Od praznih paklica cigareta prave papir i prodaju ga: Kako su mladi Kragujevčani sa smetnjama u razvoju dobili posao

Od septembra 2022. godine Nikola zvani Džoni, Ivan, među drugarima poznatiji kao Ićko i Dragan od milja Draganče dolaze radnim danima od 10 do 15 sati u prostorije udruženja Zadrugarstvo u Kragujevcu i tamo provode vreme sa svojom mentorkom Katarinom praveći grafički papir.

Oni su korisnici udruženja koje im je omogućilo da rade i da u skladu sa svojim željama i sposobnostima, recikliraju prazne paklice cigareta i od njih stvaraju kvalitetan papir.

Njihova zelena ideja nedavno je proglašena za jednu od tri pobedničke ideje na nacionalnom Forumu za Zelene ideje koji, u okviru istoimenog programa, sprovodi Trag fondacija. 

Nagrađeni su dobili po 5.000 dolara za realizaciju i razvoj svojih ideja.

Nagrađene ideje fokusirane su na održivost, očuvanje prirode i resursa, kao i na razvoj društva i imaju komponentu socijalnog preduzetništva.

Ana Vlašković, studentkinja psihologije i asistentkinja u radnoj integraciji mi na početku Priče sa dušom priča da osobe sa invaliditetom nakon svoje 30. godine života imaju veoma ograničene programe u koje su uključeni, kao i da je Zadrugarstvo zamišljeno kao mesto na kojem mogu radno da se osposobe i u budućnosti eventualno zaposle.

Ta ideja je nastala krajem 2021. godine kao odgovor na nepostojanje takvog programa u centralnoj Srbiji.   

Prazne kutije od cigareta Kragujevčani gotovo svakodnevno u velikim količinama donose lično u udruženje (Laze Marinkovića 60), a sakupljanje je organizovano u dva kafića u gradu (Ummus i Sputnik 1957) kao i na nekoliko neformalnih reciklažnih punktova, koje su građani sami napravili. 

„Te prazne paklice praktično nam obezbeđuju održivost udruženja. Prihvatamo isključivo tvrda pakovanja, jer se u toj ambalaži nalazi velika koncentracija celuloze, što nam garantuje nov proizvod visokog kvaliteta“, kaže Ana.

Trojica trenutnih korisnika prvo ručno uklanjaju markicu sa paklica, zatim skidaju zaštitnu foliju i foliju iz unutrašnjosti kutije, nakon čega kartone ubacuju u šreder mašinu koja ih usitnjava i od paklica pravi „rezance“.

„Tako usitnjen karton u komadićima Džoni potapa u vodu da odstoji, od čega se kasnije dobija relativno homogena smeša, koja se ubacuje u mikser. Tako izmiksana ide ponovo u vodu, a onda Džoni uzima sito i zahvata određenu količinu potrebnu za izradu jednog papira“, objašnjava mi Ana i dodaje da su i roditelji korisnika udruženja angažovani u proizvodnji i da oni izrađuju sita.

Kako se ceo proces obavlja ručno, tako se gramaža papira ne može tačno odrediti, pa se papiri kao krajnji proizvod dele u dve grupe: u one koji imaju gramažu od 150 do 180 grama i druge od 250 do 300 grama. Formati su A3 i A4.

„Posle Džonija, posao preuzima Ićko koji usisivačem iz sita odstranjuje višak vode, odnosno suši papir. Odmah do njega je Draganče koji preuzima papir i valjkom izbacuje višak vazduha, posle čega papir ide na policu i dalje u prodaju.“

U Zadrugarstvu kažu da se proizvodnja odvija lagano i bez žurbe i da su im kapaciteti oko 50 papira dnevno.

Kao mernu jedinicu za paklice cigareta koje građani donose koriste velike kese za đubre od 70 litara, a prema podacima koje sam dobio, od jedne pune kese može da se napravi od 100 do 120 papira formata A4.

Osnivačica i predsednica udruženja je arhitekta Tamara Popović, poreklom iz Kragujevca, koja živi i radi u Nemačkoj.

Katarina Marinković, diplomirana inženjerka odevne tehonologije je koordinatorka radionica i ona radnim danima ovde sa korisnicima pravi papir.

Tu su i Đurđa Tošić, PR saradnica udruženja, Ana Vlašković, asistentkinja u radnoj integraciji i Žaklina Ilić, socijalna radnica.

„Model rada smo preuzeli od udruženja Naša kuća iz Beograda, koje postoji dosta duže od nas i koje ima razvijenu proizvodnju papira. Dosta nam pomažu u evaluaciji i u saradnji na projektima“, kažu u Zadrugarstvu.

„Zadrugarstvo je i vid prevencije i institucionalizacije. Ono je sigurno mesto na kojem osobe sa poteškoćama u razvoju mogu da rade.“

„Zahvalni smo ljudima koji nam doniraju paklice, tako da sirovinu dobijamo besplatno. Koristimo vodu i minimalnu količinu struje.“

„Sa veoma malo ulaganja možemo da proizvedemo papir i da ga prodamo po dobroj ceni s obzirom na to da je ručno napravljen. Pored te ekonomske vrednosti koju naš papir ima, on poseduje i socijalnu vrednost jer su u izradi angažovane isključivo osobe sa invaliditetom, odnosno sa smetnjama u razvoju“, rekla je Ana Vlašković za Priče sa dušom dodavši da zainteresovani mogu naručiti papir i mejlom i dobiti ga kurirskom službom na adresu.

Kutija sa 20 komada tanjeg papira od 150 do 180 grama košta 1.400 dinara, a pakovanje debljeg papira košta 1.850 dinara.

Reč je o grafičkom papiru koji se može koristiti za crtanje i pisanje, osim za akvarel i vodene tehnike.

„Sarađujemo i sa umetnicima čiji nam se radovi dopadnu. Osnovali smo grafički kolektiv Zadrugarstva u kojem je aktivno osmoro mladih umetnika iz Srbije i inostranstva. Oni nam doniraju njihove grafike i dizajn koje posle možemo sami da štampamo na našem papiru i prodajemo. Do sada smo radili 250 primeraka godišnje. Uskoro planiramo i da krenemo sa izradom vizit-kartica na našem papiru“, rekla je Ana i pozvala čitaoce da na instagramu posete stranicu Zadrugarstva, gde mogu i da naruče papire i podrže ovo udruženje.

Više o Zelenim idejama pronađite na sledećem linku.

Autor: Nenad Blagojević; Fotografije: Nenad Blagojević (13 fotografija), Saša Đorđević i Jelena Đukić Pejić (poslednja slika, sa dodele nagrada); Tekst i fotografije je dozvoljeno preneti na drugi sajt uz objavu linka ka sajtu www.pricesadusom.com uz potpis fotografa.