Drugačije od teksta himne Sabora narodnog stvaralaštva u Levču koji kaže „Prođoh Levač, prođoh Šumadiju, al’ ne nađoh za sebe devojku“, u porti manastira Kalenić i izvan nje, na tradicionalnoj 46. manifestaciji Prođoh Levač, prođoh Šumadiju, lepih devojka bilo je na svakom koraku. Jedne su predstavljale gurmanske specijalitete koje su umesile ili skuvale kod kuće, druge su igrale i pevale sa svojim kolegama na dvema binama, dok su se one najupornije, koje su cele godine negovale svoju dugu kosu, prijavile za takmičenje za najdužu pletenicu.
Pobednica u kategoriji devojaka starijih od 15 godina, Milena Lukić (26) iz Jagodine, po drugi put je odnela titulu devojke sa najdužom kikom, a žiri je svojim metrom izmerio čak 122 centimetra.
– Prošle godine sam pobedila sa dužinom od 106 centimetara. Priznajem da sam očekivala pehar, iako je konkurencija bila jaka. Ovako dugu kosu imam još od detinjstva, i ne šišam se, već samo osvežavam krajeve – rekla mi je Milena, koju su iz publike bodrili sestra, drugarica i suprug.
– Kosu nikad nisam farbala, ne koristim fen i perem je isključivo prirodnim šamponima. Vašim čitateljkama preporučujem da naprave šampon od korena koprive i da njime masiraju kožu, odnosno teme glave. Dovoljno je da koren koprive potope u hladnu vodu i ostave da odstoji 24 sata, zatim da ga procede i tom smesom da masiraju. Veoma je lekovita i delotvorna – otkrila mi je Milena.
Sa Jasminom Jevremović (34), lekarkom opšte medicine iz sela Velika Kruševica, sreo sam se na štandu Udruženja žena Levčanke, koje su pred turiste iznele ono najbolje iz svojih kuhinja.
– Prošle godine sam se učlanila zbog druženja, a kasnije mi se svidelo negovanje tradicije i pripremanje etno-hrane. Za danas sam spremila pitu od sira i vanilice po receptu moje bake, koji ću podeliti sa vama. Potrebno je 400 grama masti, jedna čaša kiselog mleka, brašno, džem i šećer u prahu. Prvo se umute mast i kiselo mleko, brašno se dodaje do određene gustine testa i posle se razvije. Čašica od rakije služi kao modla i njom se prave krugovi. Kružići se peku u plehu 20 minuta na temperaturi od 200 stepeni, a nakon toga se spajaju džemom od kajsija ili šljiva, po kojima je naš kraj poznat, i posipaju prah šećerom – objasnila mi je doktorka.
Najzauzetija dama ovogodišnjeg sabora Suzana Milenković (27), diplomirana ekonomistkinja, direktorka Turističke organizacije Rekovac i jedna od najmlađih na toj funkciji u Srbiji, odvojila je nekoliko minuta za Priče sa dušom.
– Ovo je treći sabor u čijoj organizaciji učestvujem, a prvi kao direktorka. Na ovom mestu sam tek dva meseca i imam mnogo veću odgovornost nego ranije. Levač je poznat kao jedan od najpitomijih krajeva centralne Srbije, čuven je po etnografskim znamenitostima, narodnoj arhitekturi, samoukim slikarima, živom folkloru. Naš najznačajniji lokalitet je manastir Kalenić, a imamo i još pet manastira i brojne crkve, arheološko nalazište u Županjevcu, izletnička mesta. Ljubitelji gastronomskog turizma mogu da probaju našu tradicionalnu levačku kuhinju, za koju su danas zadužene članice udruženja Levčanke iz Velike Kruševice i Zlatne ruke Levča iz Sibnice – rekla je direktorka.
Program je počeo predstavom Srbija, kuća ljubavi u režiji Radojice Kuzmanovića, nekadašnjeg direktora Nacionalnog ansambla Kolo, u kojem su učestvovali poznati glumci i pevačice, hor Obilić i KUD Lola iz Beograda. Sutradan, na Svetog Iliju, nastavio se izložbom domaće radinosti i starih zanata, takmičenjem zdravičara, izborom najduže pletenice, najlepše saborice, najlepše nošnje i najdužih brkova.
Kao bloger i novinar koji je obišao mnoge manifestacije u Srbiji, u Rekovcu me je oduševilo to što nije bilo šatora sa glasnom muzikom i neprimerenim sadržajima (kiseli kupus i pečenje su uvek za svaku pohvalu) što je pokazatelj da ova manifestacija zaista čuva duh Šumadije u izvornom, čistom obliku. Uprkos tome, Ministarstvo kulture ove godine nije podržalo sabor koji ima tradiciju dugu skoro kao Dragačevski sabor trubača u Guči.
Tekst i foto: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com
1 komentar
Hvala ti što pišeš o ovim manifestacijama, jer za njih ne bismo ni znali 🙂