Plodove nekih zaboravljenih sorti voća, čija se stabla sada nalaze na imanju u Valjevskoj Kamenici, članovi neformalne grupe „Zavičajci“ će i sami imati priliku da vide prvi put.
Petoro mladih ljudi rešili su da u život vrate voće poput brekinje i oskoruše, koje nove generacije ne poznaju, ali i dren, glog, mušmulu, kao i šumatovku, kolačaru, kožaru i druge sorte starih jabuka.
Na placu su odvojili mesto i za poznate jestive samonikle biljke: divlje zelje, koprivu i maslačak, ali i za čestoslavicu i mišjakinju, manje poznato rastinje koje se takođe može koristiti u ishrani.
Njihova „Botanička učionica“ sprovodi se u okviru projekta „Zeleni inkubator“ koji realizuju Mladi istraživači Srbije zajedno sa Beogradskom otvorenom školom i Inženjerima zaštite životne sredine, uz finansijsku podršku Evropske unije.
U razgovoru za Priče sa dušom Pavle Đorđević, jedan od članova otkriva da je ideja ove petorke da se u bašti na pomenutom imanju, na dvadesetak kilometara od Valjeva, sačuva biodiverzitet kroz sadnju retkih, a jestivih biljaka i da se u budućnosti organizuju radionice za posetioce.
„Svi zainteresovani će moći da dođu u Valjevsku Kamenicu i obiđu našu baštu.“
„Pored svake biljke stajaće natpis sa njenim imenom, a tokom organizovanih vođenja mi ćemo gostima ispričati kratke priče, reći za šta služi koja biljka i gde se može naći u prirodi. U botaničkoj bašti posadićemo i samonikle biljke, zatim retke sorte voća i aromatično bilje koje ljudi već poznaju (lavandu, ruzmarin, smilje i druge).“
Ko su u stvari Zavičajci? Reč je o neformalnoj grupi od pet članova koji su se okupili i napisali ovaj zanimljiv projekat.
Stefan, Nađa, Pavle, Bojan i Luka su ljubitelji prirode koji dosta vremena provode na selu: to su mladi ljudi kojima nije teško da se late motike i ašova i da na taj način doprinesu očuvanju prirode.
Oni planiraju da zasade oko 300 biljaka.
Kupili su, kako kažu, jedan mali plastenik za rasad, a trenutno pripremaju protivgradnu mrežu, kako bi pokrili najugroženiji deo bašte.
„Sadnice smo tražili na mnogo mesta i na kraju ih pronašli u rasadnicima koji gaje te retke vrste. Za neke sorte smo angažovali ljude koji su stalno na terenu da nam pomognu oko izbora. Na svu sreću, iako mnoge od njih nisu baš poznate, i dalje mogu da se nađu u prodaji, jer su rasadničari na vreme prepoznali njihov značaj“, kažu Zavičajci.
Pored njih petoro koji su najaktivniji u Botaničkoj učionici, pozvani su i ljudi sa lokala i iz cele Srbije da se uključe u rad, da dođu u učionicu, da se upoznaju sa biljkama i provedu vreme na selu.
„Kod aromatičnog bilja smo sklonili tablice sa natpisima, pa ljudi sada sami pogađaju na osnovu čula mirisa o kojoj biljci je reč.“
„Svi se oduševe kad im kažemo da se od mišjakinje, na primer, uz malo ulja, sirćeta i soli može napraviti obrok na licu mesta. Reč je o veoma zdravom korovu.“
Luka, Bojan, Stefan, Pavle i Nađa su pre kupovine sadnica pripremili zemljište, nabavili sav potreban materijal za sađenje, dovezli stajnjak i glistenjak i postavili mreže i plastenik.
U tome su im pomogli i volonteri koji dolaze u Valjevsku Kamenicu, a često je reč o porodicama koje u Botaničkoj učionici ostaju tokom vikenda.
„Mnogi su nam pomogli fizički da posadimo biljke, a bilo je i onih koji su doprineli svojim savetima. Već su počele da nam se javljaju škole sa lokala da nam najave grupe đaka koji će se kod nas upoznavati biodiverzitetom i sa biljnim kulturama koje rastu u okruženju, a ne samo sa jestivim gajenim rastinjem.“
„Na ovaj način uradili smo pošumljavanje našeg imanja, a ujedno i pokazali najmlađima da hranu imaju praktično „na izvol’te“, odnosno u svom najbližem okruženju i da samo treba bolje da se upoznaju sa njom. To povezivanje dece sa prirodom je izuzetno važno, jer tako, kroz učenje o biljakama, stvaramo male čuvare prirode“, pojasnio je Pavle.
U ovom valjevskom selu već su rodile prve šumske jagode u Botaničkoj učionici, ali i divlje zelje, maslačak, mišjakinja i grahorica, dok se imanjem širi miris ruzmarina i lavande.
Kada je reč o brekinjama i oskoruši, koje nisu mnogo poznate svima, to voće će, kad bude rodilo, biti potpuna egzotika u Kamenici.
„Brekinja je vrsta koja oblikom svog ploda podseća na male plodove jabuke i mušmule, a što se ukusa tiče ne znam kako bih opisao, jer je do sada nisam probao.“
„Mnoge zaboravljene sorte koje su nekada koristile naše bake i deke pronašli smo u knjigama.“
„Za brekinju smo pročitali da su joj plodovi jajasti, izuzetno sitni, sa tačkicama i da dozrevaju u septembru i oktobru. Poznavaoci kažu da ih je najbolje brati posle Miholjdana. Oskoruša je takođe zanimljiva, nju sam video uživo, oblik joj je između sitne jabuke i kruške i mora se jesti veoma pažljivo jer ima opor ukus“, rekao je Pavle na kraju Priče sa dušom.
„Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Zeleni inkubator“, koji sprovode Mladi istraživači Srbije, Beogradska otvorena škola i Inženjeri zaštite životne sredine, uz finansijsku podršku Evropske unije. Stavovi i mišljenja autora izneti u ovom tekstu ne predstavljaju zvanične stavove Evropske unije i Mladih istraživača Srbije, i za njih je isključivo odgovoran autor”.
Tekst: Nenad Blagojević; Fotografije: Zavičajci; Napomena: Tekst je dozvoljeno preneti na drugi sajt uz objavu linka ka sajtu www.pricesadusom.com u tekstu i na kraju teksta. Prenos u štampane medije nije dozvoljen. Hvala vam što poštujete autorska prava.
