Priče sa dušom

Naučila je TRI JEZIKA koja malo KO ZNA i postala NAJTRAŽENIJI turistički vodič

Prema statističkim podacima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za 2016. godinu, u Srbiji je prošle godine bilo 18.798 Šveđana, 6.780 Danaca i 6.244 Norvežana. Najviše skandinavskih grupa turista je na dunavskim krstarenjima od Nemačke ili Austrije do Rumunije, koji posećuju Srbiju na dan-dva i tada razgledaju Beograd, Novi Sad i Đerdap.

Veliki broj preko domaćih agencija angažuje Jelenu Stanković (37), licenciranog turističkog vodiča za skandinavske jezike, a ova vredna devojka neretko je i jedina osoba sa kojom se sretnu u našoj zemlji.

Sve više skandinavskih turista poslednjih godina posećuje Srbiju i organizovano u grupama, na nekoliko dana, odseda u dobrim hotelima i ima bogat program, u saradnji sa našim agencijama

Ona je već 10 godina u ovom poslu, ugostila je na hiljade turista i, kako kaže u Priči sa dušom, nije se umorila. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu (grupa: skandinavski jezici i književnosti) a tečno govori švedski, danski, norveški, engleski i nemački.

– Želela sam da se bavim prevođenjem ili nekim drugim poslom u kulturi, koji se odnosi na povezivanje Srbije i Skandinavije. Za vreme fakulteta boravila sam tamo, imala sam stipendije u njihovim visokim narodnim školama, a i kasnije sam bila veoma često u tom delu Evrope, što činim i sad, tako da su mi se snovi ostvarili. Odmah posle fakulteta 2004. godine počela sam da radim za jednu dansku turističku kompaniju koja je imala predstavništvo u Beogradu. Tako sam i odlučila da završim i našu državnu obuku za vodiče i položila vodički ispit 2006. godine – seća se.

Jelena na Petrovaradinu

Jeleni je najvažnije da Beograd i Srbiju predstavi što bolje, jer, kako kaže, upravo turistički vodiči često su jedini ljudi iz naše zemlje sa kojima turisti dolaze u duži kontakt, te je i ona, na neki način, ambasadorka svoje zemlje.

– Bitno mi je da ljudi nešto zapamte o našoj kulturi i istoriji, da se lepo provedu, u čemu dajem svoj maksimum (često ture začinjavam šalama), kao i da šire dobre utiske iz ovog dela sveta. Ako uspem da razbijem i neke predrasude koje možda neko ima o nama, onda je moje zadovoljstvo još veće. Ta razmena pozitivne energije kroz posao donela mi je i neka veoma značajna prijateljstva, a i jedno divno kumstvo u Švedskoj – iskrena je.

Objašnjava mi da su sva tri skandinavska jezika slična i dodaje da joj se dešavalo da joj posle nekoliko dana vođenja na švedskom, usred vođenja na danskom jeziku „uleti“ neka švedska reč ili obrnuto.

– Od takvih „grešaka“ ranije sam pravila šalu na sopstveni račun a i na račun gostiju, i videla ko je zaista koncentrisan na ono što pričam ili samo fotografiše okolo. Sada mi se to ne dešava. Inače, Skandinavci odmah reaguju ako u njihov jezik „uleti“ neka reč iz susednog  jezika – kaže.

Obožavaju i Taru, Staru planinu, Zlatibor, Kopaonik, Goliju, manastire, Felix Romulianu, Đerdap

Pitam je i šta turisti iz severnih evropskih zemalja najviše vole u Beogradu?

Danci se mnogo više oduševljavaju planinama, čak i brdima (jer je Danska ravničarska zemlja), u poređenju sa Šveđanima i Norvežanima koji imaju planina na pretek. Svima se u Beogradu najviše svide tvrđava, Hram Svetog Save, Saborna crkva, Muzej Nikole Tesle, delovi Dorćola i Zemuna, pijace, razgledanje grada sa reka i neke manje umetničke galerije. Kuća cveća najviše privlači starije generacije koje se sećaju Tita, dok noćni život Beograda ostavlja veliki utisak na mlađe ljude iz Skandinavije. Pozitivne utiske nosi i Air Serbia i hrana u našim avionima, na letovima od Kopenhagena i Stokholma.

O našim modernim restoranima se sve više piše u Skandinaviji, naročito u Švedskoj, u sklopu reklamiranja Beograda i Srbije kao zanimljivih turističkih destinacija

Kada je o celoj Srbiji reč, prema Jeleninim rečima, Novi Sad ubedljivo prednjači, zbog starog gradskog jezgra, Petrovaradina i Fruške gore, kao i Exit festivala. Veoma im se dopadaju i Sremski Karlovci i karlovačka vina, a naročito slatko vino bermet. Poslednjih godina skandinavskim gostima Niš je izuzetno prijatno iznenađenje.

Severnjaci izuzetno pozitivno reaguju i na crkvu Svetog Đorđa na Oplencu i ceo kompleks u Topoli. Švedska, Danska i Norveška su monarhije, a Karađorđevići imaju tradicionalno dobre prijateljske veze sa skandinavskim kraljevskim kućama.

– Uvek mi kažu da je „Niš grad koji ima dušu.“ Veoma im se sviđa naša hrana (ogromne porcije malo kvare utisak), rakije, med, vina i pivo iz manjih pivara. Norvežanima je veoma važna priča o jugoslovenskim zarobljenicima (pretežno srpskim) za vreme Drugog svetskog rata u radnim logorima u Norveškoj, na čemu se velikim delom zasniva i prijateljski odnos Norveške i Srbije, već decenijama. Ima zanimljivih, a i tragičnih priča i iz Prvog svetskog rata, i kasnije iz mirnodopskih uslova, a koje nas povezuju. I gostoprimstvo, otvorenost i neposrednost naših ljudi ostavljaju veoma dobar utisak. Neblagonaklono gledaju na pušenje u većini naših ugostiteljskih objekata, nepropisno bacanje smeća, što se naročito vidi duž puteva, kao i na loše puteve do pojedinih lokaliteta – detaljna je Jelena.

U kanjonu Tare

Pošto je jedna od svega tri dame koje rade kao licencirani vodiči na skandinavskim jezicima u Srbiji, zanimalo me je ko je menja kada je sprečena da radi?

– Ukoliko su i Aleksandra i Ivana zauzete onda će agencije obezbediti vodiča na engleskom. Mada, to ume da bude problem ako su u pitanju skandinavski penzioneri koji slabo govore engleski jezik (zavisno od njihovih profesija), pa onda njihov pratilac mora da prevodi to što naš lokalni vodič priča, tako da se dosta toga izgubi u prevodu. Najbolje je da imaju lokalnog vodiča na svom maternjem jeziku kad god je moguće, jer turisti dobiju mnogo bolju i sadržajniju turu, što i pratiocima njihovih grupa olakšava posao.

U Priči sa dušom otkrila mi je i da mnogo radi i da ima popunjen raspored preko cele godine jer je vodič i u susednim zemljama, ali i da uspeva da odvoji vreme za sebe i da ode na godišnji odmor.

Na Beogradskoj tvrđavi lako ćete prepoznati ovu plavokosu vrednicu, ne samo po jeziku koji govori već i po zastavicama države iz koje su njeni turisti, koje uvek nosi, baš kao i kada ih dočekuje na aerodromu Nikola Tesla.

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (prenos teksta dozvoljen uz link ka www.pricesadusom.com u skladu sa Pravilima korišćenja i uslovima oglašavanja)

Fotografije: privatna arhiva

Da li vam se dopao ovaj tekst?

%d bloggers like this: