Marija je specijalista za pustovanje: Stari zanat je pretvorila u posao, vunu boji korom šljive i jasena, a njene radionice su besplatne

Za farbanje domaće vune Marija Vujčić (45) koristi prirodne boje, pa tako pre nego što naručite njene ručno izrađene proizvode možete birati između boja kore šljive i jasena, nara, lukovine, indiga, broća… Ona se godinama bavi pustovanjem i za taj zanat se usavršila učeći od ruskih umetnica na internetu.

Od vune koju nabavlja iz rodnog Tršića, ali i iz vunovlačara iz Pirota, Inđije i Krupnja, Marija pravi papuče, šalove, rukavice, kape i druge rukotvorine, a ovog meseca, uz podršku Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, kroz projekat podrške starim zanatima „Tri slovca o tome kako su se upoznali orah i ovca“ u Beogradu će organizovati besplatne radionice bojenja i pustovanja vune.  

„Nikada me nisu interesovali ručni radovi, ali kad sam otkrila pustovanje vune, upalio se, što bi rekao Dobrica Erić, žižak u duši. Prvo je to bio hobi, a onda sam 2018. osnovala preduzetničku radnju Magda suveniri“, priča mi Marija u svojoj radionici u Kaluđerici, u porodičnoj kući u kojoj živi sa suprugom i troje dece.

Ona je po obrazovanju diplomirana bibliotekarka informatičarka, sa diplomom Filološkog fakulteta koja, kako kaže, „skuplja prašinu na polici više od 15 godina“.

„Iako sam sertifikat za majstora starih zanata dobila po otvaranju radnje, tek sada, posle skoro 10 godina mogla bih se nazvati majstorom. Pošto kod nas nije bilo edukacija za taj zanat, morala sam da učim preko interneta i da kupujem kurseve od ruskih majstora, ali i na svojim greškama“, iskrena je Marija, kojoj je pustovanje vune primaran posao od kojeg živi.

BESPLATNE RADIONICE pustovanja, jednog od najstarijih oblika izrade tekstila, i bojenja vune prirodnim bojama će biti održane na dve lokacije.

Dve uvodne radionice prirodnog bojenja vune su 8. februara 2024. u Manakovoj kući (Gavrila Principa 5, Beograd) sa početkom u 13 časova i u 17 časova.

„Radionice su inicirane izložbom Čitanje boja i deo su pratećeg programa izložbe. Odabran je ovaj datum jer tada obeležavamo datum rođenja Hristifora Crnilovića koji je svojim istraživačkim i sakupljačkim radom mnogo doprineo ovoj temi.”

U Prostoru Miljenko Dereta u Dobračinoj ulici 55 u Beogradu radionice su 10. februara u 12 i u 15 časova, i  2. i 16. marta 2024. godine, u 12 časova i u 15 časova.

Radionice će biti pre svega teorijske, gde će se osim uvodne reči Marine Cvetković, autorke izložbe Čitanje boja i Marijinog istraživanja, predstaviti i gošće: Biljana Karovska, likovna umetnica koja će govoriti o savremenoj praksi, Ivana Kruljević, biološkinja iz Botaničke bašte u Kragujevcu, govoriće o bojenju gljivama i lišajevima i arheološkinja Jelena Batalo-Zdravković, o istoriji pustovanja vune. 

Cilj je da polaznici naprave gotov proizvod, odnosno upotrebni predmet koristeći samo sirovu vunu, svilu i biljne boje.

Radionice su namenjene odraslima, a sve informacije o prijavama možete dobiti putem mejla  radioniceprirodnogbojenja@gmail.com kao i putem profila Magda suveniri na instagramu i na fejsbuku.

Kako je nastala ova ideja da se spoji pustovanje vune i prirodno bojenje?

Marija je bila inspirisana radom mr Jelene Đukanović, profesorke na Fakultetu za dizajn i multimediju u Podgorici, koja godinama kroz projekat Sve boje Crne Gore istražuje ovu temu, kao i izložbom Čitanje boja u Etnografskom muzeju autorke Marine Cvetković.

„Kuma mi je pre više od 10 godina poklonila jednu kuglu od pustovane vune i ja sam se zainteresovala za to i krenula da istražujem po internetu.“

„Dosta sam naučila od jedne Ruskinje koja je arhitekta, ali se pustovanju vune potpuno posvetila i ima svoju školu onlajn pustovanja.“

„Kasnije sam sa koleginicama iz Srbije razmenjivala iskustva i upoređivala načine na koje svaka od nas radi, najviše sa Smiljkom Mišković, Snežanom i Ljubicom Crnoglavac i drugima, koje se takođe bave pustovanjem više godina.“

„S druge strane, mokro pustovanje podrazumeva da se vuna slaže, preliva sapunom i vodom i onda se trlja i valja“, objašnjava Marija. 

Domaću vunu joj iz Tršića, gde je odrasla, najčešće donosi otac, dok uvoznu merino vunu nabavlja iz vunovlačare u Pirotu.

„Moji su se oduvek bavili suvenirima, pa mi otac od komšija često sakupi vunu, koju operemo, osušimo, ručno očistimo i šaljemo u vunovlačare.“

„Farbamo je jestivim i biljnim bojama, od kojih su najpopularnije orahovina i lukovina.“

„Ovde možete videti i uzorke kako vuna izgleda kada se ofarba korom od drveta šljive ili jasena, a tu su i zelena galica koja se često koristi kao katalizator i prah biljke indigo za dobijanje plave boje.”

Marija narudžbine prima preko interneta i kada joj klijenti naruče neki od proizvoda, ona im ponudi u bojama koje trenutno ima kod sebe.

Osim toga proizvode možete pronaći i u još nekoliko suvenirnica, a šalove i torbe u Beogradskom izlogu.  

Kaže da je vuna odličan materijal jer upija vlagu, a dok vam je na nogama u vidu papuča, ona radi mikromasažu stopala za bolju cirkulaciju.

Vuna greje zimi, a može se nositi i leti. Papuče se peru u veš mašini, a šalovi i kape ručno.

Na radionicama u Beogradu 10. februara i 2. marta akcenat će biti na četiri boje: zelenoj, žutoj, crvenoj i crnoj, odnosno mrkoj.

Pošto je trenutno zima i nema biljaka, Marija će doneti deo već pripremljenih prirodnih boja, a deo će praviti sa polaznicima na licu mesta.

„Boje se mogu dobiti iz raznih biljaka koje rastu svuda oko nas. U zbirci Etnografskog muzeja možete pronaći predmete bojene orahom, koprivom, hrastom, broćem, gavezom, mlečikom, korom jasena, šljive i mnogih drugih biljaka koje su se kod nas od davnih vremena koristile.“

„Za postojane i intezivnije boje, tokom kuvanja u vodu se dodaju neke od metalnih soli kao što su zelena galica, stipsa i plavi kamen. Konačna boja koja se dobije od jasena je siva do crne, od oraha braon, od nara vuče na žućkasto, a od lukovine na narandžasto. „

„Šljiva daje mrke tonove, broć crvenkaste, dok od indigo biljke vuna postaje plava.“

Svaki polaznik će posle besplatne radionice poneti sa sobom ono što je napravio, odnosno ispustovao: futrolu, neseser, činijicu ili druge manje predmete.

Prirodne boje će biti pravljene po receptima Hristifora Crnilovića koji se čuvaju u zbirci Etnografskog muzeja, ali će biti govora i o savremenim trendovima, bojenju gljivama i lišajevima.

Besplatne radionice su otvorene za sve punoletne ljubitelje starih zanata i pustovanja, a opremu za rad polaznici će dobiti na licu mesta. 

Termini:

– 2 uvodne radionice prirodnog bojenja vune 8. februar 2024. u Manakovoj kući (Gavrila Principa 5, Beograd) u 13 časova i u 17 časova.

– 2 radionice u Prostoru Miljenko Dereta u Dobračinoj ulici 55 u Beogradu 10. februara sa početkom u 12 i u 15 časova

– 4 radionice u Prostoru Miljenko Dereta u Dobračinoj ulici 55 u Beogradu 2. i 16. marta 2024. godine, sa početkom u 12 časova i u 15 časova.

* Radionice su sufinansirane od strane Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine u okviru Konkursa za dodelu subvencija za očuvanje i razvoj  tradicionalnih zanata.

Autor teksta i fotografija: Nenad Blagojević; Tekst je dozvoljeno preneti na drugi sajt uz objavu izvora i linka ka sajtu www.pricesadusom.com;