Marija u Pančevu stare ormane i krevete PRETVARA U NOVE, a sada radi na prvom domaćem hotelu u stilu Versaja

Beograđanka Marija Veličić Krnjajić našla je svoju sreću u Pančevu i pre tri godine tamo preselila svoj atelje Shabby dream, u kojem starom nameštaju daje nov život. U mirnoj ulici, nedaleko od centra grada na Tamišu, smestila je svoj svet vitrina, komoda, kreveta, natkasni i brojnih drugih komada, najčešće starih najmanje 100 godina, koji stižu iz Francuske i Italije i u Srbiji dobijaju novo „odelo“.

Ona sve radi sama: od šmirglanja i farbanja do zaštite nameštaja i završnih radova.

Do sada je restaurirala i redizajnirala na stotine komada, a osim iz Srbije, javljaju joj se i naši ljudi iz inostranstva.

Nedavno je završila obnavljanje bračnog kreveta i ormana koji su nekada davno u kočijama stigli u jedan stan na Dorćolu, a pre neki dan otputovali kod novih vlasnika u Beč.

„Ta soba je uzeta iz jedne gradske porodice, nedaleko od Skadarlije, a vlasnik mi je rekao da je to od njegove prabake i da želi da te komade neko preuredi kako bi dobili nov život. Krevet i orman su otišli u Austriju, a slobodno mogu da kažem da su se posle 100 godina vratili tamo gde su kupljeni“, kaže Marija za Priče sa dušom.   

Ideju da počne da se bavi ovim poslom dobila je u trenutku kada je njena drugarica, poreklom iz Velike Britanije, pre selidbe rešila da proda nameštaj svoje prabake. Marija je tada za ćerkinu sobu kupila romantičan nameštaj u engleskom stilu i počela da ga preuređuje.

Posao kojim se bavi nije lak, jer je teško naći odgovorne saradnike, ali je, kako kaže, navikla da sve preuzme na sebe i da radove isporuči u dogovorenom roku.

U poslednje dve godine intenzivno je angažovana na novom projektu – prvom hotelu u Srbiji (lokaciju za sada ne možemo da otkrijemo) koji će biti napravljen u stilu dvorca iz Versaja.

Tamo je, između ostalog, na skeli visokoj 20 metara radila i pozlatu gipsanih ornamenata na plafonu, kao i restauraciju nekoliko impozantnih kamina.

Prava pozlata se retko koristi na ogromnim površinama, a Marija je otišla korak dalje i upravo to uradila – svaki ukras je radila četkicama i stavljala pravu pozlatu.

Zajedno sa vlasnicom hotela, koja je imala sluha za Marijin talenat i sposobnost, radila je na osmišljavanju prostora, kamina i ukrasa. Tražila je retke komade nameštaja koji se danas mogu videti samo u muzejima.

„Većina starog nameštaja na kojem radim je iz Francuske, pa je uglavnom reč o stilu rokoko, odnosno kasnom baroku, kao i stilu „luj 16“. Najčešće je to ručni rad, a materijal orahovo drvo“, priča mi Marija u svom ateljeu u Pančevu, gde se u skoro svakoj prostoriji nalazi se bar po jedna fotelja beržera, stolica markiza, neobarokne fotelje – kadice i konzole.

„Godinama se bavim redizajnom nameštaja, a sada sam dobila od Ministarstva finansija i privrede sertifikat umetničkih zanata „Otvorena šaka.“

Klijenti izaberu određeni komad starog nameštaja ili donesu svoj, a nakon toga Marija uradi restauraciju da bi ga vratila u život.

Zatim stupa na snagu njen zanat – redizajn nameštaja, odnosno davanje umetničke note komadu nameštaja oslikavanjem, tojest prefarbavanjem u boje iz određenog perioda. Sa klijentima se dogovara oko boje, patine, pozlate, ukoliko je žele ili ne.

„Šalju mi slike prostora u kojem će te stvari dobiti svoje mesto, pa im neretko pomognem oko dizajna enterijera. Javljaju se i ljudi koji žele da dopune svoj stan nečim starim, pa usklađujemo boje u odnosu na zidove i ostali nameštaj“, priča Marija o toku restauracije.

„Dešava se i da donesu nove komade nameštaja, sa željom da im napravim da izgledaju kao stari. Recimo, to je stočić koji je kupljen u prodavnici kod nas, pa se klijentima ne sviđa, jer je prefarban poliuretanom, a žele da to bude sa patinom, starinski ili da se pozlati.“

Marija koristi slikarske boje koje dočaravaju određeni istorijski period. Na primer, boja „luj blu“ je iz doba Luja 16, a boja „antoaneta“ simbolizuje Mariju Antoanetu.

„Dosta sam učila sama i spojila to znanje sa nasleđenim talentom. Moj otac ima dara za slikanje, kao i cela familija, jer imamo dosta umetničkih duša u porodici, tako da sam verovatno povukla na njih“, iskrena je.  

„Dovijam se kako znam i umem. U Francuskoj i Austriji nabavljam kvalitetne boje i pozlatu. Tamo je zaista veliki izbor“, kaže Marija koja je iz Zemuna preselila svoj atelje u Pančevo.

Što se tiče aktuelne situacije i inflacije, kaže da su imali uticaj na njen posao jer restauracija nameštaja spada u luksuz, ali dodaje da se trudi da kvalitetom opstane na tržištu jer posao kojim se bavi, kako kaže, pre svega voli i radi ga sa srcem.

„Moja deca svrate kad imaju vremena da vide šta se dešava u mom umetničkom kutku. Ali ipak sve radim sama, pa makar radovi i duže trajali. Važno mi je da na kraju svi budemo zadovoljni“,rekla mi je Marija na kraju njene Priče sa dušom.

Marijine radove pogledajte na ovom linku na fejsbuku, a njen instagram profil pronađite ovde.

Autor teksta: Nenad Blagojević; Fotografije: Nenad Blagojević i Shabby dream; Tekst je dozvoljeno preneti na drugi sajt uz objavu linka ka sajtu www.pricesadusom.com;