Na kafi sa AMBASADOROM FRANCUSKE: „Srbija je Francuzima sve privlačnija turistička destinacija“

Njegova Ekselencija, ambasador Republike Francuske u Srbiji, gospodin Frederik Mondoloni primio je u svojoj rezidenciji u Pariskoj ulici u Beogradu urednika i vlasnika sajta Priče sa dušom, Nenada Blagojevića i fotografe Medijske kuće Priče sa dušom.

Pripreme za intervju i fotografisanje za Priče sa dušom

Uz kafu i prijatan razgovor o turizmu, ekonomiji i zajedničkoj istoriji, vreme sa ambasadorom u jednoj od najlepših ambasada u Beogradu je proletelo, a naša redakcija obišla je ovaj biser art dekoa u Srbiji i uživala u jedinstvenom pogledu ka Kalemegdanu.       

Gospodine Ambasadore, dobar dan. Kakvi su vaši utisci posle skoro godinu i po dana života u Srbiji? Da li ste uspeli da se bolje upoznate sa istorijom, gastronomijom, ljudima i Balkanom uopšte?

– Kao što znate, došao sam početkom decembra 2017. godine, tako da sam imao nešto više od 16 meseci da otkrijem ovu zemlju i njenu kulturu. Utisak je pozitivan jer srpski način života umnogome podseća na ono što nam je blisko u Francuskoj: naše dve zemlje vole vina i sireve, a narod ceni isto kao u Francuskoj da podeli dobro jelo u krugu porodice ili prijatelja.  

Kada je reč o srpskom narodu, želim da istaknem veliku gostoljubivost i naklonost koji su uvek prisutni. Iskoristio bih ovu priliku da se zahvalim svima koje sam sreo od svog dolaska ovde i koji su doprineli mom pozitivnom utisku o Srbiji.

Najzad, 2018. godinu je obeležila stogodišnjica kraja Prvog svetskog rata, a 2019. godine obeležava se 180 godina od ponovnog uspostavljanja naših diplomatskih odnosa. Ove dve godine su mi pružile brojne prilike da se upoznam sa istorijom Srbije, ali i sa našom zajedničkom istorijom, sa njenim bogatstvom i trenucima slave, ali i, razume se, periodima nerazumevanja. Cilj Francuske, a i moj lični cilj, ostaje rad na zajedničkoj izgradnji pozitivne budućnosti naše dve zemlje.

Ambasador Republike Francuske u Srbiji gospodin Frederik Mondoloni i osnivač sajta Priče sa dušom i frankofoni novinar, Nenad Blagojević

Prošlu godinu obeležilo je više značajnih događaja koji povezuju Francusku i Srbiju; kompanija Vensi Erports je preuzela u koncesiju beogradski aerodrom; broj dolazaka francuskih turista u Srbiju je u porastu. Ove godine obeležava se 180. godišnjica uspostavljanja diplomatskih odnosa između Francuske i Srbije. Šta po vašem mišljenju iskonski povezuje ove dve države i dva naroda?

– To je posve tačno. Broj francuskih turista u Srbiji porastao je sa 13.000 u 2006. godini na 34.000 u 2018. Iz ovoga se vidi da je Srbija Francuzima sve privlačnija turistička destinacija. Koncesija beogradskog aerodroma s kompanijom Vensi Erports mogla bi da pomogne da se ova destinacija približi Francuskoj, što bi osnažilo već postojeću dinamiku. Štaviše, smatram da se Francuzi sve više interesuju za Balkan, a u Srbiji vide zemlju koja nudi raznolike mogućnosti obilaska. Turisti mogu otkriti kulturnu baštinu, prirodu i planinarenje, gastronomiju i vino, itd.

Uopšteno gledano, francusko-srpske veze bih objasnio sećanjem na naše zajedničke borbe na Solunskom frontu od 1914. do 1918, činjenicom da srpski narod ceni francusku kulturu, ali i da se sve više stanovnika Francuske trudi da bolje upozna Srbiju. Uostalom, kao što ste rekli, 2019. godine slavimo 180 godina od ponovnog uspostavljanja naših diplomatskih veza: kažem ponovnog uspostavljanja jer su Francuska u doba dinastije Kapeta i nemanjićka Srbija već u 13. i 14. veku održavali takve odnose. Ova činjenica se mora obeležiti jer nam to omogućava da govorimo o tome koliko su naše veze duge i bogate: ovo je dragoceni temelj na kojem možemo izgraditi zajedničku budućnost, nadamo se svetlu, kako za Srbiju, tako i za Francusku.

Njegova Ekselencija ambasador Republike Francuske u Srbiji, gospodin Frederik Mondoloni (Foto: Tijana Janković-Jevrić)

U kojoj meri se ekonomska saradnja Francuske i Srbije ojačava? Da li se beleži veći broj francuskih kompanija koje posluju u Srbiji?

– Francuska je danas na sedmom mestu investitora u Srbiji, odnosno deveti poslovni partner Srbije. Poslovni odnosi dve zemlje dostigli su milijardu evra u 2018. godini, a taj je broj i dalje u porastu. Danas je oko sto francuskih firmi aktivno u Srbiji, a one zapošljavaju oko 11.000 ljudi. Jasno je da je ovaj odnos u usponu, mogu da zaključim da se to prisustvo od mog dolaska učvršćuje: navešću već pomenutu koncesiju aerodroma Nikola Tesla, ali i koncesiju deponije u Vinči koju je dobila firma Suez-Itošu krajem 2017. ili fabriku guma Mišlen-Tigar u Pirotu. Ova fabrika je jedan od najvećih poslodavaca i izvoznika u Srbiji.

Ove godine je 85. godišnjica od atentata na jugoslovenskog kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića i francuskog ministra Luja Bartua u Marselju, čija statua je u dvorištu ambasade. O tome je naš portal pisao, kao i o divnim Korzikancima koji su prihvatili srpske izbeglice u toku Velikog rata. Srbija i Francuska imaju dosta zajedničkih događaja, istorije, znamenitih ljudi. Čini se da smo prethodnih decenija pomalo zaboravili na istoriju koja nas povezuje. Kako da nove generacije podsetimo na sve to i da otrgnemo od zaborava istorijsko-kulturološku vezu i prijateljstvo dve države?

– Imate pravo što to ističete, kao što sam već rekao, Francuska i Srbija imaju zajedničku istoriju koja je veoma bogata i duga, pošto jedna od prvih veza naše dve zemlje datira iz 1245. kada se Jelena Anžujska udala za Uroša I. Imali smo prilike da 2018. godine, povodom stogodišnjice kraja Velikog rata, organizujemo brojne događaje o zajedničkoj istoriji, kojima smo hteli da na nju podsetimo i u Srbiji u Francuskoj. Ovom vas prilikom podsećam na izložbu o sećanjima srpskih porodica na Veliki rat koju smo upriličili i predstavili u Vojnoj školi u Sen-Siru s velikim uspehom. Uopšteno gledano, važno je da diplomate, institucije kulture, novinari i obrazovni sistemi iskoriste zajedničke trenutke naše istorije kako bi ih preneli mlađim generacijama.

Moguće je čak i uspostaviti veze između epoha kako bi se bolje istakli neki događaji: na primer, da li znate da su se 610 godina pre naših zajedničkih borbi 1918. na Solunskom frontu, 1308. godine Francuzi i Srbi zajedno borili na jugu Balkana? Reč je o trupama princa Šarla Valoa i kralja Uroša II. Koliko znam, reč je o prvoj zajedničkoj borbi srpskih i francuskih vojnika.

Frederik Mondoloni, ambasador Republike Francuske u Srbiji

Da li ste putovali po Srbiji i šta je, po vama, iz ugla stranca koji živi na Balkanu, turistički potencijal Srbije? Šta vam se ovde najviše dopalo?

– Da, imao sam prilike da više puta obiđem mesta u Srbiji i mislim da ovde zaista ima turističkog potencijala. Najpre bih pomenuo bogatu srpsku kulturu i istorijsku baštinu. Beograd i Novi Sad su dva grada koja već privlače brojne turiste koji posećuju Kalemegdan, hram Svetog Save, crkvu Svetog Marka, tvrđavu na Petrovaradinu, itd. Ja bih tu ipak dodao mnoge izuzetno značajne manastire poput manastira na Goliji, Studenice, Žiče ili isposnice Svetog Save. Takođe, tu su i rimski lokalitet Feliks Romuliana, vizantijski Justinijana Prima (Caričin grad), tvrđave u Nišu, Smederevu i Golupcu i tvrđava Maglič, iz srednjeg veka, kao i nasleđe iz 18. i 19. veka, poput kripte i kraljevskog kompleksa u Topoli ili etno-sela u Sirogojnu.

Kada je reč o zelenom turizmu, Srbija ima prvoklasna prirodna dobra. Planinarima bi se dopali Stara Planina, Suva Planina, Tara, Golija ili manje poznat Dukat na samom jugu zemlje. Uostalom, mnoštvo prirodnih dobara vredi videti, navešću na primer kanjon Uvca, Đavolju varoš, Deliblatsku peščaru i Vražji kamen kod Trgovišta, na jugu Srbije. Ljubiteljima skijanja bi se svideli Kopaonik, Zlatibor, Babin Zub, Nova Varoš, itd.

Ako pređemo na gastronomiju i vina, tu bih istakao Leskovac i okolinu, Frušku goru i Negotinsku krajinu. Dodao bih i sjenički kraj i Pirot zbog sireva, ali i Zlatibor zbog suhomesnatih proizvoda. Ovo nije konačan spisak, jer i drugi krajevi Srbije imaju odlične proizvode.

Najzad, priču o turizmu valja upotpuniti banjama, gde Srbija zaista ima šta da ponudi. Primer za to su Vrnjačka Banja i Sokobanja.

Srbija ima veliki turistički potencijal koji treba razvijati.

Čini se da nikad nije bilo lakše doći iz Francuske u Srbiju i iz Srbije u Francusku. Er Frans je uveo nove letove iz i do Pariza, a od juna imaćemo i vezu sa Lionom (Viz Er). Raduju li vas ove informacije?

– Naravno da me raduju. To se uklapa u ono što sam vam rekao: kod Francuza, bili oni preduzetnici ili turisti, raste interesovanje za Srbiju. Nov let Er Fransa će pojačati veze između naše dve zemlje i omogućiti da se povećaju broj i učestalost turista i investitora koji dolaze u Srbiju. To je odlična vest za naše bilateralne odnose.

Da li kao ambasador jedne velike države kao što je Francuska imate slobodnog vremena?

– Posla ne manjka, kao što možete pretpostaviti! Zbog mnogobrojnih svakodnevnih aktivnosti, složenosti nekih predmeta, a naročito raznorodnosti domena u kojima se Francuska angažuje u Srbiji, ostaje mi veoma malo slobodnog vremena u pravom smislu te reči.

Kažu da je jedan od najlepših pogleda na Kalemegdan upravo sa poslednjeg sprata vaše rezidencije. Da li se odatle vidi Spomenik zahvalnosti Francuskoj? Kada možemo da očekujemo njegovo svečano otvaranje?

– Pogled sa poslednjeg sprata ambasade zaista je divan: odatle se pruža prelep pogled prema Kalemegdanu, i tako sve do Zemuna. Spomenik zahvalnosti Francuskoj delom je skriven rastinjem u parku, ali se i on vidi, naravno. Predviđeno je da se zvanično otvori tokom posete predsednika Republike Francuske u julu ove godine.

Da li je privilegija i čast raditi i živeti u jednoj od najlepših zgrada u Beogradu, u zgradi Ambasade Republike Francuske, biseru art dekoa na Balkanu?

– Da, svakako. Svakako je reč o jednoj od najlepših ambasada u Beogradu, i verovatno jednoj od javnih zgrada na jednoj od najboljih lokacija u prestonici. Svestan sam koliko imam sreće što tu živim i radim, pogotovo što je u pitanju, kao što ste i sami rekli, jedna od četiri francuske ambasade na svetu izgrađene u stilu art deko, a verovatno je i jedna od najlepših.

Na koju destinaciju u vašoj zemlji biste prvo pozvali nekog iz Srbije ko nikad nije bio u Francuskoj?

– Nije lako odgovoriti na to pitanje! Rekao bih da to zavisi od ukusa i želja. Ako želite da otkrijete francusko kulturno nasleđe, Pariz je odličan za početak. Ako vas zanima gastronomija, onda preporučujem vinograde u Bordou ili Burgonji, kao i Lion. Ako hoćete da idete u prirodu, predlažem obale Atlantika ili Alpe. Moja lična preporuka je svakako Korzika, koja spaja lepotu mora i planina, dobru kuhinju i najznačajnije kulturno-istorijsko nasleđe.

Nakon nekoliko godina pauze, krajem maja u Beogradu će se održati novo izdanje Festivala francuskog filma. Pošto ste ljubitelj kinematografije, da li Vas raduje ova vest?

– Naravno, srećan sam što će se ovaj festival ponovo održati, jer je to odličan način da se srpska publika upozna s francuskim filmom. Sedma umetnost se širi, a najbolji način za to je ovakav festival! Nadam se da će se ovo novo izdanje biti uspešno i da će srpska publika biti veoma zadovoljna.

Verziju ovog intervjua na francuskom jeziku pronađite OVDE, a putopise iz Francuske na sledećem LINKU.

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com; Fotografije: Tijana Janković – Jevrić; (Tekst i fotografije su u vlasništvu privrednog društva Medijska kuća Priče sa dušom doo i moguće ih je preneti u drugi digitalni medij uz obaveznu objavu izvora teksta i slika i objavu linka ka www.pricesadusom.com u samom tekstu i na kraju teksta. Potpisati i autora fotografija. Tekst nije dozvoljeno preneti u štampani medij)

Ostavite odgovor