Priče sa dušom

Naša arheološkinja među maslinama i tartufima: Ljubav me je odvela u italijansko selo

Imam fantastičnu priču za tebe. Moja mušterija, Beograđanka sa diplomom Filozofskog fakulteta, udala se za Italijana i preselila se na selo – rekla mi je prošle godine moja frizerka Brankica dok me je šišala u njenom salonu na Novom Beogradu. Ideju sam zabeležio u rokovnik i ovog juna otputovao u Unćinano, italijansko selo kraj Spoleta, šezdesetak kilometara od Peruđe, da posetim Ivanu Stojanović (37) i njenog supruga Andreu Panellu (37).

Napulj, Kapri, Spoleto 15 489_1024x768

Kuća je na nadmorskoj visini od 470 metara, dok su okolne planine na više od 1.000 metara

Do pre pet godina diplomirana arheološkinja iz novobeogradskog bloka 70a nije bila upućena u život na selu i nije joj padalo na pamet da će jednog dana živeti u prirodi, na brdu, okružena životinjama i biljkama, bez komšija, na šest kilometara od prve prodavnice. Danas, ne samo da ume da pomuze krave, ovce i koze, nego i vozi automobil i traktor, pravi med i sir, čisti štalu, predivno kuva i sprema odlične likere od višole (voća nalik višnji), morača i oraha, i priprema se za uzgajanje tartufa.

Njen život sa mužem na imanju od 80 hektara, udaljenom oko 1.200 kilometara od Save, blokova i Arhiva Srbije u kojem je radila, ispunjen je poslom i obavezama, a pre svega velikom odgovornošću. Na pitanje zbog čega su odabrali selo, Andrea i Ivana odgovorili su mi jednostavno: „Želeli smo slobodu“. Iako mnogo rade, jer imaju desetak krava, dvadesetak ovaca i koza, kokoške, patke i golubove, 1.000 stabala maslina i isto toliko oraha, i brojne autohtone vrste voća, kao i velike površine pod travom, zadovoljni su jer su sami svoje gazde i uživaju u idili sa svojim životinjama.

Napulj, Kapri, Spoleto 15 454_1024x768

Voleli bismo da u budućnosti razvijamo sortu kianina i da imamo najbolji kvalitet te krave – kažu Ivana i Andrea

– Svakoj kravi smo nadenuli ime. Nela, Lira, Franka, Bela Roza, Italija Una (rođena je na Dan republike), Dijana (dobila je ime po boginji lova jer je rođena 1. septembra kada u Italiji počinje sezona) neke su od naših ljubimica, a meni je omiljena Rošona, koju na srpskom jeziku zovem Crvenka. Znam kada su im rođendani, a mnoge sam porađala. To je neverovatan osećaj, plakala sam više puta – priča mi Ivana dok se sa suprugom priprema da, prvi put ove godine, pusti krave na ispašu, gde ostaju do oktobra.

Napulj, Kapri, Spoleto 15 468_1024x768– Kada vide našu kuću i idilično mesto na kojem živimo, svi pomisle da je život na selu kao u raju i da se ništa ne radi, ali naprotiv, mi se ne zaustavljamo sa poslom. U poređenju sa Beogradom, ovde zdravije živim, jedemo naše meso i hranu, a proizvodimo i ekstra devičansko maslinovo ulje koje izvozimo u Ameriku. U prodavnicu idemo samo kad moramo i srećni smo kada možemo da napravimo ručak od naših proizvoda – ističe.

Moji sagovornici upoznali su se u Beogradu kada je Andrea došao da poseti svog prijatelja. Nakon godinu i po dana veze na daljinu, Ivana je, 2010. godine odlučila da se preseli u Italiju.
– Porodica i prijatelji prvo su bili u čudu, ali kad su upoznali Andreu, zavoleli su ga na prvi pogled. Na venčanju je bila samo moja kuma, a napravili smo i slavlje za goste. Voleli bismo da imamo i svadbu u Srbiji, ali o tome još uvek razmišljamo – zagonetna je Ivana.

Napulj, Kapri, Spoleto 15 562_1024x768

Pas Đino je punopravni član porodice, ima pet i po godina i došao je kod Ivane i Andree kada mu je bilo šest meseci

– Susret i ljubav sa Ivanom desili su se totalno neočekivano i ja sam srećan što živimo ovde. Odrastao sam u centru Peruđe, a kuću na ovom imanju obnovio je moj deda krajem sedamdesetih, kada sam ja rođen – objašnjava mi Andrea, koji je na selu zadužen za teže poslove od kojih mnoge obavlja vozeći traktor, kao što je bilo prevrtanje sena tokom moje posete, dok Ivana vodi računa o stoci i kući. U sezoni branja maslina, nema podele na muške i ženske poslove.

Napulj, Kapri, Spoleto 15 574_1024x768

Po diplomiranju Andrea je otputovao na Tajland u nameri da tamo otvori poslastičarnicu, ali se na kraju ipak vratio i odabrao selo

Pošto sve rade sami, neretko im u posetu dolaze vuferi, volonteri poznate svetske organizacije WWOOF koji rade na farmi, a zauzvrat dobijaju smeštaj i hranu.

POGLEDAJTE PRILOG O IVANI I ANDREI KOJI SAM NAPRAVIO ZA ŽIKINU ŠARENICU, POČINJE NA 1.19.10

– Imali smo goste iz Amerike, Letonije, Francuske, Austrije i sa mnogima smo sklopili divna prijateljstva, ali, nažalost, danas nema previše odgovornih ljudi. Mnogi se najave, i u poslednjem trenutku otkažu ili se ne pojave – iskren je Andrea, po obrazovanju – profesor italijanskog jezika za strance.
– Moji roditelji i sestra Aleksandra iz Beograda su nas posetili. Ona je brala masline, dopalo joj se – dodaje Ivana, kojoj iz Srbije najviše nedostaje porodica.

– Volela bih da mogu sa nekim uživo da popričam jer ovde nemam prijatelje, imam samo Andreu. Nije lako sklopiti nova prijateljstva u 37. godini… Nedostaju mi grad i reka, ali i srpska hrana, pa zato čim dođem u Beograd prvo kupim pljeskavicu. Počeli smo pripreme i nadam se da ćemo već u julu biti u prestonici Srbije – rekli su mi Ivana i Andrea, dok smo ručali pastu sa divljom šparglom, za stolom ispred njihove kućice iz snova.

Napulj, Kapri, Spoleto 15 400_1024x768

Andrea, Ivana, njihovi prijatelji iz Peruđe, moja devojka Danica i ja večerali smo jaretinu i probali domaća vina

Tekst i foto: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com

komentariNapišite komentar

Da li vam se dopao ovaj tekst?

%d bloggers like this: