Marija ima posao budućnosti, već šest godina je virtuelni asistent, radi gde poželi, a klijenti su joj od Kanade do Australije

Baš u skladu sa profesijom kojom se bavi, Marija Trifunović (37) je na pitanja Priča sa dušom odgovarala sa jednog splava na Savi, na Novom Beogradu, gde uz dobru kafu ili čaj i stabilan internet voli da radi.

Bilo da je van kancelarije ili u kući, bitno joj je da oko sebe ima mirnu atmosferu kako bi mogla da se fokusira na rad i na povremene razgovore sa klijentima preko interneta.

Ova svestrana žena već šest godina radi kao virtuelni asistent i bavi se zanimanjem koje je nastalo u Americi početkom devedesetih.

U Srbiji ih po njenoj proceni ima stotinak, uglavnom su prepoznati od strane inostranih klijenata, ali sada se i kod nas sve više otvara tržište ka ovakvom vidu saradnje.

U Marijinoj kućnoj kancelariji u Beogradu postoji kutak sa radnim stolom, laptopom, štampačem, skenerom i ostalim gedžetima. Tu su i sveske, rokovnici, registratori, a oko Marije biljke, knjige i slike, koje joj oplemenjuju prostor.

Ova virtuelna asistentkinja objašnjava da se ovaj posao ne radi od kuće zato što je to sada aktuelno zbog pandemije, već je to jedna od glavnih karakteristika tog biznisa.

„Ja spadam u grupu virtuelnih asistenata koji se bave pisanjem veb-sadržaja, odnosno tekstova za sajtove. Pišem blog postove koje čitate kada želite da saznate nešto više o upotrebi nekog proizvoda i newsletter poruke koje dobijate kada se prijavite da vam od pojedinaca ili kompanija stižu obaveštenja u inboks. Pišem i opise proizvoda za veb-šopove koji sve više uzimaju primat u eri kupovine preko interneta, kao i članke za magazine i portale za svoje klijente“, rekla je sagovornica Priča sa dušom.

Sa približavanjem informacionih tehnologija potrebama privrede, pojavom personalnih računara i sve većom potrebom za povezivanjem i umrežavanjem ljudi, stigle su i nove profesije, a jedna od njih je virtuelni asistent.

Klijenti Marijine agencije TMID su mali privrednici i preduzetnici i poslovni ljudi koji nemaju vremena ili dovoljno znanja da se bave pisanjem sadržaja kojim će se predstaviti publici na internetu. To su uglavnom pojedinci, manje porodične firme ili agencije koje nemaju potrebu, a ni resurse da zaposle novog radnika, ali im je pomoć „sa strane“ redovno ili povremeno potrebna.

Zbog toga je angažuju da im pomogne da putem pisanog sadržaja na internetu informišu svoje kupce i klijente, izgrade poverenje sa njima i povećaju prodaju.

Broj sati varira od obima posla. Nekad imam utisak da mi ni ceo dan nije dovoljan da završim sve što mi je u planu, a ponekad, mada retko, sve uradim za nekoliko sati. Jedan deo radnog vremena posvećujem radu sa klijentima, a drugi deo radim na svom biznisu. Pošto sam i ja mali privrednik-preduzetnik, uključena sam u sve segmente i procese onoga što jedan biznis sadrži. I naravno, ako ne dnevno, onda na nedeljnom nivou svoje vreme posvećujem obrazovanju i usavršavanju putem kurseva, obuka, knjiga.”

Ovaj posao se radi onlajn, sa klijentima se stupa u kontakt preko interneta, a osim talenta za pisanje korisno je i znanje nekog stranog jezika.
 

Na pitanje „da li ima više poslodavaca”, Marija odgovara sa „ne“, jer je, kako kaže, sama sebi i šef i radnik, dok na pitanje „da li ima više klijenata” daje potvrdan odgovor.

Dan počinje tako kao da joj kancelarija nije na nekoliko koraka od kreveta. Ustaje rano ujutru i uz prvu kafu počinje sa pregledavanjem aktuelnih zadataka i poslova za taj dan. Odgovara na mejlove, a zatim nastupa standardni ritam u kojem je za računarom, radi ili razgovara telefonom, preko „skajpa“, „zuma“ i sličnih servisa.

Intervju i slikanje za Priče sa dušom obavili smo na splavu Suvenir u bloku 44

„Postoji jasna granica šta je radni prostor, a šta nije. Radim za radnim stolom, osim kad sam bolesna, pa mi je lakše da sam u krevetu. Nastavljam posle pauze za ručak, pa nekad završim u standardno radno vreme oko 17 sati, a nekad je to i duže. Trudim se da pre ili nakon posla prošetam, uradim jogu ili da se barem istegnem, jer moj posao zahteva dosta sedenja za računarom“, iskrena je Marija.

 „Moji klijenti su iz ovog našeg malog-velikog globalnog sela: od Kanade, Amerike, Australije i Nemačke, pa do Srbije, regiona i naše dijaspore.”

„Nikad mi nije dosadno; ja sam školski primer introverta kome ovakav način rada sasvim odgovara“, kaže Marija i priseća se svojih početaka. 

„Imala sam ideju da počnem da radim dodatni posao, a prvenstveno da pomognem svom suprugu da njegov privatni posao „podigne na noge”. Počela sam da učim o internet marketingu, o društvenim mrežama, veb-pisanju, poslovanju preko interneta, o veb-dizajnu. Ubrzo sam počela da nudim svoje usluge klijentima koje sam pronalazila preko neta i tako je sve počelo. Da budem iskrena, nisam ni znala za virtuelne asistente, a za naziv sam čula nakon nekoliko godina rada.“

Marija je studirala bankarstvo i menadžment, a po profesiji je master ekonomije. Radila je desetak godina kao ekonomista, a nakon svoje tridesete godine to znanje i mnoga nova znanja objedinila u ovaj posao kojim se bavi poslednjih šest godina.

U vreme kad je počela porodica i prijatelji bili su zbunjeni, ništa im nije bilo jasno, ali srećom, kako kaže, oko sebe ima ljude koji je podržavaju u svemu što radi i u šta veruje.

„Komentari su bili različiti, ali moja najjača poslovna „strategija” je slušanje svoje intuicije, unutrašnjeg osećaja i učenje od ljudi koji me guraju napred. U tom slučaju, komentari ili saveti su u 99% slučajeva dobronamerni, ali samo neki od njih su korisni”, pojasnila je Marija odgovarajući na pitanje zbog čega voli ovaj posao.

Kada želi malo da „promeni zidove”, ode do nekog od splavova ili kafića i ponese svoju laptop torbu, pa odatle radi jedan deo radnog vremena. Iako radi od kuće, trudi se da razgraniči privatne obaveze od poslovnih, jer, kako kaže, posao od kuće ne spada u kućne poslove.

„Daje mi mogućnost da radim ono što mnogo volim (da pišem, čitam, istražujem), na način koji volim, u okruženju koje mi prija i sarađivajući sa odabranim ljudima. Kad sve ovo imam u paketu, onda mi ne padaju teško dani kada „ustanem na levu nogu”, ili me neko „izbaci iz takta” ili sam jednostavno premorena, demotivisana, rastrzana na 100 strana. Jer, moj posao je deo mene. To je moje carstvo koje iz dana u dan, kockicu po kockicu gradim, radeći i unapređujući sebe”, rekla je Marija i pozvala čitaoce da posete njen sajt na kojem objavljuje korisne savete o tome kako postati virtuelni asistent i gde predstavlja svoje usluge.

Sajt je OVDE, a Marijin instagram profil na ovom LINKU

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com; Fotografije: Jovan Nedeljkov; Napomena: Tekst i fotografije su u vlasništvu privrednog društva Medijska kuća Priče sa dušom doo Aranđelovac i moguće ih je preneti u drugi digitalni medij uz obaveznu objavu izvora članka i slika i objavu linka ka sajtu www.pricesadusom.com u tekstu i na kraju teksta. Članak nije dozvoljeno preneti u štampane medije. Tekst sadrži sponzorisane linkove i plasiranje usluga. Hvala vam što poštujete autorska prava u Srbiji.

Ostavite odgovor