Priče sa dušom

Nekada su stajale iznad ŠPORETA, a sada su Lenkina umetnost: SREĆA I TUGA utkane u kuvarice

Udobno smeštena na krevet u dnevnoj sobi i uz svojih deset prstiju, platno, iglu, konac i ideje Lenka Zelenović (63) stvara kuvarice. Svaka ima svoju priču, a ovi komadi belog platna izvezeni crvenim ili plavim koncem, koji su se nekada postavljali na zid iznad šporeta, kuhinjskog stola ili umivaonika uklopljeni su u svoju temu. Stihove koje sam video na njima sama je smislila podelivši ih na tri oblasti: ekološke, političke i lične.

Sa ovom kreativnom i hrabrom ženom (samohrana je majka ćerke sa retkom bolešću) prvi put sam se sreo 2011. godine kada sam je intervjuisao za novine. Tada su mi u sećanju ostale domaće vanilice i sok od zove sa kiselom vodom (njena „fanta šokata“) i njene reči da nisu u mogućnosti da nabave kupovne kolače.

Ovog puta, šest godina kasnije, došao sam kod Lenke i njene ćerke Jelene sa 200 grama kafe u rukama i štrudlom od smokve, a one su me sačekale sa vanilicama napravljenim po istom receptu, specijalno za mene. Setile su se da sam im prošli put rekao da me podsećaju na moju baku.

Pre nego što počne da radi, podlogu od šifona odnese kod sestre da je sa svih strana ukrasi čipkom. Glavni tekst veze crvenim koncem, a onda plavim, pa dodaje komentar na temu ili „crta“ sliku. Svaku kuvaricu opegla i uštirka.

– Od 2000. godine do sada stvorila sam skoro 350 kuvarica, a svaki stih beležim u sveščicu da ne bih ponovila naziv. U njima je moj život. Kada sam ostala bez posla i bez staža, iako sam provela radni vek u firmi za preradu plastičnih masa „18. novembar“ u Orahovcu, postala sam ničiji slučaj. Tada sam napravila kuvaricu „Izgubila se svaka nada, bez penzije ostah sada“, a kada sam je, nakon što sam sama uplatila doprinose za pet godina, napokon dobila, usledila je „Ispunio se veliki san, penzija stiže na moj dlan“.

Umetničku karijeru Lenka je počela sa kuvaricom političke poruke: „Deset sa lukom, deset sa mukom“ a posle je pisala i vezla i o Novaku Đokoviću („Srbiju proslavi lopta laka Đoković Novaka“), o ugroženim pticama, o prirodi („Zemlja ječi i puca od muke jer je zagađuju ljudske ruke” i „U baštama mesto cveća vise kese sa drveća“), tajkunima („Vile, kuće, kola razna krase tajkune dok se ne sazna“), o izborima („Kad predizborna trka prestane, obećanje tada nestane“) kao i o Josipu Brozu Titu. U svojoj kolekciji ima i jednu ekološku za neuredne domaćice: „Ne bacaj đubre sa terase, vidi se, prljava si, zna se.“

Lenka više voli da veze nego da hekla jer dok veze, kako kaže, može da razmišlja o više stvari, dok u heklanju mora da se koncentriše samo na rad

Mada su joj nekoliko puta političari zamerili, Lenka kaže da se nikoga nikada nije plašila i da je uvek govorila ono što je mislila.

– I zatvor je za ljude, tamo bih bar imala tri sigurna obroka i ne bih morala da razmišljam o egzistenciji. Šalu na stranu, ćerka i ja spojimo nekako kraj sa krajem, a ima ko da mi zbrine dete s obzirom na to da je nesamostalno.

U jednu kuvaricu Lenka utka od 60 do 80 metara konca

Jeleni je u petnaestoj godini dijagnostifikovan sindrom Vilijams, veoma retka bolest, a odnedavno i Parkinsonova bolest. Stvaranje kuvarica za ovu majku je radna terapija jer stavljanjem stihova i svojih misli na platno, izbacuje iz sebe i tugu i sreću. Ova optimistična žena nedavno je imala operaciju kuka, što je nije sprečilo da pleni pozitivnom energijom, da se šali i da nastavi da pravi svoja umetnička dela.

Lenka i njena ćerka Jelena (Foto: NEpraktične žeNE)

– Godinama sarađujem sa multimedijalnom umetničkom grupom Škart iz Beograda i Draganom Protićem Protom. Upoznali smo se preko udruženja samohranih majki i žena izbeglica još davne 2000. godine, a odnedavno imamo novi projekat. Prota je Brigitu Međo i Pavu Martinov iz Zrenjanina i mene pozvao da se udružimo u ideji pod nazivom NEpraktične žeNE. Uskoro ćemo u Beoizlogu u centru Beograda imati prodajnu izložbu kuvarica. Tada vaši čitaoci mogu da kupe naša dela – kaže za Priče sa dušom.

Lenkina karijera bogata je nagradama, gostovanjima, izložbama. Predstavila se publici u Letoniji, Belgiji, Holandiji i širom Balkana i Srbije. Njene kuvarice stigle su do ljubitelja ručnog rada u Japanu, Norveškoj, Brazilu, Americi, dok mnogi primerci krase privatne stanove i kuće, ali i kancelarije uspešnih kompanija širom Srbije.

– Uglavnom radim na latinici jer je strancima tako lakše da pročitaju. Kod nas na kuvarice gledamo kao na parče krpe, dok su u inostranstvu one umetnost. Jednu sam uradila bračnom paru za venčanje u Španiji, a druga je istim povodom, ali sa izvezenim kopijama slike mladenaca otišla na svadbu u Australiju. Nikad neću zaboraviti kada je kustoskinja iz muzeja u Londonu otkupila jednu kuvaricu za neverovatnih 100 funti – seća se Lenka.

Kao samohranoj majci deteta sa retkom bolešću i bez prava koja bi u svakoj normalnoj zemlji trebalo da ima, Lenki preostaje da se sama bori sa svim problemima, na sreću, često uz pomoć dobrih ljudi u koje veruje i za koje kaže da postoje. Njene kuvarice prenose univerzalne poruke koje bi svako od nas trebalo da, ako nema vremena za njihovu dublju analizu, barem dva puta pročita.

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (prenos teksta dozvoljen uz link ka www.pricesadusom.com u skladu sa Pravilima korišćenja i uslovima oglašavanja)

 Fotografije: Nenad Blagojević, NEpraktične žeNE

Da li vam se dopao ovaj tekst?

%d bloggers like this: