U Prolom Banju volim da dođem autobusom: iz Beograda postoji direktna linija do samog hotela, polazak je u 10, a dolazak u 14.45 sati. Prevoznik je Lasta, pa ako ste student, penzioner ili možda novinar, dobićete popust na kartu u jednom smeru. I posle dodatno u povratku.
Prijavljujem se na recepciji, smeštam se u apartman i odmah odlazim na kafu, da se, dok ima dana, osunčam u kafiću na ulazu u hotel i uživam u Miholjskom letu. Tačnije, naručujem specijalnu ponudu – kafu i mafin, koja mi je taman po meri.
Konobar donosi i čašu Prolom vode, pre nego što sam bilo šta rekao. Saznajem da je to ovde tradicija, da gost bude poslužen lekovitom vodom koja se toči na izvoru na istočnim padinama obližnje planine Radan. O izvrsnom pivu koje se pravi od ove vode i koje se može piti samo u banji pisaću drugom prilikom.
Ova voda, osim u bazenima, teče i kroz cevovod, pa je dostupna u svakom trenutku i u hotelskim sobama hotela Radan, bilo da je pijete ili se tuširate. Znači, po dolasku u ovu banju, čak i kad dođete samo zbog odmora, a ne lečenja, sve vreme ste pod uticajem i svojevrsnom terapijom Prolom vode. Zato i ne čudi što se uvek već posle 24 sata boravka u ovom prirodnom raju osećam drugačije i bolje.
Kao i prošli put, kompletno sam isprobao Svet sauna: finsku, bio i infracrvenu saunu, đakuzi bazen, tepidarijum i parno kupatilo. Na kneipp stazi, dok vam je voda nešto iznad članaka, šetate kroz toplu, a posle kroz hladnu vodu. Odlično je za noge i cirkulaciju krvi. Vruće – hladno, prošli put sam obišao pet, a sada deset krugova. Pod obavezno spada i slana soba sa zidovima od kamene soli, koja je ovde stigla pre dve godine.
Dok sam se spuštao liftom sa trećeg sprata gledajući u poster sa opisom tura za goste hotela, setio sam se da su mi kao dečaku roditelji pričali o drvenoj crkvi Lazarici koju su ovde videli i o prirodi do koje se mora stići pešice. Oni su čak preko brda pešice došli do Đavolje varoši, ali ovog puta, ipak nisam bio za tu avanturu.
U hotelu sam saznao da se gostima ipak preporučuje odlazak automobilom (25 kilometara od banje), a onda obilazak odredišta pešice. Sve to je pisalo i u liftu, pa je naredni dan u mojoj glavi već bio isplaniran za pešačenje.
Nakon bogatog doručka (toplički sir sa slike je uvek na meniju), fotografisao sam mapu pešačkih staza i krenuo sa vodičima.
Na putu ka vodopadu Soko laganim hodom prolazimo pored nekadašnjeg Mosta ljubavi, preimenovanog u Most tajnih želja.
Saznajem da su se na tom mestu pre desetak godina sreli i zavoleli dvoje gostiju ove banje. Bio je to sudbinski susret. Žena se vraćala iz crkve-brvnare Lazarice, dok je muškarac krenuo u šetnju iz pravca hotela. Sreli su se na mestu na kojem se Prodanov potok uliva u Prolomsku reku, rodila se ljubav i od tada meštani i gosti Prolom Banje veruju da je to mesto na kojem počinju lepe stvari. Oni koji su sami i traže srodnu dušu, vezuju jednu belu maramicu, a oni koji su već u vezi ili u braku, vezuju dve maramice kako bi svoju ljubav učinili večnom i jakom.
Prema svedočenjima meštana, na njenom licu niko nije video osmeh, već samo duboko urezanu tugu. Viđali su je kako se svakodnevno ovuda šeta sama, često se zaustavljajući i gledajući u bistru vodu. Nakon famoznog susreta, njena tuga je nestala sa lica, a oboje su shvatili da život ne prestaje u pedesetim godinama. Sutradan, tajanstvena žena je na mostu karminom napisala „Most ljubavi”, nakon čega ovo mesto postaje sve popularnije turističko stajalište. Kažu da danas brojni gosti ove banje, pogotovo žene, kada dođu ovde, zastanu i gledaju svoj odraz u nadi da će u rečici ugledati lik svoje srodne duše.
Na oko dva i po kilometara od hotela, pešačeći najvećim delom asfaltom, a posle isključivo kroz šumu i pored rečice, dolazimo do vodopada Soko. Marina Cvetković, poznatija kao Šumska vila Prolom Banje priča mi da su tu nekad davno, u stenama, sokolovi svijali svoja gnezda, što je bio znak da je reč o izuzetno čistom staništu. Voda koja se spušta sa vodopada je pitka i gotovo da nema turiste koje ne zasuče rukave i reši da je proba direktno iz slapa.
– Retka su mesta kao što je Radan planina, gde je priroda bila tako izdašna i darivala sve ono što planinu čini primamljivom i prihvatljivom putnicima namernicima. Na čistom planinskom vazduhu odmara se ne samo telo, već i duša. U podnožju planine, na istočnom delu nalazi se Caričin grad, a na zapadnim padinama Đavolja varoš. Na vodopadu Soko, voda se obrušava sa stene visine šest metara – rekla je Marina za Priče sa dušom.
Dok izlazimo iz šume srećemo se sa raznovrsnim šumskim drvećem. Smenjuju se hrast, bukva, cer, dren, grab, bor, jela, a po izlasku na drum vidimo i beremo trnjine, šipurak i druge šumske plodove. Za svakog po nešto. Odmah smo se složili da ćemo, po povratku u hotel, skuvati čaj.
Vraćamo se stazom čija je dužina u odlasku i u povratku oko pet kilometara i nije previše naporna, osim što treba naglasiti da se u tih 600 metara do samog vodopada treba više puta preći rečicu, sa kamena na kamen. Ne kažem da je potrebna kondicija, samo treba biti oprezan i u adekvatnoj obući.
Vidikovci su posebna draž i ima ih više. Do najbližeg se stiže za desetak minuta hoda od hotela, a odozgose pruža lep pogled na crkvu Preobraženja Gospodnjeg. Tu su i klupice, pa se možete odmoriti i napraviti pauzu.
U sklopu jedne od pet pešačkih tura pauza se pravi kod vidikovca Vampir voda, ispod kojeg teče Prolomska reka. Duga je 23 km i izvire na Radan planini. Zanimljivo je da su meštani, na potezu od crkve Lazarice do ušća izgradili 28 vodenica- potočarki. Danas radi samo jedna i to Ćirićeva vodenica u selu Rudare, nedaleko od kamenoloma. Meštani kažu da je „vampir voda“ poznata po vampirima i da su se oduvek na tom mestu ljudi i konji plašili da priđu vodenici i vodi.
Ova banja čuva mnoge tajne i legende. Turisti ovde dolaze prvenstveno zbog vode i njenih svojstava, čija je zvanična primena kao lekovitog sredstva počela 1964. godine. U kombinaciji sa balneoterapijom u samoj banji, ona blagotvorno deluje u lečenju i prevenciji bolesti bubrega i mokraćnih puteva, bolesti kože, bolesti organa za varenje i reumatizma. A kada se tome dodaju šetnje i boravak u prirodi, odnosno šumska terapija koju sam vam predstavio u ovom tekstu, užitak je kompletan, makar došli samo na produženi vikend.
Više informacija o ovom popularnom mestu na jugu Srbije, pronađite OVDE.
* Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com * Fotografije: Priče sa dušom i Marko Gašić * Napomena: Tekst i fotografije su u vlasništvu privrednog društva Medijska kuća Priče sa dušom doo Aranđelovac i moguće ih je preneti u drugi digitalni medij uz obaveznu objavu izvora članka i slika i objavu linka ka www.pricesadusom.com u tekstu i na kraju teksta. Tekst sadrži plasiranje proizvoda i usluga i sponzorisane linkove. Potpisati autora fotografija. Članak nije dozvoljeno preneti u štampane medije. Hvala vam što poštujete autorska prava u Srbiji.
1 komentar
Ma ja se posle ovog teksta osećam kao da sam se okupala u Prolom vodi 🙂 Magično i lekovito….