Kristina i Marian 4_1024x768

Žitelji češkog grada Ostrava koji žele da u svojoj ishrani imaju isključivo organska jaja koja su snele kokoške hranjene domaćom hranom, a ne koncentratom, mogu za 500 čeških kruna (oko 20 evra) na godinu dana da usvoje kokošku od Kristine (23) i Mariana Vorela (33).

Ovaj dovitljivi bračni par rešio je da spasi kokoške u kavezima koje žive u farmi i ne umeju da hodaju, tako što ih otkupljuje od vlasnika, zatim im daje slobodu, a potom njihova jaja prodaje u projektu „usvoji kokošku“. Sa tim svestranim mladim ljudima upoznao sam se na Staroj planini, gde su sa ćerkom Ameli (3) i devetomesečnim sinom Aleksom posetili Centralnoevropsko okupljanje poljoprivrednica 2015. godine.

Marian i Kristina Vorel_788x1050

Sve što vidite na njima sami su sašili od recikliranih materijala

– Naše kokoške pasu travu i jedu pšenicu i kukuruz. Žive na našem imanju, a usvojitelji nam plaćaju godišnji iznos na osnovu čega dobijaju nedeljno po jedno od pet jaja, koliko ih ove kokoške snesu. Neverovatan je osećaj kad damo slobodu kokama koje je nikad nisu osetile, pogotovo kada uče da hodaju, po izlasku iz kaveza. Za sada imamo oko 60 kokošaka. Gajimo i koze, od čijeg mleka pravimo sir, kao i ovce, mačke, psa, sejemo organsku baštu – priča mi Kristina, koja se sa suprugom pre pet meseci preselila na selo sticajem neverovatnih okolnosti.
– Dugo smo maštali o životu na selu, a kada nešto iskreno želite, to vam se i ostvari. Nismo imali novca, a pravim čudom upoznali smo Petra Kantora, koji je razumeo smisao naše misije, pa nam je njegova nevladina organizacija kupila kuću. Već pet meseci smo u Kujaviju, imamo mnogo ideja, otvorili smo eko-centar u kojem školska deca uče o domaćim životinjama i životu na selu – pričaju mi.

Kristina Vorel_576x768

Kristina sa Aleksom na Staroj planini

Njihova romantična priča počela je Kristininim uslovom koji je glasio: „Ako hoćeš da budeš sa mnom, moraćeš da putuješ“. Marian je prihvatio izazov i sa izabranicom srca svog na biciklu, sa 50 evra u džepu, obišao Španiju prešavši 2.500 kilometara. Nakon toga, usledilo je selo.
– Ona brine o bašti, dok sam ja zadužen za transport i prodaju. Mesimo i vikendom na zelenoj pijaci prodajemo hleb i baget, ali i jedini u Češkoj pravimo vegetarijanski hot-dog od pasulja – hvali se Marian.

Pidi farma_1024x683

Druženje sa prijateljima pod mongolskim šatorom

Vorelovi su nepresušan izvor ideja. Sami šiju sve stvari koje nose, kako za sebe, tako i za mušterije. Iznajmljuju mongolski šator, Marian ume da pravi drvene kuće, svoje rukotvorine od vune prodaju na festivalima. Kažu da će tek da razvijaju svoju Pidi farmu Petrklič, naglašavaju da veruju u život na selu, kao i da su im hobiji putovanja i upoznavanje novih poznanika, kao što je to bilo na Staroj planini.

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com
Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com, privatni album

                        

komentaraNapišite komentar

  • Priča koja potvrđuje moju, živim na selu i svako jutro kad se probudim ugledam zelenilo, kokoške koje komšija gaji, ponekad me iznenadi srna, ali i fazan, ježevi su stalni gosti u dvorištu, a kučići slobodno prolaze 😀

  • napustio sam pančevo i odlučio da živim u selu 150 km severnije,počeću sa 50 koka što „pasu“ vazduh je lep a voda bez kamenca,ja i žena se bolje osećamo.To nam produžiće život .Stari smo ali će mo produžiti život.PENZIONERI SVI NA SELO DA PRODUŽMO ŽIVOT!DA UNUČIĆIMA MOŽEMO DATI DA JEDU ZDRAVU HRANU I DUŽE ŽIVE
    Deda MIHAJLO

Da li vam se dopao ovaj tekst?

%d bloggers like this: