Maja gaji 60 vrsta paradajza, Saška pravi magnete od testa, a Dragana je osnovala Rural hab: Kad plemenita misija udruži 100 žena iz sēla Srbije

Više od 100 žena iz cele Srbije prijavilo se da učestvuje u aktivnostima projekta Novo lice žene sa sela, a od toga njih 52 za mentorski program. One su učile jedne od drugih, pohađale stručna predavanja, upoznavale se sa novitetima iz oblasti preduzetništva, digitalnog marketinga, ali i uvidele šta su prethodno u stvari znale, ali nisu poznavale terminologiju.

Kontakti, susreti, upoznavanja i zajednički rad bili su osnova za nastanak onlajn platforme Mreža Jezgro koja ima za cilj učenje i razmenu znanja između žena sa sela.

Kako piše u brošuri ovog projekta, Novo lice žene sa sela prikazuje ženu koja je stub razvoja zajednice, radoznalu i koja rado usvaja znanja i veštine koji su u skladu sa sadašnjim trenutkom.

Ona ulazi u saradnju ne samo sa svojim ženama iz sela nego i onima koje su prešle iz grada da žive na selu i koja donose i implementiraju nove stilove života na selu.

„Ono“ što ženu sa sela čini specifičnom, između ostalog je i njena povezanost sa prirodom, odnosno cikličnost, jer kada ste okruženi prirodom tada morate da je pratite jer ste u većoj životnoj realnosti u odnosu na život u gradu.“

„Na selu svaka ideja prvo mora da se materijalizuje da bi se ušlo u narednu fazu, pa tako, na primer, ako rešite da pravite farmu kokošaka, prvo morate sve da ogradite i kupite i da uvek budete povezani sa okruženjem. Bilo nam je važno da istaknemo da jačati ženu na selu ne znači jačati samo nju, već i njenu porodicu. Životnost na selu znači „podržavati celu porodicu, a ne jednu osobu“, kaže na početku Priče sa dušom Dragana Tomić Pilipović, ekspertkinja za razvoj ruralnih zajednica i osnivačica Centra za društveno odgovorno preduzetništvo CDOP i Rural hub-a, koja sa porodicom živi u Vrmdži, selu kraj Sokobanje.

„Bilo je bitno da ona zna da može da krene u svoja preduzetnička razmišljanja, da to kaže i da se ne plaši da se umrežava sa drugim ženama“, kaže Dragana, koja je sa svojim timom obišla celu Srbiju ne bi li našla te stvarne žene sa sela, dok je fokus bio na 9 regiona sa odabranim pilot opštinama.

„Pronašli smo žene koje su želele da promene svoje uslove života, da rade na sebi, da privređuju i stvaraju, i da reše svoju finansijsku samostalnost. Da budemo realni, malo je onih koje mogu da žive samo od toga, ali ovde govorimo o dodatnom prihodu.“

„Na selu je kritičan „živ novac“. Brašno, jaja, sir, povrće i voće nisu problem, već novac kojim treba da se plate struja, telefon, školske obaveze za dete. Taj živ novac je uvek podrška samostalnosti žena i njihovih mogućnosti“, objasnila je Dragana.

Tako je jedna Tijana koja ima vodenicu kod Kosjerića prenela drugim ženama svoje znanje o brendiranju na seoski način, dok je Nikolina koja vodi Konake Zaovljanska jezera i ima više od 20.000 pratilaca, podelila svoja iskustva sa komunikacijom na društvenim mrežama.

Milica iz Erdevika koja je pokrenula Centar za kreativnost i edukaciju dece, pokazala je kako se prave video snimci za instagram, a Ivana iz Krivca kod Sremskih Karlovaca kako može da se reciklira sve što imamo.

Ova sagovornica Priča sa dušom već 9 godina sa suprugom i dvoje dece živi u Vrmdži, selu pod Rtnjem, udaljenom oko 250 kilometara od njihovog rodnog Beograda.

Imanje pored Vrmdžanske reke kupila je 2010. godine, a onda je narednih pet godina imala pozitivan životni rolerkoster.

„Želela sam da napravim svoj centar za edukaciju u prirodi i tražeći imanje stigla sam u Vrmdžu. Plac sa starom kućom sam kupila 2010. godine kao devojka, 2011. sam se udala, 2012. rodila ćerku, 2013. smo počeli da zidamo novu kuću, 2014. sam rodila sina, a 2015. smo se preselili iz Beograda u Vrmdžu“, seća se Dragana.

„Naša deca su išla u seosku školu do četvrtog razreda, što je sjajna stvar, lepo uče, idu u muzičku školu i na sport u Sokobanji. Nemaju ništa manje uslova od dece koja su u velikom gradu“, dodaje.

„Nedaleko od kuće imam vilinsku baštu u kojoj sadim ruže i lavandu. Ljudi znaju da kad dođu kod mene na radionice, odnosno edukacije u prirodi „Iskorak“, koje organizujem u okviru svog udruženja, da 30 odsto zarade ide na tu vilinsku baštu. Na osnovu istorijskog nasleđa ovog mesta, dizajnirala sam takav proces da ljudi  hodaju od tačke do tačke, dobijaju pojašnjenja o tim mestima, a u stvari rade na sebi. To mi je merak. Taj Iskorak bio je i moje isceljenje po dolasku u Vrmdžu“, kaže Dragana koja je u tom programu spojila svoje poslovno znanje sa životom u prirodi.

Svi njeni gosti su umreženi sa ženama iz sela, pa posle njenih radionica obroke, suvenire, zimnicu i sve što je u ponudi, kupuju od njenih komšinica.  

Ona u Vrmdži živi od svog intelektualnog rada, a suprug se bavi popravkama testera, kosilica i trimera.

Znanje i iskustvo u toj oblasti sticao je godinama radeći u najpoznatijim servisima tog tipa u bivšoj Jugoslaviji i Italiji.

„Mi ne živimo od poljoprivrede. Iskreno ću reći, da smo došli zbog toga na selo vrlo brzo bismo se vratili u grad, jer je poljoprivreda fizički zahtevna i podrazumeva poznavanje okruženja. Mi na primer, posle svih ovih godina znamo da prepoznamo da neće pasti kiša ako se oblak zakači za levu stranu brda preko puta nas, kao i da hoće ako ode udesno. To smo učili od starina, od ljudi koji ovde žive.“

„Ne može se preko noći postati farmer, odnosno poljoprivrednik, već se prvo mora upoznati okruženje i priroda, kao i zakoni koji tu vladaju.“ (DRAGANA)

Nedaleko od Dragane, nalazi se Seosko domaćinstvo Radisavljević, u kojem žive tri generacije i gde se Aleksandra Saška Radisavljević, učesnica projekta Novo lice žene sa sela već četiri godine uspešno bavi turizmom.   

„U toku turističke sezone nudimo smeštaj turistima u dva apartmana sa ukupno 4 ležaja, kao i spremanje domaće hrane, dok sam zimi posvećena hobijima, koje unovčavam leti kad dođu gosti. Na jednoj radionici kod Dragane u Rural hab-u naučila sam da ručno, oklagijom, pravim ekološke magnete od testa u dekupaž tehnici, sa motivima životinja i cveća iz ovog kraja“, priča mi Aleksandra i iznosi pregršt svojih proizvoda na sto.

„Sve što vidite je iz Vrmdže. Od sirupa od maslačka, koprive, drenjine, matičnjaka, cveta zove do slatkog od ploda zove, tikve i brojnih likera.“

Ipak, čini se da je najveća atrakcija Saškin ručak u slavskoj sobi, koji uvek možete rezervisati telefonom ako ste u ovom kraju.

Ponosno mi priča da pred goste ne iznosi ništa kupovno i prskano, te da su na meniju za doručak obavezni kravajčići, čuveni hlepčići iz ovog kraja Srbije, uz kiselo mleko, domaći sir, gibanicu, kačamak, prženo povrće, dok se za ručak po želji služe: čorba od koprive, proja od brašna iz obližnje vodenice, sarmice od zelja, suve paprike punjene orasima, paprikaš, pasulj, gulaš od vrganja, kao i pihtije od boba. 

„Živeli smo jedno vreme u Francuskoj i vratili se u Vrmdžu. Najviše gostiju imamo iz Beograda i Novog Sada, a dođu nam i stranci. Neki turisti traže samo mir, a neki vole da se šetaju, da obiđu muzej kod crkve u selu ili da planinare“, rekla je Saška i dodala da joj je učešće u projektu donelo nova znanja i kurseve, brojna poznanstva sa ženama iz cele Srbije, ali i jednu poslovnu ideju.

„U programu sam sa mojom mentorkom osmislila radionicu na koju ljudi mogu da dođu i da pre obroka zajedno mesimo i pečemo spomenute kravajčiće“, rekla je Aleksandra i pokazala mi još jedan njen umetnički proizvod, lutke od kukuruzovine – vrmdžanske žene.

„Njih pravim pred kraj jeseni i početkom zime kada imam manje posla. Tada spremim svilu i šuške od kukuruzovine. Sama sam sve učila preko jutjuba, najviše od žena iz Afrike, a oko prevoda sa engleskog pomogao mi je Pol, Amerikanac koji se preselio u Vrmdžu i kojeg od milja zovemo Paja.“

Posle susreta sa Draganom i Aleksandrom produžavam ka Knjaževcu i posećujem Bulinovac, selo u kojem živi kreativna žena sa sela Maja Živković sa suprugom Dejanom i ćerkama Milicom i Ljubicom.

Porodično se bave poljoprivredom i imaju oko 10 hektara pod višnjama, a slučajno saznajem i da je Majin hobi uzgajanje paradajza u raznim bojama.

„Skupljam semena svega i svačega i imam prilično dobru kolekciju. Na prvom mestu mi je paradajz, od čerija do velikih, imam oko 60 vrsta u raznim bojama: od svetlo žute, narandžaste, crvene, roze i zelene do tamno plave, odnosno indiga i nežno ljubičaste“, kaže Maja.

Mlađa ćerka Milica dodaje da je njoj i sestri Ljubici najzanimljivije kada leti preseku žut paradajz koji je u sredini crven i kada u činiju pomešaju sve vrste, pa dobiju najšareniju zdravu salatu na svetu.

„Mama voli da joj sve bude šareno (smeh). Imamo i onu metarsku azijsku boraniju, zelenu, ljubičastu, šarenu, žutu, kao i pasulj u više nijansi.“ (MILICA)

„Tu su i paprike u više boja, slatke i ljute, koje tata voli, ali i jedna neverovatna biljka. To je biljni sunđer lufa, koja može da se jede kad je mlada, ali mi je ipak koristimo kao pravi prirodni sunđer kad sazri“, rekla mi je Milica i dodala da koriste samo prirodni insekticid, koji same prave od koprive.

Zanimljivost koji primećujem je i da su devojke svakoj životinji osim kokošaka nadenule ime, pa se tako kobila zove Vilma, a jarići: Marko, Martin, Nikola i Nataša.

„Sestra i ja sve znamo oko stoke. Imamo ovce, koze, konja, guske, pse i mačke, a za dva meseca dobijamo jedno magarence.“ (LJUBICA)

„Koze se zovu: Petra, Crnka, Sanem  po liku iz jedne serije, a jarci su Đoša i Jagodinac (on mnogo voli jagode). Mini je jagnje koje je najveća maza“, otkrivaju mi Ljubica i Milica, dok je njihova mama izdvojila najjače utiske posle učešća u projektu Novo lice žene sa sela. 

„Zimus sam pohađala kurs u Krojačevoj školi. Sviđa mi se što smo u mentorskom programu mnogo toga mogle da pitamo, da čujemo ljude sa iskustvom, a ispostavilo se da sam dosta toga znala, a nisam imala pojma da znam. Svojevremeno sam pokušavala da studiram menadžment, ali sam napustila jer sam umetnička duša. Sada sam videla da preduzetništvo može da bude baš zanimljivo. Iskustvo je bilo predivno, a Dragana je carica koja je uspela sve da nas okupi na jednom mestu kako bismo dobile nov pogled na brojne teme“, rekla je Maja Živković na kraju Priče sa dušom.

Više o projektu Novo lice Žene sa sela saznajte na njihovom sajtu – link je OVDE. Instagram stranica je ovde.

U okviru projekta Nemačke razvojne saradnje “Perspektive za mlade u ruralnim sredinama u Srbiji” koji sprovodi GIZ u partnerstvu sa Ministarstvom turizma i omladine Republike Srbije, podržava se projekat “Novo lice žene sa sela” u organizaciji Centra za društveno odgovorno preduzetništvo – CDOP a koji ima za cilj osnaživanje mladih žena, pripadnica etničkih manjina i povratnica koje žive i rade u ruralnim delovima Srbije.

Autor teksta: Nenad Blagojević; Fotografije: Nenad Blagojević, Mreža Jezgro, Maja Živković; Tekst je dozvoljeno preneti na drugi sajt uz objavu izvora i linka ka sajtu www.pricesadusom.com i uz potpis fotografa. Napomena: Ovaj promotivni tekst je nastao u saradnji sa Centrom za društveno odgovorno preduzetništvo.