirinča i hrane koju sami uzgajaju. Ipak, i to malo spremni su da podele sa drugima – pišu mi Milena i Igor u elektronskom pismu sa Filipina, čestitaju praznike i pozivaju vas da posetite njihov blog, ukoliko ste radi da saznate dokle su stigli i šta su novo otkrili.

 

PROČITAJTE I OVO:

IGOROVIH I MILENINIH TOP 10 DOGAĐAJA, MESTA I LJUDI 

  1. Priroda i treking na Himalajima;
  2. Porodica Karki iz Katmandua: neverovatnih troje ljudi koji su nam pokazali šta znači nepalsko gostoprimstvo i sa kojima smo ostali u kontaktu;
  3. Delhi, ljudi tog grada, boje, proslave, praznici. Tamo smo proslavili i Milenin rođendan – bučno i šarenoliko;
  4. Tali – indijski obrok od nekoliko nadeva, čapatija, kiselog mleka i dezerta. Prejeftino i preukusno;
  5. Regija Radžastan, sa posebno zanimljivim pustinjskim gradom Džaisalmerom i safarijem na kamilama;
  6. Hampi –  grad koji je poput Kamengrada uz neverovatne hramove;
  7. Aleks – jedini Srbin na malezijskom ostrvu Penang. Vlasnik kafane u kojoj se sluša odlična muzika i jedu pljeskavice;
  8. Duga noć u Bangkoku sa prijateljima iz Srbije i jednim Kinezom iz Hong Konga koji obožava rakiju;
  9. Koh ta Kiev – ostrvo na jugu Kambodže u kojem postoji prirodni rezort sa šatorima, ležaljkama, sojenicama i jednim barom. Interneta nema, a telefonskog signala ponekad;
  10. Surfovanje i doček Nove godine na plažama Filipina;

 

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (sva autorska prava zaštićena, a prenos teksta dozvoljen uz navođenje izvora i veze ka www.pricesadusom.com)

Fotografije: www.despotuj.me , privatni album

Da li vam se dopao ovaj tekst?

%d bloggers like this: