Iznenađujuće sunčan dan početkom marta izmamio je brojne turiste i lokalce u marseljsku luku, pa je red za karte bio dugačak više od 100 metara. Misleći da je dovoljno da dođem 15 minuta pre polaska, propustio sam brod za Dvorac If, koji je inspirisao Aleksandra Dimu da napiše knjigu Grof Monte Kristo.
Čak i za sledeći polazak nije bilo mesta jer su ležerni Francuzi s juga prodali više karata nego što ima sedišta na brodu, pa sam pomerio putovanje za još sat vremena.
Napokon, na čuveno ostrvo koje se nalazi nekoliko kilometara od Marselja, stigao sam u popodnevnim satima, pa sam za posetu i kratko sunčanje imao svega dva sata.
Na ovoj lokaciji se ne može noćiti, pa se svi turisti moraju vratiti nekim od brodova u toku dana.
Jedan dan jeste dovoljan, jer je glavna atrakcija upravo zamak, koji ćete brzo obići, pročitati neke zanimljivosti o ovoj građevini, spustiti se u tamnice, a zatim se, kao i većina turista, prepustiti sunčanju, fotografisanju i posmatranju panorama Marselja, koji je preko puta.
Povratna brodska karta košta oko 10 evra, a ulaznica na ostrvo šest.
Može se posetiti i još jedno ostrvo, ali u tom slučaju treba krenuti rano ujutru.
Po iskrcavanju saznajem da je francuski vladar Fransoa Prvi želeo da ima ovaj dvorac (Château d’If) zbog tri stvari: da odbrani obalu od eventualne invazije neprijatelja, da zaštiti novu kraljevsku flotu i da može da kontroliše Marselj koji je 1480. godine aneksirala Francuska. Sagradio ga je 1524. godine.
Ovo je bio i državni zatvor, a svako ko bi se suprotstavljao vlastima u periodu od 1580. do 1871. godine, bio je ovde zatočen. To se posebno odnosilo na protestante i republikance.
Za javnost je otvoren 1890. godine.
Ipak, osim suvoparne istorije, razlog zbog kojeg se ovde dolazi na izlet je roman Grof Monte Kristo, za koji je Aleksandar Dima baš u ovom ostrvu pronašao inspiraciju 1844. godine.
Glavni junak Edmond Dantès bio je zatvoren u Ifu, njegove dogodovštine prevedene su na skoro sve svetske jezike, a snimljena su i 23 filma.
Ostrvo ima površinu svega 3 hektara i najmanje ostrvo u ovom delu sveta.
Okruženo je visokim bedemima, sa osmatračnicama koje nadvisuju litice i nenaseljeno je.
Dvorac je kvadratna, trospratna zgrada, dužine 28 metara, sa tri velike kupole.
Zbog svoje pozicije i načina gradnje, tvrđava je retko napadana, a jedan od razloga je taj što samo utvrđenje izgleda kao stena, što je umelo da zbuni neprijatelje.
S druge strane, tako izolovano, bilo je odlično mesto za jednu od najozloglašenijih tamnica i zatvorenike koji bi tu ostali do smrti.
Zatvorenici su bili drugačije tretirani u odnosu na klasu kojoj su pripadali i stepenu bogatstva.
Siromašni prestupnici bili su smešteni u podzemnim tamnicama, ispod zamka, po njih 20 u jednu ćeliju, dok su oni bogatiji mogli da dobiju više svetlosti, čak i kamin i garderobu.
U stvarnom životu, odavde niko nikada nije pobegao, osim glavnog junaka romana Aleksandra Dime, kojem je to pošlo za rukom.
Prvi deo putopisa iz Marselja pročitajte ovde, a drugi ovde.
Autor: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com; Fotografije: Nenad Blagojević; Napomena: Članak je u vlasništvu Priče sa dušom doo i može se preneti na drugi sajt uz link ka sajtu www.pricesadusom.com u tekstu i na kraju teksta. Članak nije dozvoljeno preneti u štampane medije. Potpisati fotografe. Hvala vam što poštujete autorska prava.
